Садржај

Радосав Стојановић

Радосав
Стојановић
радосав_стојановић.jpg
Рођење:
1. новембар 1950.
Паруновац код Крушевца,
Југославија

Познат као:
књижевник, песник, приповедач,
романописац, драматург,
лексикограф, новинар и публициста

Радосав Стојановић (Паруновац код Крушевца, ФНРЈ, 1. новембар 1950), српски књижевник, новинар, уредник, драматург и лексикограф.

Биографија

Родио се 1. новембра 1950. године, као друго од четворо деце, у породици црнотравског грађевинара и неимара Манојла Ноке Митровића, из села Млачишта, и мајке Евице, рођене Стојичић, из Жутина. Одрастао је и детињство провео у Млачишту, у Црној Трави. Прва четири разреда оновне школе завршио је на Млачишким Механама под именом Раде Митровић. Због трагичне смрти најстаријег детета, родитељи су му променили презиме у Стојановић, према имену деде Стојанче. Школовање наставља као Радосав Стојановић у Црној Трави где завршава основну школу. Потом похађа гимназију „Стеван Сремац” у Нишу и дипломира на Групи за српскохрватски језик и југословенску књижевност на Филозофском факултету Универзитета у Приштини 1975.

Годину и по дана био је слободан уметник, књижевник, у Нишу, а потом служи војску у Школи резервних официра у Билећи и стажира у Центру војних школа „Маршал Тито” у Сарајеву, одакле излази као потпоручник ЈНА у резерви. Као професор српскохрватког језика и југословенске књижевности почиње да ради у Гимназији „Иво Лола Рибар” у Приштини септембра 1977. године, да би децембра 1978. постао новинар дневног листа „Јединство” на српском језику. У овом листу био је уредник Културне рубрике, недељног културног додатка „Панорама” и главни и одговорни уредник (1990–1993). Место главног уредника самоиницијативно напушта у лето 1993. Од новембра исте године директор је Покрајинског народног позоришта све до завршетка бомбардовања 1999. Након потписивања Кумановског споразума, у зграду позоришта, 23. јуна 1999, упадају наоружани албански терористи и протерују раднике српске националности. Од тада до разрешења дужности, новембра 2004, директор је буквално окрњеног позоришта – Српске драме, којој ниједна власт није желела да омогући рад у прихватљивим условима на Косову. Од 2005. драматург је у овом позоришту. Шест месеци у сезони 1999/2000. године био је уметнички директор нишког Народног позоришта.

Као новинар и публициста, Стојановић је био редовни хроничар и колумниста „Књижевне речи” с Косова и Метохије (1985–1988) и „Књижевних новина” (1989). Први је председник Књижевног друштва Косова и Метохије (1990—1992) након иступања писаца српске, црногорске и муслиманске националности из Друштва писаца Косова које је водио Ибрахим Ругова. Био је уредник у часопису „Стремљења” и главни и одговорни уредник „Српског југа” (2004—2006) у Нишу. Члан је Удружења књижевника Србије од 1985. године и Удружења новинара Србије од 1979.

Књижевни рад

Прве књижевне радове Радосав Стојановић објављује као гимназијалац у часопису „Градина”, нишким „Народним новинама”, београдској омладинској ревији „Сусрет”, листу „Младост” и „Београдком гимназијалцу”. Десетак његових песама наћи ће се у књизи Зорана Милића Сазвежђе на рубу неба, панорами младих нишких песника, коју објављује „Градина”, 1970. Касније ће сарађивати у већини српских књижевних чаописа, а његове публицистичке текстове објављивати и преносити – „Политика”, НИН, „Дуга”, „Илустрована Политика”, „Дневник” и други листови и ревије.

Заступљен је у антологијама и изборима српске поезије и приповетке у земљи и иностранству. Песме су му превођене на енглески, немачки, македонски, бугарски, турски, руски, пољски, румунски, албански, белоруски и арапски, а приповетке на енглески, немачки, македонски, бугарски и албански језик.

Књиге песама

Књиге приповедака

Романи

Лексикографија

Публицистика

Драме

Драме објављене изван књига

Изведене драме

Радио драма

Уредник ревија

Награде

Стихови преведени на сајтовима

Литература

Спољне везе


Radosav Stojanovic