Женидба Сибињанина Јанка је српска народна пјесма. Објављена је у овом облику у дјелу: Хрватске народне пјесме, скупила и издала Матица хрватска. Одио први. Јуначке пјесме. Загреб 1890-1940.

Многе од пјесама прикупљене у овом дјелу су у ствари српске народне пјесме, прикупљене на територији Хрватске и околних подручја, и објављене заједно са хрватским народним пјесмама у истој збирци. По именима у пјесми се често лако може утврдити да ли је пјесма српска, хрватска, или муслиманска. У неким случајевима то је знатно теже.

0001    Женио се од Сибиња Јанко,

0002    Из далека просио дивојку,

0003    Из далека, из земље латинске,

0004    Узе кћери латинскога краља.

0005    Ал говори Сибињанин Јанко:

0006    „Ој бора ти, стара мила мајко!

0007    Пеци мени триста пећи леба

0008    И кољи ми триста јаловица

0009    И зазови триста кувачица.

0010    Ја сам ти се јунак оженио

0011    Из далека, из земље латинске,

0012    Узех кћеру латинскога краља.“

0013    Ништ’ не стаде Сибињанин Јанко,

0014    Већ се мину под сунац исхода,

0015    Па он иде старцу Чидовину,

0016    Ал говори Сибињанин Јанко:

0017    „Ој бабајко, стари Чидовина!

0018    Ја сам ти се јунак оженио

0019    Из далека, из земље латинске.

0020    Узех кћеру латинскога краља,

0021    Би л’ ми јунак мого у сватове?

0022    Па поведи за триста сватова.“

0023    Ал говори стари Чидовина:

0024    „О мој сине, Сибињанин Јанко!

0025    Не могу ти у сватове доћи,

0026    Доро ми је врло оромио,

0027    Оромио и оматорио.

0028    Врло сам ти с Марком у завади,

0029    Бог би дао, да би добро било.“

0030    Ништ’ не стаде Сибињанин Јанко,

0031    Већ се мину под по била дана,

0032    Па он иде к Мусе арамбаше.

0033    Кад је дошо к Мусе арамбаше,

0034    Ал говори Сибињанин Јанко:

0035    „Ој, бабајко, Муса арамбаша!

0036    Ја сам ти се јунак оженио

0037    Из далека, из земље латинске,

0038    Узех кћерку латинскога краља.

0039    Би л’ ми мого јунак у сватове?

0040    И поведи за триста сватова.“

0041    Ал говори Муса арамбаша:

0042    „О мој сине, Сибињанин Јанко!

0043    Не могу ти у сватове доћи,

0044    Вранац ми је врло оромио

0045    Оромио и оматорио.

0046    Врло сам ти с Марком у завади,

0047    Бог би дао, да би добро било!“

0048    Ништ’ не стаде Сибињанин Јанко,

0049    Па он иде траге унатраге,

0050    Па се ити под сунац заода,

0051    Па он иде Краљевићу Марку.

0052    Кад је дошо Краљевићу Марку,

0053    Ал говори Сибињанин Јанко:

0054    „Ој, бабајко, Краљевићу Марко!

0055    Ја сам ти се јунак оженио

0056    Из далека, из земље латинске,

0057    Узех кћерку латинскога краља.

0058    Би л’ ми мого јунак у сватове?

0059    И поведи за триста сватова.“

0060    Ал говори Краљевићу Марко:

0061    „О мој сине, Сибињанин Јанко!

0062    Не могу ти у сватове доћи,

0063    Шаро ми је врло оромио

0064    Оромио и оматорио.

0065    Врло сам ти с Мусом у завади,

0066    Бог би дао, да би добро било!“

0067    Ништ’ не стаде од Сибиња Јанко,

0068    Већ он иде траге унатраге,

0069    Па он иде старој милој мајки,

0070    А говори Сибињанин Јанко:

0071    „Ој старице, стара мила мајко!

0072    Тко ће појест триста пећи леба?

0073    Тко ће платит триста јаловица?

0074    Тко ће платит триста кувачица?

0075    Нигди никог у сватове нема.“

0076    Забрину се стара мила мајка.

0077    Кад је сутра данак освануо,

0078    Навуко се црни облачина,

0079    Навуко се од сунац исхода.

0080    То не био црни облачина,

0081    Већ то био стари Чидовина,

0082    Иде Чиде к Јанку у сватове

0083    И он води за триста сватова.

0084    Навуко се други облачина,

0085    Навуко се од по била дана,

0086    Ал то не би црни облачина,

0087    Већ то био Муса арамбаша.

0088    Он ми иде к Јанку у сватове

0089    И он води за триста сватова.

0090    Навуко се трећи облачина,

0091    Навуко се од сунац заода.

0092    То не био црни облачина,

0093    Већ то био Краљевићу Марко.

0094    Марко иде, а никог не води.

0095    А кад су се свати сакупили,

0096    Ал говори Краљевићу Марко:

0097    „О мој сине, од Сибиња Јанко!

0098    Јеси л’ звао свог сестрића Нина,

0099    Јеси л’ звао к себи у сватове?“

0100    Проговара Сибињанин Јанко:

0101    „Нисам њега звао у сватове,

0102    Јер је мене краљу поздравио,

0103    Да не водим свог сестрића Нина:

0104    У пићу је силни пијанџија,

0105    А у кавги силни кавгаџија,

0106    Опит ће се, заметнут ће кавгу,

0107    Пак је тешко џевап дати кавги.“

0108    То изрече, подиже сватове.

0109    Кад то чула стара мила мајка,

0110    Она пише ситну књигу листа,

0111    Па је даје итрој књигоноши,

0112    Да је носи у Козар-планину,

0113    Да је даде чобанину Нину.

0114    Однесе је итра књигоноша,

0115    Па је даде чобанину Нину.

0116    Ал говори чобанине Нине:

0117    „Ој козари, моја браћо драга!

0118    Ето вама мојих сто оваца,

0119    Сто оваца и сто јагањаца,

0120    Сад ја идем двору материном.

0121    Ако л’ мени које јање фали,

0122    Колик има у горици јела,

0123    За сваком ћу ја вас огледати.“

0124    Кад он дође двору бијеломе,

0125    Ал говори стара мила мајка:

0126    „Драги сине, чобанине Нине!

0127    Што се с тобом ујко замразио,

0128    Па те није звао у сватове?“

0129    Ал говори чобанине Нине:

0130    „Та Бога ми, стара мила мајко!

0131    Нисам ујку на жо учинио,

0132    Већ Латини њега приварили,

0133    Па ће русу изгубити главу.“

0134    Ал говори стара мила мајка:

0135    „Да мој сине, чобанине Нине!

0136    Ти ћеш ићи незван за ујаком,

0137    Ако њему буде до невоље,

0138    Да се њему у невољи нађеш.

0139    Ево има вранца оседлана,

0140    Знаде, ујко, да се ождрибио,

0141    Ал га јоште није ни видио.

0142    И ево ти бугер-кабаница,

0143    Знаде ујко, да се је купила,

0144    Али не зна, да је сашивена.“

0145    То је Нине једва дочекао,

0146    Па облачи бугер-кабаницу,

0147    Па он сиде вранцу у седалце

0148    И узимље лака буздована,

0149    Саливена од чистога туча,

0150    А тежак је од шездесет ока.

0151    Мало му се то видло оружја,

0152    Још узима и сувога дрена,

0153    Па он иде у сватове ујку.

0154    Липо га је свитовала мајка:

0155    „Драги сине, чобанине Нине!

0156    Ти не пусти баш на вољу вранцу,

0157    Јер ћеш састић ти одма ујака.“

0158    На то дите аје и не аје,

0159    Док изиде на поље из двора,

0160    Таки леже и заспа на коњу.

0161    А кад ми се дијете протргло,

0162    Ал он ми се с ујком барабари.

0163    Проговара Краљевићу Марко:

0164    „Ој Бога ти, Сибињанин Јанко!

0165    Каки је то Арапине црни?“

0166    Одговара од Сибиња Јанко:

0167    „О мој брате, Краљевићу Марко!

0168    Мани, брате, Арапина црна

0169    У сватових, нек има свакаких.“

0170    Кад дођоше у земљу латинску,

0171    Латини их дочекали липо.

0172    Од свију су коње испримали,

0173    Само не ће чобанина Нина,

0174    Јербо Нине зазван био није.

0175    Свим сватов’ма столице дадоше,

0176    Сам не доби чобанине Нине.

0177    Нине сам се сједе за трпезу.

0178    Пише, јеше три бијела дана,

0179    Па говори примудри Латине:

0180    „Драги зете, од Сибиња Јанко!

0181    Ево теби на копљу јабука,

0182    Ако ми је млађан не устрелиш,

0183    Или ти ми, ил твоји сватови,

0184    Нит ћеш извест лијепу Латинку,

0185    Нит однети своју русу главу,

0186    Нити ти ми, нит твоји сватови.“

0187    Сви сватови гледају у Јанка,

0188    А у ког ће од Сибиња Јанко?

0189    А у ког ће, жалосна му мајка!

0190    Јанко гледи у својега кума,

0191    У свог кума, старца Чидовину,

0192    А кум гледи у свога прикумка,

0193    У прикумка Мусу арамбашу,

0194    Ал прикумак у свога дивера.

0195    У дивера Краљевића Марка.

0196    Дивер гледа по свима сватов’ма.

0197    Сви сватови ником поникоше,

0198    Тер у црну земљу погледаше.

0199    Они гледе, како трава расте,

0200    Трава расте, како гуска пасе.

0201    Сам не ниче чобанине Нине,

0202    Сам не ниче, већ у грло виче:

0203    „Ој диверу, Краљевићу Марко!

0204    Је ли тестир мени устрилити?“

0205    „ „Тестир ти је, ал пристало није!“ “

0206    Ништ не стаде чобанине Нине,

0207    Већ узимље своју пушку шарку:

0208    „Мили Боже и мила Маријо!

0209    Кад сам био од седам година,

0210    Па сам био мален код оваца,

0211    Ја устрилим у зраку комарца,

0212    Камо л’ не би са копља јабуку.“

0213    Пуца пушка, живи огањ даје

0214    И растепе на копљу јабуку.

0215    Пише, јеше три бијела дана,

0216    Док Латини мудрину изнеше,

0217    Па говори примудри Латине:

0218    „Драги зете, од Сибиња Јанко!

0219    Ево теби девет враних коња

0220    И десети врани, оседлани.

0221    Ако вране коње не прискочиш

0222    И десетом у седло не сиднеш,

0223    Или ти ми, ил твоји сватови,

0224    Нит ћеш извест лијепу Латинку,

0225    Нит однети своју русу главу,

0226    Нити ти ми, нит твоји сватови.“

0227    Сви сватови гледају у Јанка,

0228    А у ког ће од Сибиња Јанко?

0229    А у ког ће, жалосна му мајка!

0230    Јанко гледи у својега кума,

0231    У свог кума, старца Чидовину,

0232    А кум гледи у свога прикумка,

0233    У прикумка Мусу арамбашу,

0234    Ал прикумак у свога дивера,

0235    У дивера Краљевића Марка.

0236    Дивер гледа по свима сватов’ма.

0237    Сви сватови ником поникоше,

0238    Тер у црну земљу погледаше.

0239    Они гледе, како трава расте,

0240    Трава расте, кад кишица паде,

0241    Кано дојке у младе дивојке,

0242    Сам не ниче чобанине Нине,

0243    Сам не ниче, већ у грло виче:

0244    „Ој диверу, Краљевићу Марко!

0245    Је ли тестир мени прискакати?“

0246    Проговара Краљевићу Марко:

0247    „Тестир ти је, ал прилика није.“

0248    Ништ’ не стаде чобанине Нине,

0249    Већ он скаче на ноге лагане:

0250    Мили Боже и мила Маријо!

0251    Кад сам био од седам година,

0252    Па сам био млађан код оваца,

0253    С планине сам на планину скако,

0254    Прескочио за девет планина,

0255    А у шале Дунав прескочио,

0256    А што не би девет враних коња

0257    И десетом сио у седалце.“

0258    Заигра се скока јуначкога,

0259    Па се ити коњу на ункаше.

0260    Сто је фати у вис поскочио,

0261    А триста је у даљ одскочио.

0262    И прискочи девет враних коња,

0263    (Још би девет коња прискочио!)

0264    И десетом сиде у седалце.

0265    Пише, јеше три бијела дана,

0266    Док Латини мудрину изнеше.

0267    Ал говори примудри Латине:

0268    „Драги зете, од Сибиња Јанко!

0269    Још ћу једну загатку загатат:

0270    Сад ево ти девет дивојака,

0271    Мед њима је и твоја дивојка,

0272    А све једне слике и налике,

0273    Ко да једна родила их мајка.

0274    Ако не знаш, која ти је љуба,

0275    Или ти ми, ил твоји сватови,

0276    Нит ћеш извест лијепу Латинку,

0277    Нит однети своју русу главу,

0278    Нити ти ми, нит твоји сватови.“

0279    Ал говори од Сибиња Јанко:

0280    „Мили Боже и мила Маријо!

0281    Како ћу је јунак познавати,

0282    Кад је нигда ни видио нисам?“

0283    Сви сватови гледају у Јанка,

0284    А у ког ће од Сибиња Јанко?

0285    А у ког ће, жалосна му мајка!

0286    Јанко гледи у својега кума,

0287    У свог кума, старца Чидовину.

0288    А кум гледи у свога прикумка,

0289    У прикумка Мусу арамбашу,

0290    Ал прикумак свога дивера,

0291    У дивера Краљевића Марка.

0292    Дивер гледа по свима сватов’ма.

0293    Сви сватови ником поникнуше,

0294    Тер у црну земљу погледаше.

0295    Они гледе, како трава расте,

0296    Трава расте, кад кишица паде,

0297    А не расте, кад јунаци гледе.

0298    Не пониче, чобанине Нине,

0299    Не пониче, већ у грло виче:

0300    „Ој диверу, Краљевићу Марко!

0301    Је л’ ми тестир љубу познавати?“

0302    Јал говори Краљевићу Марко:

0303    „Тестир ти је, ал пристало није.“

0304    Ништ’ не стаде чобанине Нине,

0305    Па он скаче на ноге лагане,

0306    Па он стере бугер-кабаницу,

0307    Па он сипље гроше и дукате,

0308    И прстење и драго камење,

0309    Засукује руке до лаката,

0310    Па истрже мача поганога.

0311    Па говори чобанине Нине:

0312    „Мили Боже и мила Маријо!

0313    Кад сам био млађан код оваца,

0314    У мен’ има стотину оваца,

0315    Сто оваца и сто јагањаца,

0316    Кадгод које моје јагње блекне,

0317    А ја знадем, које му је мајка,

0318    Што не б’ знао мога ује љубу?

0319    Ја је знадем у очи, у главу,

0320    Па нек с’ сагне и нек граби благо,

0321    Нека граби гроше и дукате,

0322    И прстење и драго камење.

0323    Која ми се друга маши курва,

0324    Одсић ћу јој при рамену руке,

0325    При рамену, откле су израсле.

0326    Још јој кажем, која љуба није,

0327    Нек не пружа својијех ноката,

0328    Одсић ћу јој руке до лаката.“

0329    Привари се лијепа Латинка,

0330    На стаде благо сабирати,

0331    Па покупи гроше и дукате,

0332    И прстење и драго камење.

0333    Ал се Нине приварит не даде,

0334    Увати је за десницу руку,

0335    Па је меће за се на коњица.

0336    Трипут ју је опасао пасом,

0337    А четврти од сабље кајасом,

0338    Па повика чобанине Нине:

0339    „Ајде, куме, ти дижи сватове!

0340    Ево вама гиздава дивојка.“

0341    Кад рекоше, одмах потекоше,

0342    Поведоше гиздаву Латинку.

0343    Кад су били мало иза града,

0344    Ал ето ти Лизанка Планинка,

0345    Што отима лијепу Латинку.

0346    Па говори Лизанка Планинка:

0347    „Ој Бога ти, бане од Латина!

0348    Хоћеш мене дати своју кћерку?

0349    Девет сам је отимао пута,

0350    Још десети сад ако је отмем,

0351    Оћеш дати, да ми буде љуба?“

0352    Ал говори бане од Латина:

0353    „Дат ћу ти је, нек ти буде љуба,

0354    И дат ћу ти полак бановине.“

0355    Ништ’ не стаде Лизанка Планинка,

0356    Већ облачи кожу од курјака

0357    И навлачи кожу од медведа,

0358    Па за њима иде у потрагу.

0359    Кад су њега страшна угледали,

0360    Угледали кићени сватови,

0361    Рзабигли се широм по горици,

0362    А најстражњи чобанине Нине,

0363    Па говори чобанине Нине:

0364    „Мили Боже и мила Маријо!

0365    Ако буде Латина потера,

0366    Свих Латина, ја их се не бојим.

0367    Ако л’ буде од Бога страота,

0368    Ондак јадан ја утећ не могу.“

0369    Ал ето ти Лизанка Планинка,

0370    Познаде га чобанине Нине,

0371    Па говори чобанине Нине:

0372    „Побратиме Лизанко Планинко!

0373    Не бојим се ни жива курјака,

0374    А камо ли коже од курјака,

0375    Не бојим се ни жива медведа,

0376    А камо ли коже од медведа.

0377    Знадеш, побро, кад смо били млади,

0378    Како сам ја планине прескако,

0379    У шале сам Дунав прескочио,

0380    А ти, побро, ни до полак ниси.

0381    Знадеш, побро, да ни мене било,

0382    Да би побро био утонуо.“

0383    Проговара Лизанка Планинка:

0384    „Побратиме, чобанине Нине!

0385    Ајде, побро, да се пољубимо!“

0386    „ „Не могу се ја с тобом пољубит,

0387    Сапалит ћеш моје мрке брке.“ “

0388    Натента га Лизанка Планинка,

0389    Па се они пољубише млади,

0390    Сапали му оба мрка брка.

0391    Разљути се чобанине Нине,

0392    Па га узе за прса јуначка,

0393    Удари га о зелену јелу.

0394    Како га је лако ударио,

0395    На затиљак очи испузнуле.

0396    Па он узе лијепу Латинку,

0397    Одведе је двору бијеломе.

0398    Када дође двору бијеломе,

0399    Па говори чобанине Нине:

0400    „Ој Бога ти, мој мио ујаче!

0401    Ево тебе моја мила ујна,

0402    Моја ујна, твоја вирна љуба.“

0403    Зачуди се Сибињанин Јанко:

0404    „Мили Боже и мила Маријо!

0405    Мили Боже, на свему ти фала!“

0406    Нине оде у гору зелену.

• Хрватске народне пјесме, скупила и издала Матица хрватска. Одио први. Јуначке пјесме. Загреб 1890-1940. НАПОМЕНА: Многе од пјесама прикупљене у овом дјелу су у ствари српске народне пјесме, прикупљене на територији Хрватске и околних подручја, и објављене заједно са хрватским народним пјесмама у истој збирци.

---

Zenidba Sibinjanina Janka