Национални аеро-клуб Србије „Наша крила” (НАКС) (енгл. National Aeroclub of Serbia), удружење грађана. Намена му је организовано и масовније укључивање грађанства у делатности ваздухопловства, с посебним нагласком на ангажовање, едукацију и обуку младих. То је годинама доприносило стварању корисног потенцијала и значајне ваздухопловне традиције у Србији.1)
Краљевски југословенски аероклуб „Наша крила”, аеро-клуб који је постојао од 1922. до почетека Другог светског рата.
Идеја за оснивање првих аеро-клубова у Србији је зачета 1912. Међутим она је реализована тек после завршетка Првог светског рата. Група резервних официра, пилота–ветерана са Солунског фронт основала је 22. октобра 1921. године у Београду у кафани „Код белог орла” — „Први српски аероклуб”. Клуб је неколико пута мењао име, 1922. носио је назив „Аероклуб Срба, Хрвата и Словенаца”, 1928. „Аероклуб Краљевине Југославије Наша крила”, а 1935. „Краљевски југословенски аероклуб Наша крила”.
Први председник клуба био је Матија Хођера, а за почасног председника изабран је др Арчибалд Рајс. Марта 1923. доживотни почасни председник постао је кнез Павле Карађорђевић.
Клуб је постао члан Међународне ваздухопловне федерације (ФАИ) од свог оснивања.
Циљеви ове националне установе цивилног ваздухопловства били су оснивање домаће аеро-наутичке индустрије, развијање ваздушних саобраћајних линија, истраживање животињског света из ваздуха, снимање земљишта и градова, организовање спортских манифестација, ангажовање ваздушне полиције.
Од 1924. до 1941. Аероклуб издаје свој часопис Наша крила, а од половине тридесетих година и посебан прилог за подмладак — Млада крила.
Клуб се развијао све до 1941. године, а 1939. имао је око 54.000 чланова. Почетком Другог светског рата клуб је престао да постоји.
Аеро-клуб је основан у Београду у кафани „код Белог орла“ 22. октобра 1921. године. Основали су га српски авијатичари ратни ветерани са Солунског фронта под називом „Српски аероклуб“. Оснивачи су били: Матија Хођера, Орестије Крстић, Драгољуб Ристић, Сава Микић, Драгиша Вујић, др Рудолф Арчибалд Рајс, Драгољуб Митровић-Јанковић, Драгош Адамовић, Јован Шрепловић, Атилије Распор, Сава Симић, Михајло Бошковић, Петар Ђурковић, Ђорђе Мирковић и поручник Богдан Богдановић. За почасног председника Аеро-клуба изабран је др Рудолф Арчибалд Рајс, за председника Матија Хођера, за секретара Сава Микић, за благајника Драгиша Вујић и за библиотекара Сава Симић.
Прва редовна скупштина Аеро-клуба одржана је 14. маја 1922. године на којој је изабран управни и надзорни одбор, усвојена правила клуба и изабрано ново руководство. Нову управу Аеро-клуба су сачињавали: председник Матија Хођера, потпредседник Тадија Сондермајер, секретар Милан Ивановић, благајник Драгиша Вујић и библиотекар Сава Симић. На овој скупштини је промењен и назив тако да је од ње Аеро-клуб званично носио назив „Аероклуб Срба, Хрвата и Словенаца” тј. добија југословенски карактер. Марта 1923. године, доживотни почасни председник постао је кнез Павле Карађорђевић.
Аеро-клуб је неколико пута мењао име, 1928. званичан назив му је Аероклуб Краљевине Југославије „Наша крила”, и коначно 1935. Краљевски југословенски аероклуб „Наша крила”.
Клуб је постао члан Међународне ваздухопловне федерације (ФАИ) од свог оснивања.
Аеро-клуб издаје свој часопис, 1924. године оформљен је уређивачки одбор и редакција часописа „Наша крила“ образована је и администрација. Седиште часописа је било у Београду у Улици Милоша Великог бр. 17. Први број је изашао 1. јуна 1924. године и излазио је једном месечно. До 1926. године као и од 1932. до 1934. године, лист је уређивао одбор. У улози уредника налазили су се Милош Црњански, М. Михаловић, М. Световски, Светислав Хођера, Станислав Краков, Петар Ристић, Андра Митровић и инжињер А. Стојковић. Од 1938. године лист „Наша крила“ уређивао је ветеран пилот ловац из Првог светског рата, Орестије Крстић. Од месечног часописа, прелази на недељно издање (уредно сваке суботе). Редакција је тада радила у својим просторијама у Дому Аероклуба, храму ваздухопловства у Узун Мирковој број 4 у Београду. Од половине тридесетих година издаје се и посебан прилог за подмладак — Млада крила.
Клуб се развијао све до 1941. године, 1924. клуб је имао 20 месних одбора са око 6.000 чланова а 1939. имао је око 54.000 чланова. Почетком Другог светског рата клуб је престао да постоји јер је окупатор, нацистичка Немачка, забранио рад и распустио организацију пошто је имала национална и патриотска обележја, по наредби генерал-пуковника Максимилијана фон Вајкса, окупационог команданта Србије.
Аеро-клуб је имао следећу организациону структуру:
Циљеви ове националне установе цивилног ваздухопловства били су:
После распада Социјалистичке Југославије дошло је до распада и ваздухопловног система. Осамнаест предратних чланова Аеро-клуба Наша крила, 72 члана оснивача и 4 оснивача-колективни чланови су 1. августа 1993. године обновили рад Аеро-клуба Наша крила. Предратни чланови Аеро-клуба су били: Милорад Марковић, Душан Веселиновић, Бранислав Јовановић, Манојло Глушћевић, Владимир Шамс, Душан Петровски, Георгије Нинчић, Владимир Ајваз, Александар Петровић, Драган Крстић, Мирољуб Јевтовић, Милош Мариновић, Миливоје Јовановић, Раде Милорадовић, Михајло М. Јовановић, Светозар Здравковић, Слободан Кнежевић и Бранислав Зумбуловић.
Аеро-клуб Србије је уписан 17. 9. 2010. године, у Регистар удружења код Агенције за привредне регистре Републике Србије под називом: Национални Аероклуб Србије „Наша Крила“ (НАКС) са седиштем у Београду Узун Миркова бр.4, настављајући традицију Српског Аероклуба основаног 22. октобра 1921. године.5)
У оквиру аероклуба је и Удружење за неговање ваздухопловних традиција, који поседује засебан сајт.
Чиме се бави Национални Аероклуб Србије „Наша Крила“ данас:
Aero-klub Nasa krila