Добро дошли на Српску енциклопедију

Армин Павић

Армин Павић (Славонска Пожега, 29. март 1844 — Загреб, 11. фебруар 1914), класични филолог и слависта, професор универзитета (Загреб) и заступник у Хрватском сабору.

Живот и рад

Основну школу је завршио у Пожеги, а гимназију је полазио у Пожеги и Загребу. Класичну филологију и славистику је студирао у Бечу. Радио је као професор гимназије у разним мјестима, а 1869-1870. напушта ту службу и постаје чиновник ЈАЗУ. Године 1877. постаје професор хрватског или српског језика на загребачком универзитету. Године 1898. постаје шеф одсјека за богословље и наставу код земаљске владе у Загребу. Од 1884. био је заступник на хрватском Сабору. Отишао је у пензију 1904.

Књижевношћу се почео бавити пишући пјесме, приповијетке и преводе у „Драгољубу“ и „Вијенцу“. Писао је испрва и позоришне критике, а доцније само књижевну историју. Научне расправе: „О дубровачких преводиоцих грчких трагедија“ (1867), „Аристотелова дефиниција пјесничке умјетности“ (1868), „Како се изгубило 14 и 15 пјевање Гундулићева Османа“ (1871), „Прилог хисторији дубровачке хрватске књижевности“, „О композицији Гундулићева Османа“, „Иван Томко Мрнавић“, „Двије старе хрватске народне пјесме“, „Гундулићев Владислав“, „Јуније Палмотић“, „Ђуро Даничић“, „Хисторија дубровачке драме“ (1871), „Народне пјесме о боју на Косову 1389“ (1877) итд.

Припада првој генерацији јужнославенских књижевних историчара, на граници књижевне историје и филологије. Први је опширније писао о дубровачкој књижевности. У вези својих теорија водио је многе полемике са многим личностима свога доба као што су Фр. Марковић, Ватрослав Јагић, К. Јиречек, Л. Зоре, Ст. Новаковић и други. Он је доказивао да је Осман настао комбинацијом 2 завршене пјесме, а за народне пјесме о косовском боју је тврдио да су фрагменти епа који је настао одмах након боја на Косову.

У познијим годинама бавио се изучавањем дјела „De Administrando imperio“ те је писао критички о њему.

Академик

Дописни је члан Српског ученог друштва од 1885. Почасни је члан Српске краљевске академије од новембра 1892.

Литература

  • Народна енциклопедија српско–хрватско–словеначка, Београд, 1924.3 (А. Барац).
  • ÖBL 34 (1977) 360–361.

Спољне везе

Штампање