Корисничке алатке

Алатке сајта


јан_матејко

Јан Матејко

Јан
Матејко

Рођење:
24. јун 1838.
Краков,
Република Краков

Смрт:
1. новембар 1893.
Краков, Аустроугарска

Познат као:
сликар

Јан Матејко (пољ. Jan (Alojzy) Matejko) (Краков, 24. јун 1838 — Краков, 1. новембар 1893), пољски сликар, познат по својим сликама са темама из пољске историје.

Младост и школовање

Јан Матејко је рођен 24. јуна 1838. године у Кракову. Његов отац Франтишек Ксавер Матејка био је Чех, а мајка је била пола Пољакиња, пола Немица. Јан је рођен као девето од једанаест деце. Јану је 1845. умрла мајка. Током 1848. године Краков су опсели и анектирали Аустријанци. Јан је одмалена показивао уметнички таленат, али у школи је имао проблема са учењем, па никад није научио ниједан страни језик. По први пут напустио је школу 1851, али због изузетнога талента похађао је уметничку школу у Кракову од 1852. до 1858. У то време 1853. завршио је своју прву историјску слику. Матејко је након тога 1859. похађао Уметничку академију у Минхену под руководством Хермана Аншица. Накратко је боравио у Бечу, а онда се вратио у Краков.

Постаје светски познат сликар

За време Пољскога устанка 1863. финансијски је помагао устанак и превозио оружје, али због лошега здравља није могао лично да учествује у борбама. Насликао је 1864. године Скаргину проповед, која је привукла доста пажње, па је те године постао члан Краковскога научнога друштва. У то време добијао је и међународно признање, па је Скаргина проповед награђена златном медаљом на Париском салону. То дело је брзо након тога продано за 10.000 гулдена. Његова слика Рејтан или Пад Пољске награђена је златном медаљом на светској изложби у Паризу, а купио ју је цар Франц Јозеф за 50.000 франака. Матејко је од 1873. много година био ректор уметничке школе у Кракову. Умро је 1. новембра 1893.

Историјске теме

Ликовни критичари убрајају Матејка међу најзначајније европске сликаре историјских тема. Из пољске перспективе гледано он је успешно пропагирао пољску историју, а свет је подсећао на Пољску, тада подељену између три државе. Он је намеравао да слика по хришћанским религиозним темама, али због пољских пораза одлучио је да се посвети искључиво историјским темама. Историчари су критиковали његове историјске визије, које су одступале од истине. Често је на слике стављао личности, које нису биле присутне у сценама, које је описивао. Међутим њега није занимало истинито приказивање догађаја. Матејко је историју видио у функцији садашњости и будућности. Његове слике нису историјске илустрације, него представљају снажан израз уметникове психе и његовога погледа на свет.

Две групе историјских тема

Фокусирао се на важне теме из пољске историје и при томе је знао да користи историјске изворе, али онда би намерно искривљавао стварност. Код њега постоје две групе историјских слика. Једну групу историјских слика започео је 1862. године са сликом Станчик. Та слика и цела група слика била је усмерена против пољских магната, који су због непостојања патриотизма допринели паду Пољске. Станчик је био дворска луда код краља Жигмунда Пољскога (1467—1548) и за Матејка је представљао симбол националне свести. Једино је Станчик био забринут док је Пољска губила територије. Тој групи слика припада Скаргина проповед (1864) и Рејтан (1866). Другу групу слика започео је након слома Пољског устанка (1863) и тема су велики догађаји пољске историје. Насликао је многе важне догађаје и битке пољске историје. Његова најчувенија слика је Битка код Гринвалда (1878). Та слика приказивала је пољско-литванску победу у бици код Гривалда 1410. над теутонским витезовима. Друге слике у тој групи су:

  • Лублинска Унија (1869)
  • Стефан Батори под Псковем (1872)
  • Постављање Жигмундовога Звона (1874)
  • Јан Собјески под Бечом (1883)
  • Кошћушко под Рацлавицама (1887)
  • Конституција 3. маја (1891)

Дописни је члан Српског ученог друштва од 1869. Почасни је члан Српске краљевске академије од 1892.

Галерија

Литература

Спољне везе

јан_матејко.txt · Последњи пут мењано: 2023/10/15 22:59