Садржај
Богдан Марковић
Богдан Марковић (Београд, 28. јануар 1880 — Београд, 29. децембар 1938), српски банкар и економиста. Био је министар финансија Краљевине СХС (1926—1928), управник Државне хипотекарне банке и први председник Привилеговане аграрне банке.
Биографија
Школовање
Богдан Марковић је рођен 28. јануара 1880. године у Београду.1) Син је Стојана Марковића, министра правде Кнежевине Србије и професора Велике школе.2) Богдан Марковић је гимназију завршио у Београду и након тога студирао је економске науке у Минхену.3) Докторирао је економију у Халеу, а у докторату је расправљао о економским питањима у Србији.4) Од 1905. до 1907. био је на служби у министарству финансија.5) Од 1905. до 1912. био је на положају секретара Савеза земљорадничких задруга.6) У то време уређивао је и Земљорадничку задругу.7) Истакао се као задружни писац и као предавач, а поред тога дао је истакнути коментар закону о занатским и земљорадничким задругама.8)
Управник Државне хипотекарне банке
Прешао је 1912. у Министарство народне привреде, у коме је постао начелник трговинског оделеља.9) На том положају решавао је многа важна економска питања. На Крфу је од 1918. био управник Управе фондова.10) Након повратка у Србију под његовим водством Управа фондова је наставила и проширила свој рад.11) Богдан Марковић је успешно припремио њено претварање у Државну хипотекарну банку.12) Суделовао је као српски експерт и делегат на мировној конференцији у Паризу од 1918. до 1919.13) После тога учествовао је као српски делегат на економској конференцији у Женеви.14) Био је директор Државне хипотекарне банке до 1926. године.15)
Министар финансија
Постављен је 24. децембра 1926. за министра финансија у влади Николе Узуновића.16) Ушао је у владу као нестраначка личност, што је у оно време била реткост.17) Положај министра финансија задржао је и у владама Веље Вукићевића све до 27. јула 1928.18) Као министар финансија заслужан је за доношење закона о непосредним порезима, којим је модернизовао порески систем Краљевине СХС.19) Многе државне финансијске послове преносио је на обласне самоуправе, па је извео административну финансијску децентрализацију.20) Као министар финансија учествовао је у раду Економског комитета Друштва народа.21) На иницијативу краља Александра I Карађорђевића основана је 1929. Привилегована аграрна банка, а Богдан Марковић је био један од најближих краљевих сарадника у том послу.22) Богдан Марковић је онда 15. августа 1929. постављен за првог председника Привилеговане аграрне банке.23) У то време избила је велика светска економска криза, али и поред тих тешких прилика Марковић је успевао да организује кредитирање пољопривредника.24) Био је један од главних сарадника на послу доношења уредбе о ликвидацији земљорадничких дугова.25) Касније је тај посао ликвидације тих дугова извођен у Привилегованој аграрној банци. Био је члан управног одбора Народне банке Југославије од 1929. до смрти.26) Био је и потпредседник друштва Трбовљанског рудника и председник друштва Росија-Фопсјер.27) Умро је 29. децембра 1938. у Београду.28)
Дела
Његова главна дела су:
- Општинске финансије Краљевине Србије (1905)
- Економски и правни односи код земљорадничких задруга (1909)
- Земљораднички кредит у Србији (1910)
- Земљорадничке коморе и њихово оснивање (1911)
- Земљораднички лични кредит и новчани заводи (1912)
- Балканска економија (1912)
- Капацитет плаћања Бугарске (1920)
- Скупоћа (1922)
- Државне финансије и новчана реформа (1923)
- Четворогодишњи период пословања Привилеговане аграрне банке (1934).
Литература
- Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд, 1929, књига 2, стр. 796
- Др. Богдан Марковић, Политика, број 10990, уредник Миомир Миленовић, Јован Тановић, 31. 12. 1938, стр. 6
- Завршени преговори г. Узуновића, Политика, број 6707, уредник Миомир Миленовић, Јован Тановић, 25. 12. 1926, стр. 2
- Бранислав Глигоријевић, Краљ Александар Карађорђевић, књига 1, Завод за уџбенике, Београд, 2010.
Bogdan Markovic