Војевање Црногораца и Руса на Никшиће је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић у дјелу Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862.

0001    Вино пију до два побратима,

0002    На Цетињу код бијеле цркве,

0003    Једно бјеше Петровић владика,

0004    А друго је Москов ђенералу,

0005    На име га Брагодијер вичу.

0006    Кад се рујна вина напоише,

0007    О свачему јеглен затурише,

0008    Онда вели Петровић владика:

0009    „Побратиме Москов ђенералу!

0010    „Мене, брате, додијаше Турци,

0011    „Кидисали су четири стране,

0012    „Робе, пале, а сијеку главе,

0013    „Баш се Турска раширила широм,

0014    „А Црна се гора стијеснила,

0015    „Од Турака живљет’ не можемо.

0016    „Но те молим, мили побратиме,

0017    „Да ми дадеш азне и џебане

0018    „И Москова убојних солдата,

0019    „Да ударим на четири стране;

0020    „Прву ћемо дијелити војску,

0021    „На Никшића са њом ударити;

0022    „Другу ћемо оправити војску,

0023    „На Жабјака, града бијелога;

0024    „Трећу, брате, варош-Подгорици;

0025    „А четврту Колашину тврду.

0026    „Ако, брате, Турке надбијемо,

0027    „Црна ће те гора помињати,

0028    „Након себе спомен оставити,

0029    „Док је сунца и док је мјесеца.”

0030    Онда вели Москов ђенерале:

0031    „Побратиме Петровић владика!

0032    „Све би дао, што си заискао,

0033    „Тек не смијем, мили побратиме,

0034    „Док не питам цара Александра.”

0035    Опет вели Петровић владика:

0036    „Побратиме Москов ђенерале!

0037    „Ти се, брате, немој препанути

0038    „Од честита цара Александра,

0039    „Цар ће дати, што иска владика,

0040    „Јер он браћу Црногорце љуби

0041    „Као своје Русе по Русији.”

0042    То се побра оба послушаше,

0043    Да Никшића отму од Турака,

0044    Па голему покупише војску,

0045    Брагодијер подиже солдате,

0046    А владика младе Црногорце;

0047    Право иду бијелу Никшићу,

0048    Док дођоше мосту великому

0049    На помолу бијела Никшића,

0050    Ту су Турци кланце поватали,

0051    Поградили метеризе тврде,

0052    Не да Турчин на мос нагазити,

0053    Ту се бише ватром из пушака,

0054    Неколико погибе јунака,

0055    А бесједи Петровић владика:

0056    „Није л’ мајка родила јунака

0057    „У ордију млада Црногорца,

0058    „Да потргне јатагана ножа,

0059    „Да јуриши на мос међу Турке

0060    „И за њиме млади Црногорци,

0061    „Да грађане потиснемо Турке!”

0062    Ту се јунак наћи не могаше.

0063    Онда вели Петровић владика:

0064    „Браћо моја, млади Црногорци!

0065    „Зовите ми Бела барјактара,

0066    „Од Чкрнића на гласу јунака,

0067    „Који носи свилена барјака,

0068    Он ће први ударит’ на Турке.”

0069    Црногорци сви владици вичу:

0070    „Бело узе стотину јунака,

0071    „Па отиде низ Рудине равне.”

0072    Таман они у ријечи бјагу,

0073    Док ето ти Бела барјактара,

0074    Све Рудине ватром попалио,

0075    Неколике погубио главе,

0076    И Турака седам уватио.

0077    Како дође Бело барјактару,

0078    Пред владику мртве тури главе,

0079    Владика му муштулуке даје,

0080    Бело узе крстата барјака,

0081    Па потрже пламена анџара,

0082    А повика браћу Црногорце,

0083    На ћуприју први ударио,

0084    А за њиме млади Црногорци.

0085    Када Турци то чудо виђеше,

0086    Ту пламене ноже повадише,

0087    И поводе коњма исјекоше,

0088    Млоги јаше, а коњиц му свезат,

0089    Тог свакога жива уфатише;

0090    Па отале Турке поћераше

0091    До Никшића, града бијелога;

0092    А кад Турци војску сагледаше,

0093    На бедем се граду начетише,

0094    Заиста се јако препадоше,

0095    Па барјаке земљи положише,

0096    У трипута темена чињагу,

0097    Србима се смјерно предавагу;

0098    Ту послаше до два поглавара,

0099    Да замоле Бела барјактара.

0100    Када сјутра буде на предају,

0101    Те им даду бијела Никшића,

0102    Да поштеде од Никшића Турке

0103    Од Москова и Црногораца.

0104    Млого благо обећају Белу,

0105    И Бело иг води пред владику

0106    И његова Богом побратима,

0107    Брагодијер млада ђенерала,

0108    Ту им вјеру тврду зададоше,

0109    Да предају свијетло оружје

0110    И Никшића, града бијелога,

0111    Па им ништа учинити не ће,

0112    Нека иду, враг их и однио!

0113    Поглаваре у град повратише,

0114    Па Никшића тврдо опасаше.

0115    Ту иг бијел данак оставио,

0116    А тамна иг ноћца прифатила.

0117    Ђе је срећа, ту је и несрећа:

0118    Завади се Цетињски владика

0119    Са Московом, Богом побратимом,

0120    Овако му Москов говораше:

0121    „Побратиме Цетињски владика!

0122    „Што ми на број не буде солдата,

0123    „За свакога Москова солдата

0124    „Да ми дадеш по два Црногорца.”

0125    А владика каза ђенералу;

0126    Да му не да богме ђавољега.

0127    Ту неслога, да је Бог убије!

0128    Оставише бијела Никшића,

0129    Па одоше на поље Цетиње.

• Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
• Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862. Исто издата и у Београду, 1986.

---

Vojevanje Crnogoraca i Rusa na Niksice