Бој у Дуги (Најжешћи у Марчу 1862)
Бој у Дуги (Најжешћи у Марчу 1862) је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
Текст пјесме
0001 Полећело јато гавранова
0002 Од Сријема од земље простране,
0003 Прелијећу поља и планине,
0004 Ожедњела крви од јунака,
0005 Жељне меса коњског и јуначког.
0006 Лете тице вису у облаке,
0007 Прегледају земље и градове,
0008 Не би л’ ђегођ вољу испуниле,
0009 Прелијећу Мачву каловиту.
0010 Каравлашку и Карабогданску,
0011 Па сву бутум земљу Шумадију,
0012 Те падоше брду у Србију,
0013 Трудне тице гладне починуле,
0014 Од невоље љуто проклињале:
0015 „Сријем-земљо, родом не родила!
0016 “А ти Влашка и Карабогданска,
0017 „У трњу ти земља огрезнула,
0018 “Те се легли вуци и хајдуци,
0019 „А Србијо, залудња делијо,
0020 “Попала вам сабље паучина,
0021 „А на чарку рђа починула,
0022 “Што у тебе не нађосмо меса,
0023 „Или жељне крви од Турака,
0024 “Но од љуте глади поцркасмо.„
0025 Зачу тице српска чобанија,
0026 Па тицама на јад одговара:
0027 “Муч’те, тице кљун вам отпануо!
0028 „А брчно вам погорјело перје!
0029 “Шдто кунете јутрос на уранку,
0030 „Саме себе да Бог да уклеле!
0031 “Од када нам неста Карађорђа,
0032 „И Милоша Обренбеговића,
0033 “Прошли смо се кавге са Турцима,
0034 „Давно с царом мира утврдисмо,
0035 “И у миру шућур починусмо,
0036 „Земаљскога се рада приватили
0037 “Те оремо, шјемо и копамо,
0038 „А у миру пландујемо овце,
0039 “Него хајте ломној Гори Црној,
0040 „Тамо нема дана ни сахата
0041 “Да се пролом не чује пушака,
0042 „А прољева крвца од Турака,
0043 “А не чује лелек рањеника.
0044 „Што вас има врана и гаврана
0045 “Да панете у једном богазу,
0046 „Нашли бисте на претеку меса,
0047 “И напили крви од јунака.„
0048 Тице чуше, бирдем полећеше,
0049 Прелећеше брда и планине,
0050 Пале тице на поље Цетиње,
0051 На врх табље више манастира,
0052 Ђе се турске поперују главе,
0053 Гладне тице бутум загракташе.
0054 Ћерали их српски соколови,
0055 Перјаници, млади Црногорци:
0056 “Иш, гаврани, тице злослутњице!
0057 „Ту вам нема ћара ни почивка,
0058 “Турске су се осушиле главе.
0059 „Откад нам је Данил погинуо
0060 “У Котору од крвничке руке,
0061 „Од Кадића, куће Бранковића,
0062 “Голема смо боја пожељели,
0063 „И с царима мира учинили,
0064 “Него хајде у Херцеговину,
0065 „Сва се бутум раја отметнула
0066 “У Требиње и око Требиња,
0067 „Одметнула Шума и Попово,
0068 “Па крвави Зупци, Крушевице,
0069 „И до мора љута Драчевица,
0070 “Пред њима је Вукаловић Лука
0071 „Војевода јунак неумрли.
0072 “И још чујте, тице злослутњице,
0073 „Одврже се Пива и Рудине,
0074 “Пилатовци и бутум Гачани,
0075 „Па Бањани, Пива и Дробњаци,
0076 “И јошт многа села и посеља,
0077 „Пред њима су двије поглавице,
0078 “Два сокола на крајини крила,
0079 „Оба силна турска душманина,
0080 “Оба ћу вам по имену казат’:
0081 „Једно ти је Баћовић Јоване,
0082 “Војвода од љути Бањана,
0083 „А друго је Церовић Новица,
0084 “Сенатур је црногорског књаза,
0085 „На крајини обер-војевода.
0086 “Нема буле ни има Турчина
0087 „Да Новицу не куну тужечи,
0088 “А Бог дао и сви божи свеци!
0089 „Збиле им се клетве на Турчина.“
0090 Тице чуше, јатом полећеше,
0091 Прелећеше све поље цетињско,
0092 Па Ћеклиће, Цуце и Пјешивце,
0093 Ватиле се поља Нишицкога.
0094 Гледе тице тамо и овамо,
0095 Погледале у Дугу крваву
0096 Ђе се коље раја са Турцима:
0097 Дочекали три табора војске,
0098 Аскерлука војске азуране,
0099 И толико љута Арнаута,
0100 И без броја крајичних пандура.
0101 Пред пандуре Ченгијћу Дед-ага.
0102 Прате Турци таин у Нишиће,
0103 Двјеста коња арча свакојега,
0104 Па барута, зрна од топова,
0105 Да утврде града никшићкога,
0106 Да затворе џаду Горе Црне,
0107 Да не даду у рају индата.
0108 Гледе тице боја крвавога,
0109 Ђе се кољу двије силне војске,
0110 И ђе Турци натраг повратише,
0111 Оставише рану и џевану.
0112 Па кад било о заходу сунца,
0113 И кад раја шићар заузела,
0114 Повуче се гором и планином.
0115 Раја пође, јато тица дође,
0116 Гладне тице пале по љешина,
0117 Напише се крви од јунака,
0118 Наједоше меса свакојега.
0119 У Дуги се тице населиле,
0120 Турском крви себе ужириле.
0121 То вријеме мало постојало,
0122 Не протече ни петнаест дана,
0123 Кликну вила са врх Дурмитора,
0124 Друга кличе са врх Пирлитора,
0125 Кличу виле што им грло дава,
0126 Те дозивљу три српске војводе,
0127 Зову виле Церовић-Новицу,
0128 И војводу Баћовић-Јована,
0129 И војводу Вукаловић-Луку:
0130 „На ноге се, Срби, устаните,
0131 “Ево на вас силновите војске,
0132 „До двадесет и седам табора
0133 “Аскерлука војске регулаша,
0134 „Пред њима су пет турскијех паша:
0135 “Мамут паша, друго Јаја-паша,
0136 „Треће силни паша Авди-паша,
0137 “А четврти паша Мисирлија,
0138 „Пред пашама иде Дервиш-паша,
0139 “Те цијелој командира војсци;
0140 „За аскером три хиљаде војске
0141 “Арнаута љута убојника,
0142 „Пред њима је крвави газија
0143 “Арнауче беже Арслан-беже,
0144 „Јошт за њима неизбројна војска
0145 “Све Турчина љута крајичника,
0146 „Пред њима је Дед-ага Ченгијћу
0147 “На лабуду коњу од мегдана;
0148 „Ђегођ нађе поља и равнице
0149 “Коња мами, а овако фали:
0150 „„Стан’те мало, власи копилани!
0151 “„Да ви знате и да запамтите
0152 “„С ким хоћете јадни да ратите.“
0153 “Јоште вели са коња Дед-ага:
0154 „„Кад погубим Баћовић-Јована,
0155 “„И крвавца Луку са Зубаца,
0156 “„И крвника Церовић-Новицу,
0157 “„Који ми је погубио баба,
0158 “„Однио је на Цетиње главу,
0159 “„И владику с главом даровао,
0160 “„Продријећу с војском у Пјешивце,
0161 “„Па про Брда и Бјелопавлића,
0162 “„Околити огњем попалити,
0163 “„И острочког свеца погазити,
0164 “„Обрнућу с војском на Цетиње,
0165 “„Светога им Петра сапалити,
0166 “„А уватит’ Мирка и Николу,
0167 “„Њихове ћу одасјећи главе,
0168 “„И окитит’ мојега чардака,
0169 “„Да их гледам и да срце калим,
0170 “„Мјесто главе раметли бабајка,
0171 “„Смаил-аге царева већила.“
0172 “Ово збори, а Бога не моли,
0173 „Нити рече једном: ако Бог да!
0174 “Још ме чујте, до три војеводе,
0175 „Чија војска иде за Дед-агом:
0176 “Дв’је хиљаде босанских Турака,
0177 „Згодна момка а башибозука,
0178 “Пред њима је јунак од крајине
0179 „На јагрезу хату од мегдана
0180 “Из Травника Кулиновић-бего.
0181 „Па још чујте, до три војеводе,
0182 “Чија војска иде у заплеће:
0183 „Једна војска од Стоца крвава,
0184 “Пред њоме је јунак на алату
0185 „Амзи-беже Ризван-беговићу,
0186 “А друга је од равна Љубиња,
0187 „Пред њоме је Турчин на вранчићу,
0188 “Зорно момче Сердаровић Мујо.
0189 „Колико је горе и планине,
0190 “Ил’ зелена поља и ливаде
0191 „Од равнога поља Невесиња
0192 “До на Крстац на тромеђу кланац,
0193 „Не би тица кљуном закљунула,
0194 “Што од силе није притиснуто,
0195 „Турском ногом, јуначким опанком,
0196 “Или коњском плочом и копитом,
0197 „А барјаци гору заклонили,
0198 “На њима су зв’језде и мјесеци,
0199 „Небо гледа ђе се земља тресе,
0200 “Бјежи раја и гола и гладна,
0201 „Нестало им љеба у торбице,
0202 “А у ћесе нестало фишека,
0203 „А оружја ни четврти нема,
0204 “Од боја им пушке попуцале,
0205 „Поломјени на чарку кремени.
0206 “Кука старо, а цичи нејако,
0207 „Те се скита по гори зеленој
0208 “Голо, босо, гази по снијегу,
0209 „Пасу траву ка остала марва.
0210 “Но на ноге, ако Бога знате!„
0211 Тако кличу пребијеле виле,
0212 Док зачуше до три војеводе.
0213 Али виле, дуговјечне биле!
0214 Знаду ко ће сили ударити,
0215 Па се обје рукам’ загрлше,
0216 Одлећеше пут Горице Црне,
0217 Долећеше на Ловћен планину,
0218 Зову виле на пољу Цетињу
0219 Петровића Николају књаза,
0220 И сокола Николина баба,
0221 Виле зову, овако говору:
0222 “О Никола, црногорски краље!
0223 „И ти Мирко, војводам’ војвода!
0224 “На ноге те, ако Бога знате!
0225 „Алај барјак развиј на Цетиње,
0226 “Покупите своје соколове,
0227 „Не пустите сиротињу рају,
0228 “Ево на њих све цареве војске.
0229 „Ако рају сломе и подаве,
0230 “Ни по вама добра бити неће
0231 „Ако вам је Данил нестануо,
0232 “Те га кука мало и велико.
0233 „Остави вам при смрти у часу
0234 “Тешку клетву, тешка аманета,
0235 „Да с Турцима мира не чините,
0236 “Да браните цркве и олтаре,
0237 „Да чувате вјеру и слободу,
0238 “Да браните сиротињу рају
0239 „Од зле муке, од турачке руке.
0240 “Чувајте му и мртву поштење,
0241 „Страшну клетву на се не држите.“
0242 Боже мили, да је теби вала!
0243 Да је коме тај дан погледати,
0244 Кад букнуше Србљи на све стране,
0245 Поглавице развише барјаке,
0246 Сваки своје сакупља јунаке,
0247 Све војвода војводу дозивља,
0248 А брат брата храбри и соколи.
0249 Ал’ јунаку Баћовић-Јовану
0250 Догорјела зубља до никата,
0251 Турци су му примакли Бањане,
0252 Али ко ће сили ударити,
0253 Но се момци у медтериз свили
0254 Да Бањане бране од Турака.
0255 Па Баћовић ситну књигу пише,
0256 Те шаље Церовић-Новици:
0257 „Чуј, Новица, чуј ме, побратиме!
0258 “Ево на нас све цареве војске,
0259 „На Крстац је табор учинила,
0260 “Из Требиња очекива војску
0261 „Но покупи листом Морачане,
0262 “И Дромњаке на гласу јунаке,
0263 „Да у Дуги дочекамо Турке.“
0264 Па мезилски књигу опремио.
0265 Ову посла другу брже пише,
0266 Те је шаље на Зупце крваве
0267 Војеводи Вукаловић-Луци,
0268 Овако му Јован у њој пише:
0269 „Чуј ме, Лука, зачуј, побратиме,
0270 “Ево на нас све цареве војске,
0271 „На Крстац је табор учинила,
0272 “Из Требиња очекива војску,
0273 „Устај, Лука, на крајини крило,
0274 “Те покупи твоје крајичнике,
0275 „И започни боја у Требињу,
0276 “Не би л’ турске уставио војске,
0277 „А ми ћемо ову дочекати
0278 “У крвавој Дуги у богазу,
0279 „Не би ли нам ишта лакше било.“
0280 Када књиге биле долазиле,
0281 То војводе једва дочекале.
0282 Удри Лука с војском на све стране
0283 По Требињу и око Требиња,
0284 Заустави пашу Мехмед-пашу,
0285 И четири аскерска табора,
0286 И хиљаду лака Арнаута,
0287 И све бутум Турке Требињане,
0288 Те се раја коље са Турцима.
0289 У кулама затворише Турке.
0290 Трчи Лука од брда до брда,
0291 Од главице једне те до друге
0292 Како соко по јелову грању,
0293 Те соколи своје витезове.
0294 То вријеме три дни постајало,
0295 Са Креца се војска подигнула,
0296 Баћовића књига допанула
0297 Са Цетиња од Никола кнеза.
0298 Кнез Никола овако му пише:
0299 „О Јоване, бањански војвода,
0300 “Раје главо, моје десно крило,
0301 „Ти удари с војском од Бањана.
0302 “И запани у Дугу крваву,
0303 „Ту ћеш наћи Церовић-Новицу.
0304 “Не удрите, не трошите војску,
0305 „Докле моја не приспије војска
0306 “Од истока с краја од Никшића.
0307 „Кад видите црногорску војску,
0308 “И пустите у богазу Турке,
0309 „Удрите им с плећа од запада,
0310 “А Мирко ће с прси од истока,
0311 „Изненада удрите на Турке,
0312 “Алакните како умијете,
0313 „И милосна Бога спомените,
0314 “Па по једну пушку истурите,
0315 „А за голо гвожђе приватите,
0316 “Помутите аскерске команде,
0317 „Нек умукну бубњи и борије,
0318 “Нек се смету војсци првијенци,
0319 „Да не знаде један за другога,
0320 “Ни да чује млађи старијега.
0321 „Ако тако Турке не свладате,
0322 “Ви нећете огњем из пушака,
0323 „Чудне кажу аскерске шишане,
0324 “Дуго носе кушум од олова,
0325 „Два пут више но најбоља наша.
0326 “Тако сложно, па биће што Бог да.„
0327 Кад Јовану глас и књига дође,
0328 Он покупи сву околну рају,
0329 Те у Дугу с војскомј запануо
0330 У Ноздрама у тијесну кланцу,
0331 Виђе Јован у другоме кланцу
0332 Церовића изабрану војску.
0333 Ђе у кланац Киту запануо,
0334 Па се двије састаше војводе,
0335 И браћа се брацки поздравише,
0336 За јуначко здравље упиташе,
0337 Извадише љеба, заложише,
0338 И напише по једном ракије,
0339 Пита Јован Церовић-Новицу:
0340 “Имаш, Ново, колико дружине?„
0341 Новица му право каживаше:
0342 “Не питај ме, мио побратиме,
0343 „Откуда ћу један имат’ војске,
0344 “Ево има десет годин’ дана
0345 „Да се кољем с Турцим’ без престанка,
0346 “А лани ми мноштво погинуло
0347 „Кад удрисмо тврду Колашину,
0348 “Поробисмо, огњем попалисмо;
0349 „Па ту скоро погибосмо љуто
0350 “Под пустијем Никшицкијем градом,
0351 „Кад га, знаш ли, на јуриш узесмо,
0352 “Поробисмо те га опалисмо,
0353 „Немам више ни пуну хиљаду.
0354 “Ама кад се прегне умирати,
0355 „Рад је гинут’ док тече једнога.
0356 “А ти, брате, колико имадеш?„
0357 Тад Новици Јован проговара:
0358 “Не питај ме, Богом побратиме,
0359 „Ни вријеђај моје ране љуте,
0360 “И ја сам ти грдно изгинуо.
0361 „Ђе имадох момка биранога,
0362 “И бољега војсци првијенца
0363 „Изгибе ми јуришећ’ на Турке.
0364 “Ама имам, милом Богу вала
0365 „Јошт јунак близу дв’је хиљаде,
0366 “Те су са мном дошли умирати.
0367 „Ал’ је сила, брате, од Турака!
0368 “Да се у со бутум прометнемо,
0369 „Не би смо им еџек осолили,
0370 “А камо ли њима ударити.„
0371 У ријечи у којој бијаху,
0372 Ал’ ето ти до двоје момчади,
0373 Војводама добре носе гласе:
0374 “Поздравља вас с Планинице Мирко,
0375 „Ту је с војском синоћ починуо,
0376 “У хитњи је војску покупио,
0377 „Очекива Црмничку нахију,
0378 “Ријечку је дома оставио
0379 „Да му чува од Скадра богазе,
0380 “Поздравио, овако рекао:
0381 „Кад видите да наступе Турци,
0382 “Попадајте у зелену траву,
0383 „Нек’ се војска у Дугу ували,
0384 “Упустите између два кланца
0385 „Међу Китом и међу Ноздрама,
0386 “Како вам је у књиги писао.
0387 „Тек што с Турцим’ боја започнете,
0388 “Ми ћемо вам доћи у помоћи.„
0389 То рекоше, натраг потекоше.
0390 Не постоја ни два ни три сата,
0391 Турска војска Дугом помолила,
0392 Бубњи туку, а борија свира,
0393 Стоји пролом од коњских копита,
0394 Зашјала се Дуга од мушкета,
0395 И од турских о бедри сабаља
0396 Да је страшно очима гледати,
0397 А камо ли војсци ударити.
0398 Колико је Дуге у дуљини,
0399 Има пуна до осам сахата,
0400 А ширине између планина
0401 Не би мала пушка преметнула,
0402 Сва је бутум Дуга оживљела
0403 Од силнијех коња и јунака.
0404 Али раја, да је Богу вала!
0405 Жедна јадна на свог душманина,
0406 Срце стегну, а јуначки прегну,
0407 Бој започе Баћовић Јоване
0408 У тијесну кланцу у Ноздрама.
0409 С плећи поче, са срећом започе,
0410 А Новица с прси иза Ките.
0411 Једног сата и једног декика
0412 Запуцаше пушке с обје стране,
0413 А војводе вјешти бојевима
0414 Другом пушку не шћеше пунити,
0415 Него оштре ноже повадише,
0416 Те на Турке јуриш учинише,
0417 И шњима се грдно изм’јешаше.
0418 Стоји звека ножа и сабаља,
0419 А ломјава аскерски мушкета,
0420 Срби с’јеку ножем смртимичке,
0421 А аскери натичу их живе
0422 На несретње оштре бајунете.
0423 Ала банда узаврела кавга,
0424 Стоји вриска српскијех јунака,
0425 Стоји писка војске у Турака,
0426 Ту се кољу самртни јунаци,
0427 А лелечу многи рањеници,
0428 Ту брат брата познат’ не могаше,
0429 Камо ли ће Турчин каурина;
0430 Узмути се војска на све стране
0431 Као ждраљи у мутну облаку,
0432 Ту се не зна ко је старјешина,
0433 Ко је паша, ко ли је бимбаша,
0434 Ко миралај, ко ли је јузбаша,
0435 Ту бубњари бубње побацали,
0436 Трумбеташи бацили борије,
0437 Ту не чује млађи старијега,
0438 Но свак себе како може брани,
0439 Јер да бјежи, бјежати не може,
0440 Нема пута куд ће побјегнути.
0441 Ама бјеже брдом и камењем,
0442 Те страмоглав лете низ литице,
0443 Ђе му ни вран кости наћи неће.
0444 То гледао паша Дервиш-паша,
0445 Те боријом војсци гласа дава
0446 Да свак бјежи како који може,
0447 А он свог коња ошинуо,
0448 Те побјеже с половицу војске
0449 Да утече граду Нишићкоме.
0450 Ал’ не види чудо изненада,
0451 Црногорце ђе га пушком гађу.
0452 Кад дођоше међу Црногорце,
0453 Дочека га огањ из пушака
0454 Као киша из црна облака,
0455 Па у траву пушке побацаше,
0456 А ножеве шјајне повадише,
0457 Јуришише сложно међу Турке
0458 Као гладни вуци у торину,
0459 Ту се кољу војске на крвничку.
0460 Благо томе ко одма погибе,
0461 Да не гледа муку пред очима.
0462 То гледали двије војеводе,
0463 То гледао Јован и Новица,
0464 Оставише своје рањенике,
0465 Потекоше трком на душмана.
0466 Боже мили, је ли таке кавге
0467 Било икад послије Косова,
0468 Или боја скоро на Граховцу?
0469 Чисто није откад памте људи.
0470 Ту се клаше од подне до мрака,
0471 Не једоше, нита воде пише,
0472 А камо ли да се одморише.
0473 Побјеже им паша Дервиш-паша
0474 Са три друге паше у Никшиће,
0475 Многу своју потрошише војску,
0476 Не зна јој се броја ни тефтера.
0477 Ту погибе Сали-Ферик-паша,
0478 И погибе Арл’уцки бимбаша,
0479 Силно туре беже Арслан-беже,
0480 И погибе са Загорја бего,
0481 Младо момче Ченгијћ Мухамеде,
0482 Многе баше и многе јузбаше.
0483 Што ћу вам их по имену причат’,
0484 Него многи аге и бегови,
0485 А аскеру ни броја се не зна,
0486 Кад се двије растадоше војске,
0487 Наједно се скупи српска војска,
0488 И војску су на тефтер узели,
0489 Љуто им је војска изгинула,
0490 Од пет до шест пуније стотина,
0491 И погибе Баћовић Јоване.
0492 Благо њему и његовој души
0493 Диша ће му раја уживати,
0494 Слава ће се твоја спомињати,
0495 Докле тече Срба и свијета,
0496 И док тече гусал’ и гуслара,
0497 Јунаштво ти у пјесни пјевати.
Друга верзија пјесме
0001 Азис султан ситан ферман пише
0002 У Стамболу граду бијеломе
0003 Преко Босне на Херцеговину
0004 До Мостара турскога дивана
0005 Омер-паши царскоме муширу,
0006 И Дервишу царском командиру:
0007 “Паше моје, да јазук ви било!
0008 „Што ми зевка ни узура нема
0009 “У Стамболу моме Цариграду?
0010 „Ни царујем нити господујем,
0011 “Не даду ми мазари крвави
0012 „Од Никшића града на ћенару,
0013 “Е ми Нишић у невољи цмили,
0014 „Љута га је опасала гуја,
0015 “Гора Црна и седморо Брда,
0016 „И његова око града раја,
0017 “А пред њима три српска сердара:
0018 „Од Лукова војвода Илија,
0019 “Који сједи граду на капију,
0020 „Од Рудина, ћилера грацкога,
0021 “Ту им сједи сердаре Шћепане,
0022 „Сердар Ђоко с племена Бањана,
0023 “Сва три сједе на Дугу крваву,
0024 „Нишићима затворили џаду,
0025 “Куда иде царева котрада,
0026 „Те их море и жеђом и глади
0027 “Има пуно три године дана.
0028 „А знате ли, лале моје праве,
0029 “Кад Нишиће Србима пуштимо,
0030 „Санџаку ће отворити врата,
0031 “Који брани сву Херцеговину,
0032 „Па ће ласно Босну приватити;
0033 “Кад саставе Босну и Србију,
0034 „Гору Црну и Херцеговину,
0035 “Хоће тражит’ Неманића царство,
0036 „Хоће турском додијати дину,
0037 “Но чу л’ те ме, лале моје праве,
0038 „Ето вама огњени солдати,
0039 “И велика од боја котрада,
0040 „Брже с војском на Дугу крваву,
0041 “Па на Дугу градите паланке,
0042 „Натурите од боја топове,
0043 “А Нишиће ране напуните,
0044 „И браните града од кавура,
0045 “А тражите три српска сердара
0046 „Али живе, ал’ њихове главе,
0047 “Пошљите их до Стамбола мога,
0048 „Ето вама вјера у ферману.
0049 “Слуго моја, Омер-паша стари,
0050 „Уфати ми војводу Јована,
0051 “Од племена равније Бањана,
0052 „Пошљи ми га у Стамболу жива,
0053 “Нећу ли га како превјерити,
0054 „Добар би ми био за везира,
0055 “Ђе се бије, свуди он добије,
0056 „Даћу њему мјесто Ћуприлића,
0057 “Е га бана у санџаку нема,
0058 „Он ће моју одметнути рају
0059 “Од санџака од Херцеговине.„
0060 Ферман дође челеби-Мостару,
0061 Омер-паши царевом муширу.
0062 Кад видиотуру од султана,
0063 Он изнесе на диван фермана,
0064 А окупи паше и везире,
0065 И пред њима проучи фермана.
0066 Разумјеше царева фермана,
0067 Све пофата трољетна грозница:
0068 Није лако за Дугу зборити,
0069 А камо ли Дугом војевати,
0070 У њу често крваво мраморје,
0071 Вију вуци, грају гавранови,
0072 А пуцају српски џефердани,
0073 А из гласа кликују сердари:
0074 “На ноге те, браћо Србадијо!
0075 „Утврдите метеризе бојне,
0076 “Кад наљегу у Нишиће Турци,
0077 „Крв пролијте, жалити немојте
0078 “Ради Бога и народа свога,
0079 „Након себе спомен остављајте.“
0080 На дивану разумјеше Турци.
0081 Дервиш паша тио бесидио:
0082 „Чујете ли, паше и везири,
0083 “Што нам султан од Стамбола пише?
0084 „Је ли боље мушки погинути
0085 “Ради вјере и турскога дина,
0086 „Но од свога гинути султана,
0087 “Сад што ћемо од живота свога?„
0088 Омер-паша бесиди Дервишу:
0089 “О Дервишу, царев командару,
0090 „Ето тебе огњени солдати,
0091 “И велика царева котрада,
0092 „Ајде с војском граду широкоме,
0093 “На Гацко ћеш учинити табор,
0094 „Док окупиш четрдес’т хиљада
0095 “Регулана царева солдата,
0096 „И остале Херцеговце Турке,
0097 “Док ти стигне царева котрада,
0098 „Брже да си на Дугу крваву,
0099 “Па на Дугу сагради паланке,
0100 „А натури од боја топове,
0101 “У Нишиће опремајте рану,
0102 „Добро тражи три српска сердара,
0103 “Не би ли ти добра срећа дала,
0104 „Да њихове изгубите главе,
0105 “Да их спремиш на диван султану.
0106 „За Јована немој се мучити,
0107 “Једном смо га себе добављали,
0108 „И превари четири везира,
0109 “Здраво пође своме завичају.
0110 „А ја одох мору на јалију,
0111 “Завешћу се у морску ђемију,
0112 „Док изидем Скадру на Бојану,
0113 “Покупићу Скадар и Бојану,
0114 „А дигнућу љуту Арбанију,
0115 “Саставићу војске сто хиљада,
0116 „Завешћу се Блатом широкијем,
0117 “На Брда ћу с војском ударити,
0118 „Књаз Николи забун учинити,
0119 “Да на Дугу индата не спрема.„
0120 Тако рекли, па се послушали.
0121 Дервиш-паша окренуо војску,
0122 Ето њега Гацку широкоме,
0123 Па на Гацко табор учинио,
0124 Док окупи четрдес’т хиљада,
0125 Регулаша, царева солдата,
0126 И остале љуте Херцеговце,
0127 И стиже му од боја котрада.
0128 Па отале окренуо војску,
0129 Ето Дервиш на Дугу крваву,
0130 На Ноздре је табор учинио,
0131 Куле гради, а клачине пали,
0132 Утврдише метеризе бојне,
0133 У Нишиће опремају рану.
0134 Дочека га војвода Илија
0135 Су његово три стотине друга,
0136 С друге стране сердаре Шћепане,
0137 Дочекаше у Пресјеку Турке,
0138 Бој бијаху, боље не могаху,
0139 Док им Турци обрнуше леђа,
0140 А сердари сабље повадише,
0141 Па у Турке загон учинише,
0142 Те сијеку на буљуке Турке;
0143 Од Пресјека од воде студене
0144 До крваве Оџине Пољане
0145 Пет стотина глава посјекоше,
0146 Отеше им од боја топове.
0147 Ту их срете царева парада,
0148 И велика беглук регемента,
0149 На њих огањ оборише живи,
0150 Погинуше обадва сердара,
0151 А сердара Николића Шога,
0152 Њега љутом раном обранише.
0153 У сердара ваљана дружина,
0154 Млади момци од боја јунаци,
0155 Не даше им посјећи сердаре,
0156 Унијеше оба у планину.
0157 Кад сердари српски погинуше,
0158 Полећеше сјени од јунака,
0159 Сиви соко од Дуге крваве,
0160 Па одлеће на Цетиње славно
0161 До књажеве велике биљарде.
0162 Кад долеће соко на Цетиње,
0163 На врата га стража дочекала,
0164 Пролетио соко на пенџере,
0165 За демир се ноктим’ приватио,
0166 А у џаме крилом ударио,
0167 Соко цикну како гуја љута.
0168 Књаз Никола сједи у биљарду,
0169 И код њега Мирко и сенати,
0170 Нит’ ко чује нити разумије
0171 До Николе у столици књаза.
0172 Он познаде сјени од јунака
0173 Десном руком џаме отворио,
0174 Соко сиви паде му на руке,
0175 Испод крила књигу њему дава.
0176 Књаз видио што му књига каже,
0177 Па с’ удари по кољену руком:
0178 А да моје од крајине крило!
0179 Из столице на ноге скочио,
0180 Па се шета по дугој биљарди.
0181 Зачуди се Мирко и сенати
0182 Ко донесе карту у биљарду.
0183 Ниједан га не смије питати,
0184 Но подоцкан Петровићу Мирко
0185 Господару приступио руци:
0186 “Књаз-Никола, земљи господару,
0187 „Оклен карта ватром изгорјела
0188 “Ко за абер каза у биљарду?„
0189 Књаз Никола проговара Мирку:
0190 “О мој бабо, Петровићу Мирко,
0191 „Желио си боја с војводама
0192 “Да с турскијем ратимо султаном.
0193 „Ето боја, а ето мегдана,
0194 “Ето Турци на Дугу крваву,
0195 „Куле граде, а клачине пале,
0196 “Утврдили метеризе бојне,
0197 ”Натурили алкали топове,
0198 „Па пригоне у Нишиће рану.
0199 “Данас кавга на Пресјеку била,
0200 „Погинула од крајине крила,
0201 “Два сердара Шћепан и Илија,
0202 „Оба су ви данас погинули
0203 “На крвавој Оџиној Пољани.
0204 „Но војводе, на ноге устан’те,
0205 “Па на пола дијелите војску,
0206 „Полу с Мирком на Црницу равну,
0207 “Сад ће Омер на Брда камена,
0208 „Има за њим војске сто хиљада;
0209 “Полу с Петром на Дугу крваву,
0210 „Осветите два наша сердара.
0211 “Да су јуче други погинули,
0212 „Они би их осветили брзо.“
0213 Па дозивље Петра Вукотића:
0214 „Брже да си на Дугу крваву,
0215 “И ето ти нахија катунске,
0216 „То је срце наше Горе Црне,
0217 “А још ћу ти спремити војвода
0218 „Од Цетиња Мартиновић-Марка,
0219 “Од Његуша Радоњића Ива,
0220 „И војводу Матановић-Ђура,
0221 “А од Цуца војводу Милоша,
0222 „Од Грахова војеводу Анта,
0223 “Ја га бољег немам за мегдана,
0224 „Од Дромњака Церовић-Новицу,
0225 “Он ће довест’ Пиву и Дромњаке.
0226 „А кад чује Ђоко и Јоване,
0227 “Сами ће ти с Бањанима доћи,
0228 „Све итају да замећу кавгу.
0229 “Крв пролите жалити немојте
0230 „Ради части и слободе драге.“
0231 Кад војводе разумјеше књаза,
0232 Сви једнако на ноге скочише,
0233 Њима млађи коње приведоше
0234 У племена своја поиташе.
0235 Капетане себе добавише,
0236 Па им наред од Цетиња кажу.
0237 Капетани војску окупише,
0238 На крваву Дугу поиташе,
0239 Сваки ита, а за Петра пита.
0240 Кад дођоше на Дугу крваву,
0241 У Стогове табор учинише,
0242 Ту наоде Петра Вукотића,
0243 Дервиш паша с војском на Ноздрама.
0244 Тада Петар војводе окупља:
0245 „Сад, војводе, ако Бога знате!
0246 “Видите ли силу у Дервиша,
0247 „Има војске четрдес’т хиљада,
0248 “У нас, браћо, четрдест стотина,
0249 „Можемо ли заметнути кавгу,
0250 “И царевој сили одољети?
0251 „Да је мајка родила јунака,
0252 “Да до Гацка широкога пође,
0253 „Да уводи Гацко и паланке,
0254 “На Ништице да им ударимо,
0255 „Да Дервишу џаду затворимо,
0256 “Лако бисмо њега потиснули,
0257 „И његову оборили грађу.“
0258 Ко чујаше, они не хоћаше,
0259 Ко не чује, многи отић’ ћаше.
0260 У ријечи коју говораше,
0261 Док ето ти дели перјаника,
0262 Од Грахова Шаиновић-Рада,
0263 На рамену везена шишана,
0264 И војводи Петру говораше:
0265 „Ја ћу тебе вјерно послушати,
0266 “И поћи ћу Гацку широкоме,
0267 „Уводићу Гацко и паланке,
0268 “Ја ћу своју изгубити главу,
0269 „Чекаћу те док огрије сунце;
0270 “Ако тебе абера не дође,
0271 „Ни ме чекај, нити ми се надај.“
0272 Таде Петар Раду говораше:
0273 „Чујеш, Раде, од крајине крило,
0274 “Ако здраво до Цетиња сађем,
0275 „Молићу се на Цетињу књазу,
0276 “Вишу ће ти примакнути плату.„
0277 Да ви’ш Рада родила га мајка,
0278 Ето њега ноћно низ планину.
0279 Кад до Гацка широкога дође
0280 Све су поље коњи притиснули,
0281 Који гоне војничку контраду,
0282 Све на њима рана и џебана,
0283 Кириџије јеглен заметнуле:
0284 Савијајте коње на ливаде,
0285 Е нам сјутра ваља уранити,
0286 На крваву Дугу поитати,
0287 Е је турска погладњела војска.
0288 А то Раде и слуша и гледа,
0289 Милије му од свијета било,
0290 Па ето га натраг уз планину.
0291 Љуто му је додијала жеђа,
0292 До бунара воде долазио.
0293 Ту находи Ђока и Јована,
0294 Све им што је и како је каже.
0295 То Јовану врло мило било.
0296 И још њима Раде говораше:
0297 “Сјед’те, браћо, код воде бунара,
0298 „Док до Петра војеводе пођем,
0299 “Докле сване, довешћу ви војску,
0300 „На Ништице да им ударимо.“
0301 У Стозима у ордију дође
0302 Под чадором Петра Вукотића,
0303 Све војводе на совјету нађе,
0304 Њима Раде добро јутро виче,
0305 Војводе му добром одазивљу.
0306 Дадоше му плоску и ракију,
0307 Док се мало Раде одморио.
0308 Војвода му Петар проговара:
0309 „Је’ ли, Раде, шићар уводио,
0310 “Хоће л’ брзо од боја котрада?„
0311 Раде њему прешио одговара,
0312 Све му што је и како је каже:
0313 “Ви чините сад како ви драго.„
0314 Кад војвода Петар разумио,
0315 Он дозива два сокола сива,
0316 Баш од Чева харамбашу Пека,
0317 Од Грахова Пејовић-Николу:
0318 “Ви узмите хиљаду момака,
0319 „Од племена мијешајте војску,
0320 “А ето ви Ђока и Јована,
0321 „Они ће ви наред учинити,
0322 “А ја ћу вас од Дервиша бранит’,
0323 „Да би знао да ћу погинути,
0324 “Низ Дугу им индат пуштат’ нећу.„
0325 То јунаци кад су разумјели,
0326 Од племена војску приватише,
0327 Још их Петар добро сјетоваше:
0328 “Ајте мудро низ планину мучке,
0329 „Да вас турска не привиди стража,
0330 “Док сађете на Ништице равне,
0331 „Крв пролите, зажалит’ немојте.“
0332 Па их ето низ планину мучке,
0333 Кад сађоше на Ништице равне,
0334 Тек гранило од истока сунце,
0335 Ту находе Ђока и Јована.
0336 Војводама добро јутро вичу,
0337 Војводе им добром одазивљу.
0338 У ријечи коју говораху,
0339 Од града се отворише врата,
0340 А пођоше алајли барјаци,
0341 А за њима суварије љуте,
0342 На рамо им дугачке гаргије,
0343 А за њима војничке коморе,
0344 Наоколо беглук регемента,
0345 Те чувају војничке коморе.
0346 Тада рече војвода Јоване:
0347 „Саде, Пеко, страга од паланке
0348 “И за собом води Озриниће;
0349 „На сриједи, Пејовић-Никола,
0350 “И за собом води Граховљане;
0351 „А ја одох, браћо, до Злоступа.
0352 “Кад с’ одвоје задњи од паланке,
0353 „А кад први дођу до Злоступа,
0354 “Тада ћемо, браћо, ударити.„
0355 Тако рекли, па се послушали,
0356 Па на троје раздвојише војску.
0357 Кад дођоше први до Злоступа,
0358 Одвојише задњи од паланке.
0359 Кад то виђе Пејовић-Никола,
0360 Ударио на сриједу снажно,
0361 Јован спријед, а Пеко острага,
0362 Завикаше гласом Црногорци,
0363 Стаде цика танкије пушака,
0364 Стоји буба сјајнијех мушкета,
0365 Загрмјеше топови с паланке,
0366 Земља јечи, ведро небо звечи,
0367 Модар пламен веже за облаке.
0368 На параде дочекују Турци,
0369 Бој бијаху, ма их не помага,
0370 Но су Срби кидисали снажно.
0371 То зачуо Дервиш на Ноздрама,
0372 Па им индат низ Дугу опрема,
0373 Ма му не да Вукотић војвода
0374 Су његова дванајес војвода,
0375 И остали храбри Црногорци,
0376 Огњем бије, огањ дочекује,
0377 Пала тама од неба до поља,
0378 Зачуди се у голији вила,
0379 Какви јади нађоше Дервиша.
0380 Бој се бије за девет сахата,
0381 Докле сунце на гору пануло,
0382 А у боју нестаде Турака,
0383 Таде Петар Богу се мољаше:
0384 “Боже, пушти вијар уз голије,
0385 „Да прећера у крајеве таму,
0386 “Да ја видим чија гине војска,
0387 „Чија гине, чија ли добива.“
0388 Бог му пушти вијар низ голије,
0389 Те подиже у крајеве таму.
0390 Кад погледа Вукотић војвода,
0391 Од Турака ока жива нема,
0392 Црногорци добили поштење,
0393 Они носе на гомили главе,
0394 А ћерају коморе војничке,
0395 И у њима цареву котраду,
0396 Они носе многе рањенике;
0397 Доцкан дође војвода Јоване,
0398 Рони сузе низ бијело лице.
0399 Вукотић му ријеч говораше
0400 „Дај, Јоване, што си одоцнио?“ -
0401 „Вукотићу, немој ме питати,
0402 “Данас су ми обломљена крила,
0403 „Сердар ми је Ђоко погинуо
0404 “Са Лазаром братом рођенијем.„
0405 Вукотић га Петар разговара:
0406 “Нијесу ти, брате, погинули,
0407 „Но велики спомен оставили,
0408 “Да им душа код Бога почива.„
0409 Ту погибе војске од Турака
0410 Свега на број три хиљаде равно.
0411 Црногорци кад се окупише,
0412 Рањенике своје намјестише,
0413 А јунаке мртве покопаше.
0414 Ту је српска заноћила војска,
0415 А на Ноздре паша и ордија,
0416 Замркоше без вечере Турци,
0417 О јаду се бјеху забавили.
0418 Нити смију низ Дугу одити,
0419 Нити могу оставит’ паланке,
0420 Напријед им путовања нема,
0421 А у Гацко бјежат’ не смијаху.
0422 Таде Дервиш ситну књигу пише,
0423 Вукотићу у ордију спреми:
0424 “Пушти мене низ Дугу крваву,
0425 „Да се Гацку широкоме вратим,
0426 “Ево тебе седам паланака,
0427 „И Нишића града на ћенару.
0428 “Чини, Петре, како ти је драго.„
0429 Књига Петру у ордију дође.
0430 Кад видио што му Дервиш пише,
0431 Милије му од свијета било,
0432 Па Дервишу ситну књигу спреми:
0433 “Причекај ме на Ноздре, Дервишу,
0434 „Сјутра ћу ти ударити снажно,
0435 “Па ћеш знати што су Црногорци.„
0436 Кад Дервишу ситна књига дође,
0437 Препаде се, срамота га била!
0438 Не см’је чекат Вукотић-војводу,
0439 Ни његове младе Црногорце,
0440 Него ноћно Дугом навалио,
0441 И утече Гацку широкоме,
0442 Он утече, ругат’ му се није.
0443 Кад свануло и грануло сунце,
0444 Таде Петар уређује војску,
0445 Да удари на Ноздре Дервишу,
0446 Кад Турчина нема ђавољега,
0447 Оставили цареве паланке.
0448 Вукотић се наљути војвода,
0449 Па завика храбре Црногорце,
0450 Обалише седам паланака.
0451 Слава Богу и светоме Луци,
0452 Кад низ Дуге утекоше Турци,
0453 Част и слава Петровићу књазу,
0454 Свијетле му на прсима арме,
0455 На совјету међу краљевима,
0456 Кад на Дугу предоби поштење.
Литература
- Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
- Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902.
Boj u Dugi (Najzesci u Marcu 1862)