Паша Скадранин и попадија попа Бошковића је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

Паша Скадранин дочује да попадија попа Бошковића може да попије пуно вина, а да се не опије. Шаље писмо попу да је пошаље у Скадар да би се у то увјерио. Поп је шаље тешка срца знајући да ће је паша обљубити, али му она казује да ће пашу напити и погубити. Стиже у Скадар гдје је паша дочека, и крене да с њом пије вино. Када је заспао, она користи погодан тренутак да га убије сакривеним ножем, и сретно бјежи кући са пашиним благом.

0001    Попадија попа Бошковића

0002    Она пије с делијама вино,

0003    Вино пије, ма се не опија,

0004    Све делије на вино добива.

0005    То зачуо паша Скадранине,

0006    Књигу пише попу Бошковићу:

0007    „Чу ли мене, попе Бошковићу

0008    “Ја сам чуо, кажевали су ми,

0009    „Јере имаш младу попадију,

0010    “Која пије с делијама вино,

0011    „Вино пије, ма се не опија,

0012    “И делије на вино добива,

0013    „Шиљи ми је Скадру бијеломе,

0014    “Е ћу с њоме пити мрко вино.„

0015    Прими књигу попе Бошковићу,

0016    Па кад виђе што му књига каже,

0017    Љуто су га сузе попануле,

0018    А гледала попадија млада:

0019    “Што је, попе, драги господаре,

0020    „Откуд те је књига допанула,

0021    “Што је књига тако жалостива,

0022    „Или те је мегдан допануо,

0023    “Па не можеш на мегдану поћи?„ -

0024    “Попадија, драга душо моја,

0025    „Није мене мегдан допануо,

0026    “Него ме је књига допанула

0027    „Од силнога паше Скадарскога,

0028    “Да ти идеш Скадру бијеломе,

0029    „Оће ми те паша преузети.“

0030    Али вели млада попадија:

0031    „Не бој ми се, попе господару,

0032    “Мене тамо ништа бити неће,

0033    „Ја ћу с пашом пити вино ладно,

0034    “Пашину ћу изгубити главу,

0035    „И догнати коња пашинога,

0036    “По одаји покупити благо.„

0037    То изрече, на ноге скочила,

0038    Па узјаша коња големога.

0039    Кад је дошла на мост на Бојану,

0040    Угледа је паша Скадранине,

0041    Па дозива своје вјерне слуге:

0042    “Слуге моје, итро поитајте,

0043    „Сретите ми попадију младу.“

0044    Итро су га слуге послушале,

0045    Сусретоше младу попадију,

0046    Па је воде паши у одају.

0047    Попадија с пашом пије вино.

0048    Паша њојзи ријеч говораше:

0049    „Попадија, драга душо моја,

0050    “Ајде мало да се поиграмо.„ -

0051    “Стани, пашо, драги господаре,

0052    „Нијесам се још напила вина.“

0053    Мијешала вино и ракију,

0054    Док је пашу добро изопила.

0055    Паде паша главом на трпезу.

0056    Пашине је слуге дозивала,

0057    Поведоше пашу у одају.

0058    Када нојца по по ноћи дође,

0059    Извадила злаћана анџара,

0060    Па удари пашу господара.

0061    Колико га лако ударила,

0062    На анџар му срце извадила;

0063    Паша јекну, а одаја звекну,

0064    Пашине се подигоше слуге.

0065    Ма говори попадија млада:

0066    „Бог т’ убио, паша господаре,

0067    “Твоје ти се подигоше слуге,

0068    „Не могу се с тобом поиграти.“

0069    Пашине се слуге препадоше,

0070    Те се они натраг повратише,

0071    И тврдога санка боравише.

0072    Подигла се млада попадија,

0073    Покупила по одаји благо,

0074    И његово злаћено оружје,

0075    И његово све рухо господско,

0076    И његова претила ђогата.

0077    Отолен се она подигнула,

0078    Здраво дошла у Црницу млада

0079    Свом драгану попу Бошковићу.

• Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
• Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900.

---

Pasa Skadranin i popadija popa Boskovica