Јакоб Грим (њем. Jakob Grimm) (Ханау, 4. јануар 1785 — Берлин, 20. септембар 1863), филолог и писац, библиотекар и професор универзитета у Гетингену. Сматра се оснивачем њемачке филологије.

Између осталога, бавио се и превођењем српских народних пјесама на њемачки језик, под утицајем Вука Караџића којега је и лично срео.

Гимназију је завршио у Каселу. Године 1802. ступа на универзитет у Марбургу, гдје студира право. Године 1805. ступа у државну службу у Каселу, али доцније даје оставку. Године 1808. постаје библиотекар краља Жерома. Учествује као секретар на Бечком конгресу, а 1816. у Каселу добија мјесто другог библиотекара. Заједно са братом Вилхелмом је 1830. позван у Гетинген да буде библиотекар и професор универзитета. Године 1841. позван је у Берлин као члан Академије наука. Године 1848. изабран је у парламент у Франкфурту.

Најважније дјело му је њемачка граматика (1819—1837). Са њом је изучавање језика постављено на солидан темељ, кориштењем историјске методе и откривањем разних основних језичких закона. Рјечник њемачког језика је почео да излази 1852, а рад је настављен и након смрти Јакоба. Уз то је писао о старом њемачком праву (1828), о њем. митологији (1835), о историји њем. језика (1848). Заједно са братом је прикупио и издао њемачке бајке и приповијетке 1812—1818.

Имао је интерес за све народно, па су га занимале и творевине других народа. Током боравка у Бечу 1814—1815. срео се са Јернејем Копитарем, који му је препоручио Вука Караџића. Од тада до краја живота Јакоб Грим је остао пријатељ српске ствари, радећи на рецензијама, преводима и предговорима. Већ у Бечу је почео учити српски језик и приказао је њемачкој публици Вукове пјесмарице 1815—1816. Године 1818. браћа Грим су објавила 19 преведених српских народних пјесама. Године 1819. Јакоб је објавио рецензију на Вуков Рјечник од 1818. Године 1823. Вук је посјетио Јакоба у Каселу и Грим је по Вуку послао Гетеу превод пјесме Диоба Јакшића, коју је Гете објавио 1824. Грим је 1824. превео малу Вукову граматику из 1814. и написао за њу предговор. Грим је послао Гетеу превод пјесме Зидање Скадра 1824, коју Гете штампа 1825. Грим је писао и друге приказе, коментаре и предговоре на српске народне пјесме. Сви ови радови су објављени у Гримовим Малим списима (Kleinere Schriften, 1864—1890).

Кореспондентни је члан Друштва српске словесности од јануара 1849.

• Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд, 1924.1 (М. Селесковић).
• Енциклопедија Југославије, Загреб, 1955–1971. 4.
• М. Мојашевић: Српска народна приповетка у немачким преводима: од Грима и Вука до Лескина. Београд, 1950.
• М. Ибровац: Гримови преписи српских народних песама. ЗМС/КЈ 3 (1955) 1–12.
• М. Мојашевић: Караџићеве посете браћи Грим. Анали ФФ 3 (1963) 85–103.

• Краћа биографија на сајту САНУ

Jakob Grim