Јанко Лакетић и Петар Бошковић је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић у дјелу Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862.

0001    Књигу пише Лакетићу Јанко,

0002    Па је посла у Бјелопавлиће,

0003    А на име Петру Бошковићу:

0004    „Море чу ли, Петре Бошковићу:

0005    „Што ми ћераш сестру Комненију?

0006    „Што преко ње гледаш на другије?

0007    „Но ако ти није мајка курва,

0008    „Ти окупи све Бјелопавлиће,

0009    „Ходи шњима на Сливље зелено;

0010    „Ја ћу скупит’ сву питому Жупу

0011    „И Дробњаке све до воде Таре,

0012    „Сву крајину од Херцеговине;

0013    „Да ми онђе медан под’јелимо.”

0014    Кад је Петра књига допанула,

0015    И он виђе што му књига пише,

0016    Он окупи све Бјелопавлиће,

0017    Све им, што је и како је, каже:

0018    „Затака ме Лакетићу Јанко

0019    „За његову сестру Комненију;

0020    „Не ћерам је, е ј’ од рода злога,

0021    „Но шњом немам од срца порода;

0022    „Но устан’те, моја браћо драга!

0023    „Да ми Јанку на медан идемо.”

0024    Поведе их на Сливље зелено,

0025    А одонуд Лакетићу-Јанко,

0026    Он доведе сву Херцеговину,

0027    Шњом изљезе ниже Озринићах,

0028    Па се двије силе примакоше,

0029    Изљегоше двије меданџије:

0030    Јанко узе за себе ђевера

0031    А од Жупе војводу Вучура,

0032    Петар узе војеводу Рада;

0033    Сретоше се четири јунака,

0034    Ема Јанко иде пријеварно:

0035    Пушку пали вој’вода Вучуре,

0036    Те зађеде Петра Бошковића,

0037    Понесе му пуца са доламе;

0038    Кад то виђе војевода Раде,

0039    Он извади сабљу од бедрице,

0040    Те пос’јече војводу Вучура.

0041    Онада се боја зађенуло,

0042    Убише се прахом и оловом;

0043    Е се бију Сливљем зеленијем,

0044    Бјелопавлић плећи обрнуо,

0045    А он бјежи преко Планинице,

0046    Угнаше их низ плочу Повијнску,

0047    Догнаше их и до Дабовићах,

0048    И шеснаест посјекоше главах.

0049    Но кад бише до куле бијеле,

0050    А до куле Видића Николе,

0051    Искочише два Видановића,

0052    Искочише на бијелу кулу,

0053    Кад то виђе Видићу-Никола,

0054    Од образа пали џефердара,

0055    Те погоди Виданов’ Николу,

0056    Паде јунак на бијелу кулу,

0057    А прискочи Видићу-Никола,

0058    И Никола посјече Николу;

0059    Поломи се сва Херцеговина,

0060    Бјелопавлић њима кеисао

0061    И пред њиме тридест Повијанах,

0062    Загнаше их уз плочу Повијнску,

0063    Навалише преко Планинице

0064    До крај Сливља ниже Озринићах,

0065    Тридест и пет посјекоше главах.

0066    Бјелопавлић шамлак учинио,

0067    Али нема Петра Бошковића.

0068    Мало било, ништа не стануло,

0069    Али иде Петар Бошковића,

0070    И он води Лакетића Јанка

0071    Без никакве ране на јунака,

0072    Поведе га у Бјелопавлиће,

0073    Дарова му црвену доламу,

0074    И даде му сестру Комненију,

0075    Поведе ју у питому Жупу.

• Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
• Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862. Исто издата и у Београду, 1986.

Janko Laketic i Petar Boskovic