Битка код Калиника, одиграла се током Трећег македонског рата 171. пре Христа између римске војске под командом Публија Лицинија Краса и македонске војске под командом македонскога краља Персеја. Битка се одиграла код Калиника, крај Ларисе у Тесалији. У бици је учествовала коњица и лака пешадија, а победила је македонска војска.¹⁾

Рим је започео Трећи македонски рат, јер се бојао да ће Персеј уништити римску политичку контролу над Грчком и да ће поново успоставити македонску хегемонију над деловима Грчке. Пергамски краљ Еумен II истицао се у својим оптужбама против Персеја и потицао је Римљане на рат против њега. Римљани су током 171. пре Христа прогласили рат против Персеја. Пошто за разлику од Персеја одмах нису били довољно спремни за ратне операције одлагали су почетак рата дипломатским средствима. Обманули су Персеја примирјем добивши тиме на времену.

Када је Персеј сазнао да долази римска војска утврдио је долину Темпе и планину Осу, а кретао се преко Еордеје и Елимеје и заузео је Азор, Перебију, Елатију и Гон.²⁾ Када је римски конзул Публије Лициније Крас сазнао за македонско присуство у Тесалији кренуо је према Лариси, крај које је утврдио логор на јужној обали реке Пенеј.³⁾ Ту му се придружило 5.000 војника пергамскога краља Еумена II.⁴⁾ Придружила му се и ахајска и етолска коњица, као и тесалијска коњица.⁵⁾ Снабдевање римске војске ишло је до лука у Пегаском заливу, али Персеј је крај Фере успео да пресече римске линије снабдевања. Римска војска се није усудила да интервенише, па је то осоколило Персеја, који је онда са војском кренуо према римском логору.⁶⁾ Римљани су првога дана одговорили на чарку, а онда неколико дана нису одговарали на македонски изазов. Римљани су са друге стране били у проблемима, јер их је оклевање срамотило код савезника. Персеј је примакао свој логор крај римскога логора и утврдио га, а у зору је војску постројио на километар од вањскога римскога бедема крај брда званога Калиник.⁷⁾

Краљ Котис командовао је левим крилом македонске војске, где се налазила трачка коњица измешана са лако наоружаном војском.⁸⁾ На десном крилу налазила се македонска коњица измешана са Крићанима.⁹⁾ Ту је била и мешовита група, у којој се налазила елитна војска неколико народа, а командовали су им Дида из Пеоније и Патрокло од Антигонеје. У средини је командовао краљ Персеј, а био је окружен агемом (краљевска гарда) и елитном тешком коњицом Светога ескадрона.¹⁰⁾ Испред центра распоредио је праћкаше и бацаче копља.

Конзулов брат Гај Лициније Крас командовао је десним крилом, на коме је била распоређена италијанска коњица прошарана чаркашима.¹¹⁾ Марко Валерије Левин командовао је десним крилом, на коме је распоређена савезничка коњица из Грчке.¹²⁾ У центру је распоређена грчка лака пешадија заједно са специјалном римском коњицом под командом Квинта Муција.¹³⁾ Испред бојнога реда распоређено је 200 галских коњаника и 300 Еуменових лаких пешака. Око 400 тесалских коњаника распоређено је нешто иза левога крила. Краљ Еумен II и Атал II са својим јединицама налазили су се у позадини.¹⁴⁾

Након праћкаша и бацача копаља битку је започела трачка коњица и пешадија са македонскога левога крила.¹⁵⁾ Успешно су напали италијанску коњицу на римском десном крилу и потиснули је. Персеј је командујући центром напао римски центар, који се распао и дао у бег.¹⁶⁾ Тесалијска коњица, која се налазила у позадини обезбедила је заједно са Еуменовим снагама да се одржи поредак римске војске током повлачења.¹⁷⁾ Македонска коњица је гањала римску поражену војску и када је налетела на тесалијску коњицу у добром поретку нису се усудили да са њима започну битку.¹⁸⁾ Када су чули да је Персеј добио коњичку битку Хипија и Леонат су на своју иницијативу кренули напред са македонском пешадијом.¹⁹⁾ Крићанин Евандар је тада саветовао Персеја да охрабрен успехом даље не рискира, него да заустави операцију.²⁰⁾ Тврдио му је да ће или добити частан мир или да ће му прићи још савезника. Персеј је послушао Евандров савет и зауставио је операцију.²¹⁾

Римљани су изгубили 200 коњаника и више од 2.000 пешака, а 600 војника им је заробљено.²²⁾ Персеј је изгубио 20 коњаника и 40 пешака.²³⁾ Римљани су се бојали да ће им Персеј након победе напасти логор. Еумен II је због тога је саветовао Публија Лицинија Краса да премести логор на другу страну реке Пенеј, што је конзул прихватио.²⁴⁾ Током следећега дана Персеј је схватио да је погрешио што није претходнога дана искористио победу наставивши са битком.

На вест о Персејевој победи у бици код Калиника многи грчки полиси прешли су на страну Македоније или су прогласили неутралност. Персеј је Римљанима понудио мировни споразум, али они су одбили споразум и рат се наставио.²⁵⁾

• Тит Ливије
• Полибије, Историје

Bitka kod Kalinika