Јерко Латинин и Галовран Луко је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић у дјелу Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846.

0001    Књигу пише Јерко Латинине,

0002    Те је шиље горе у подгорје

0003    Побратиму Галоврану Луки:

0004    „Побратиме, Луко Галовране!

0005    „Скуп’дер, брате, под барјак јунаке

0006    „Све по избор’ кога бољег знадеш,

0007    „Доведи и к мене у приморје,

0008    „Да Талију земљу поарамо.”

0009    Када Луко ситну књигу прими

0010    И разуме, што му’ књига каже,

0011    Он развија свилена барјака,

0012    Удари га у зелену траву,

0013    Те сакупи шездесет јунака

0014    Све по избор’ бољег од бољега,

0015    Одведе и Јерку Латинину.

0016    Јерко момке дочекао лепо,

0017    Даде браћи пушке Талијанке,

0018    Мор доламе, скерлетне ђечерме,

0019    И убаве ковче и чакшире;

0020    Уведе и Јерко у галију,

0021    На јунаке навалио вино;

0022    Опише се шездесет јунака,

0023    Опише се, као земља црна,

0024    А поспаше, као да помреше;

0025    Онда скочи Јерко Латинине,

0026    Па галију отиште од брега.

0027    Кад се момци с вином разабрали,

0028    Ал’ галија насред мора сиња!

0029    Невесело шездесет јунака,

0030    Оће млади у море да скачу.

0031    А беседи Галовране Луко:

0032    „Побратиме, Јерко Латинине!

0033    „Певај, брате, браћу разговарај,

0034    „Да нам браћа у море не скачу.”

0035    Онда Јерко поче да попева:

0036    „Не бојте се, моја браћо драга!

0037    „На то су нас и родиле мајке,

0038    „Јал’ добити, јали погинути.”

0039    То јунаке већма ражалило,

0040    Те посташе још невеселији;

0041    Расрди се Галовране Луко,

0042    Па потеже сабљу оковану,

0043    Те он Јерку одсијече главу,

0044    Па им Луко поче да попева:

0045    „Не бојте, се моја браћо драга!

0046    „Старе мајке, раните се саме,

0047    „Бог је добар, синови ће доћи;

0048    „Наше љубе, не удајите се,

0049    „Бог је добар, доћ’ ће господари;

0050    „Наше сеје, везите мараме,

0051    „Бог је добар, те ће браћа доћи,

0052    „Разносиће везене јаглуке.”

0053    Здраво, мирно сиње море прешли,

0054    И Талију земљу поараше;

0055    А кад су се натраг повратили,

0056    У сиње се море увезоше,

0057    Јунаци се поболеше тешко

0058    Од зла бола срдобоље тешке,

0059    Те тридесет у мору остало,

0060    А тридесет сиње море пређе.

0061    Који јунак у мору остао,

0062    А на дому има стару мајку,

0063    Јали мајку, јали љубу верну,

0064    Јали браца, ја сестру рођену,

0065    Њима Луко исе учинио,

0066    Учинио њима, к’о и себе;

0067    Који л’ јунак нигде никог нема,

0068    Њему јесте издао за душу,

0069    Како ј’ закон у вери ришћанској.

• Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
• Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846. Исто издата и у Београду, 1988.

Jerko Latinin i Galovran Luko