Добро дошли на Српску енциклопедију

Јакоб Грим

Јакоб Грим (њем. Jakob Grimm) (Ханау, 4. јануар 1785 — Берлин, 20. септембар 1863), филолог и писац, библиотекар и професор универзитета у Гетингену. Сматра се оснивачем њемачке филологије.

Између осталога, бавио се и превођењем српских народних пјесама на њемачки језик, под утицајем Вука Караџића којега је и лично срео.

Живот и рад

Гимназију је завршио у Каселу. Године 1802. ступа на универзитет у Марбургу, гдје студира право. Године 1805. ступа у државну службу у Каселу, али доцније даје оставку. Године 1808. постаје библиотекар краља Жерома. Учествује као секретар на Бечком конгресу, а 1816. у Каселу добија мјесто другог библиотекара. Заједно са братом Вилхелмом је 1830. позван у Гетинген да буде библиотекар и професор универзитета. Године 1841. позван је у Берлин као члан Академије наука. Године 1848. изабран је у парламент у Франкфурту.

Најважније дјело му је њемачка граматика (1819—1837). Са њом је изучавање језика постављено на солидан темељ, кориштењем историјске методе и откривањем разних основних језичких закона. Рјечник њемачког језика је почео да излази 1852, а рад је настављен и након смрти Јакоба. Уз то је писао о старом њемачком праву (1828), о њем. митологији (1835), о историји њем. језика (1848). Заједно са братом је прикупио и издао њемачке бајке и приповијетке 1812-1818.

Имао је интерес за све народно, па су га занимале и творевине других народа. Током боравка у Бечу 1814-1815. срео се са Јернејем Копитарем, који му је препоручио Вука Караџића. Од тада до краја живота Јакоб Грим је остао пријатељ српске ствари, радећи на рецензијама, преводима и предговорима. Већ у Бечу је почео учити српски језик и приказао је њемачкој публици Вукове пјесмарице 1815-1816. Године 1818. браћа Грим су објавила 19 преведених српских народних пјесама. Године 1819. Јакоб је објавио рецензију на Вуков Рјечник од 1818. Године 1823. Вук је посјетио Јакоба у Каселу и Грим је по Вуку послао Гетеу превод пјесме Диоба Јакшића, коју је Гете објавио 1824. Грим је 1824. превео малу Вукову граматику из 1814. и написао за њу предговор. Грим је послао Гетеу превод пјесме Зидање Скадра 1824, коју Гете штампа 1825. Грим је писао и друге приказе, коментаре и предговоре на српске народне пјесме. Сви ови радови су објављени у Гримовим Малим списима (Kleinere Schriften, 1864-1890).

Академик

Кореспондентни је члан Друштва српске словесности од јануара 1849.

Литература

  • Народна енциклопедија српско–хрватско–словеначка, Београд, 1924.1 (М. Селесковић).
  • Енциклопедија Југославије, Загреб, 1955–1971. 4.
  • М. Мојашевић: Српска народна приповетка у немачким преводима: од Грима и Вука до Лескина. Београд, 1950.
  • М. Ибровац: Гримови преписи српских народних песама. ЗМС/КЈ 3 (1955) 1–12.
  • М. Мојашевић: Караџићеве посете браћи Грим. Анали ФФ 3 (1963) 85–103.

Спољне везе

Штампање