Јунаку украдене моћи од помоћи је српска народна пјесма. Објављена је у овом облику у дјелу: Хрватске народне пјесме, скупила и издала Матица хрватска. Одио први. Јуначке пјесме. Загреб 1890-1940.

Многе од пјесама прикупљене у овом дјелу су у ствари српске народне пјесме, прикупљене на територији Хрватске и околних подручја, и објављене заједно са хрватским народним пјесмама у истој збирци. По именима у пјесми се често лако може утврдити да ли је пјесма српска, хрватска, или муслиманска. У неким случајевима то је знатно теже.

0001    Кулу гради Сењанин Иване

0002    Покрај мора од б’јела мрамора,

0003    У висину од девет тавана,

0004    У ширину од десет одаја;

0005    У зидове лозу усадио,

0006    Која цвјета свакога мјесеца,

0007    Плода дава сваке недјељице.

0008    А под кулом мермерли-авлија,

0009    У авлији жутица наранча,

0010    Под наранчом топлица тамница,

0011    Под тамницом ливада зелена,

0012    Куд се пасу коњи Иванови.

0013    То се чудо надалеко чуло,

0014    За то чуо царе Сулејмане,

0015    Па он сједе, б’јелу књигу пише

0016    А на руке Иве Сењанина:

0017    „Богом побре, Иве Сењанине!

0018    Чуо јесам, а видио нисам,

0019    Да си л’јепу кулу саградио

0020    Покрај мора од б’јела мрамора,

0021    У висину на девет тавана,

0022    У ширину на десет одаја;

0023    У зидове лозу усадио,

0024    Која цвјета свакога мјесеца,

0025    Плода дава сваке недјељице.

0026    А под кулом мермерли-авлија,

0027    У авлији жутица наранча,

0028    Под наранчом топлица тамница,

0029    Под тамницом ливада зелена,

0030    Куда пасу твоји коњи врани.

0031    Даруј мени своје дворе б’јеле,

0032    Или ми их даруј, ил продавај!

0033    Ако ми их даровати не ћеш,

0034    Даровати, јали продавати,

0035    Надај ми се у недјељу прву

0036    Са хиљаду младих јаничара!”

0037    Кад Ивану б’јела књига дође,

0038    Књигу штије и на њу се смије,

0039    Ону штије, другу отписује

0040    А на руке цара честитога:

0041    „О мој царе, мили господаре!

0042    Све истина, што ти људи кажу,

0043    Да сам л’јепу кулу саградио

0044    Покрај мора од б’јела мрамора,

0045    Ма ти не дам моје дворе б’јеле,

0046    Нит ћу дати, нит ћу продавати.

0047    Не бојим се тебе, честит царе,

0048    Нити тебе, нити јаничара,

0049    Док су мени моћи од помоћи

0050    И светиње Крижарице Јеле

0051    И три длаке у жуту перчину”.

0052    Када цару б’јела књига, дође,

0053    Књигу штије, другу отписује.

0054    Не шаље је Сењанин Ивану,

0055    Нит је шаље Ивановој мајци,

0056    Већ је шаље љуби Ивановој:

0057    „Кумо моја, љубо Иванова!

0058    Кради Иви, свому господару,

0059    Кради њему моћи од помоћи,

0060    И светињу Крижарице Јеле,

0061    И три длаке из жута перчина!

0062    Шаљи мени, цару честитому,

0063    Не ћеш остат Сењкиња влахиња

0064    Већ царица, велика госпоја!”

0065    Кад јој младој б’јела књига дође,

0066    Књигу штије и на њу се смије;

0067    Краде Иви, своме господару,

0068    Краде њему моћи од помоћи,

0069    И светињу Крижарице Јеле,

0070    И три длаке из жута перчина,

0071    Па то шаље цару честитоме.

0072    Кад се царе моћи добавио,

0073    Сакупио хиљаду Турака,

0074    Све Турака, младих јаничара,

0075    Па он поде двору Иванову,

0076    Б’јеле му је дворе опсједнуо.

0077    Кад ујутро јутро освићало,

0078    Зове Иве сестру Анђелију:

0079    „Анђелијо, моја секо драга!

0080    Ти се скочи на ноге лагане,

0081    Па повири на прозорје куле,

0082    Гледај, секо, прико ведра неба,

0083    Је ли зора, је л’ се расвануло,

0084    Је ли мјесец над пучину дошо?”

0085    Кад је сека брата разумила,

0086    Одмах она на ноге скочила,

0087    Повирила на прозорје куле.

0088    Не гледала прико ведра неба

0089    Већ гледала под бијеле дворе:

0090    Силну она угледала војску,

0091    Па се враћа у бијеле дворе

0092    Па Ивана брата дозивала:

0093    „Ајме, Иве, мој рођени брате!

0094    Силна војска под бијелим двором

0095    Силна војска цара честитога!”

0096    Кад Иване секу разумио,

0097    Одмах он се на ноге скочио,

0098    Па узимље ћорду бријаткињу,

0099    Па изађе прид кулу бијелу,

0100    Па се м’јеша међу турску војску,

0101    С’јече главе једног до другога,

0102    Неколико глава одсјекао.

0103    Стаде Иве, да ће бројит главе,

0104    Па потражи моћи од помоћи,

0105    Ал му нема моћи од помоћи,

0106    Ни светиње Крижарице Јеле,

0107    Ни три длаке у жуту перчину.

0108    Кад се Иве јаду досјетио,

0109    Поврати се прид облицу кулу,

0110    Ал му била кула затворена.

0111    Зове Иве Јелу, љубу своју:

0112    „Отвор’ дворе, Јеле, љубо моја!

0113    Ево ћу ти погинути сада.”

0114    Мучи млада, ко да и не чује.

0115    И другим је путем дозивао:

0116    „Отвор’ дворе, Јеле, љубо моја!

0117    Ево ћу ти јадан погинути!”

0118    Мучи куја, ко да и не чује.

0119    И трећим је путем дозивао:

0120    „Отвор’ дворе, Јеле, љубо моја!

0121    Ево ћу ти погинути сада!”

0122    Сестрица је брата дозивала:

0123    „О мој Иве, мој премили брате!

0124    Како ће ти отворити дворе,

0125    Кад се љуби с царем у одаји?

0126    Ја бих теби дворе отворила,

0127    Ал је мене кучка затворила,

0128    Затворила у одаје моје,

0129    И за жуте косе привезала.

0130    Већ те молим, мој премили брате,

0131    Дођи мени под моје пенџере,

0132    Спустит ћу ти свилене гајтане

0133    Па се вежи око свилен-паса,

0134    Не бих ли те сека истезала!”

0135    Када Иве секу разумио,

0136    Под пенџере секи долазио;

0137    Спустила му свилене гајтане,

0138    И Иве се око паса веже,

0139    До пола га сека истезала.

0140    Кад видила љуба невјерница,

0141    Узимала ћорду бријаткињу,

0142    Па пририза свилене гајтане,

0143    Мртав Иве пода дворе паде,

0144    На ћордам’ га дочекали Турци,

0145    Не зна нитко, куд му месо врца.

0146    Тешко цвили сестра Анђелија,

0147    Л’јепа сестра Иве Сењанина.

0148    А кад види царе Сулејмане,

0149    Да је Иве био погинуо,

0150    Он оставља љубу Иванову,

0151    Па отиђе китној Анђелији,

0152    Па је њојзи тихо бесједио:

0153    „Анђелијо, секо Иванова,

0154    Отпињи ми пуце испод врата,

0155    Ја ћу теби поњке низа дојке!”

0156    Кад то чула китна Анђелија,

0157    Једном руком пуце отпињала,

0158    А другом је ћорду прихватила,

0159    Па је цару главу откинула.

0160    Кад то види невјерница љуба,

0161    Б’јегом бјежи низ кулу бијелу,

0162    За њом се је Анђе отиснула,

0163    Брзо ју је млада достигнула,

0164    Црне јој је очи извадила,

0165    Б’јеле јој је дојке проризала,

0166    Кроза ње јој провлачила руке,

0167    А најпотла главу откинула,

0168    Па срдито глави говорила:

0169    „Ето теби, куја те родила!

0170    Да си вјерна, не би погинула!”

0171    Па се враћа на горње таване,

0172    Па је цара за ноге хватала,

0173    Под бијелу кулу га бацала.

0174    Није гуја гују осветила,

0175    Што је сека брата рођенога,

0176    Свога брата Иву Сењанина!

• Хрватске народне пјесме, скупила и издала Матица хрватска. Одио први. Јуначке пјесме. Загреб 1890-1940. НАПОМЕНА: Многе од пјесама прикупљене у овом дјелу су у ствари српске народне пјесме, прикупљене на територији Хрватске и околних подручја, и објављене заједно са хрватским народним пјесмама у истој збирци.

---

Junaku ukradene moci od pomoci