Зидање Скадра је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић у дјелу Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845.

Ова пјесма говори о зидању тврђаве Скадра за вријеме краља Вукашина. Он и његова два брата заједно са триста мајстора по дану зидају, али им то вила све по ноћи поруши. Након три године не подигнуше ни темеља, и вила им тада каже да морају да уграде брата и сестру, по имену Стојан и Стоја, да би им градња кренула. Вукашинов слуга онда тражи брата и сестру по том имену три године дана, али их не налази. Опет почиње градња, вила им све сруши, и сада им казује да уграде у темеље своју вјерну љубу, било коју од три. На крају уграде у темеље љубу Мрљавчевић Гојка, и на њене молбе оставе јој нешто простора у зиду да може да подоји сина. Пјесма на крају напомиње да је то због тога мјесто које могу да походе жене које немају млијека.

Ово је једна од првих српских народних пјесама које је Јакоб Грим превео на њемачки језик.

0001    Град градила три брата рођена,

0002    До три брата три Мрљавчевића:

0003    Једно бјеше Вукашине краље,

0004    Друго бјеше Угљеша војвода,

0005    Треће бјеше Мрљавчевић Гојко;

0006    Град градили Скадар на Бојани,

0007    Град градили три године дана,

0008    Три године са триста мајстора,

0009    Не могаше темељ подигнути,

0010    А камо ли саградити града:

0011    Што мајстори за дан га саграде,

0012    То све вила за ноћ обаљује,

0013    Кад настала година четврта,

0014    Тада виче са планине вила:

0015    „Не мучи се, Вукашине краље,

0016    „Не мучи се и не харчи блага;

0017    „Не мо’ш, краље, темељ подигнути,

0018    „А камо ли саградити града,

0019    „Док не нађеш два слична имена,

0020    „Док не нађеш Стоју и Стојана,

0021    „А обоје брата и сестрицу,

0022    „Да зазиђеш кули у темеља,

0023    „Тако ће се темељ обдржати,

0024    „И тако ћеш саградити града.”

0025    Кад то зачу Вукашине краље,

0026    Он дозива слугу Десимира:

0027    „Десимире, моје чедо драго!

0028    „До сад си ми био вјерна слуга,

0029    „А од саде моје чедо драго,

0030    „Ватај, сине, коње у интове,

0031    „И понеси шест товара блага,

0032    „Иди, сине, преко б’јела св’јета,

0033    „Те ти тражи два слична имена,

0034    „Тражи, сине, Стоју и Стојана,

0035    „А обоје брата и сестрицу;

0036    „Је ли отми, ја л’ за благо купи,

0037    „Доведи их Скадру на Бојану,

0038    „Да зиђемо кули у темеља,

0039    „Не би л’ нам се темељ обдржао,

0040    „И не би ли саградили града.”

0041    Кад то зачу слуга Десимире,

0042    Он ухвати коње у интове,

0043    И понесе шест товара блага,

0044    Оде слуга пеко б’јела св’јета,

0045    Оде тражит’ два слична имена;

0046    Тражи слуга Стоју и Стојана,

0047    Тражи слуга три године дана,

0048    Ал’ не нађе два слична имена,

0049    Ал’ не нађе Стоје и Стојана,

0050    Па се врну Скадру на Бојану,

0051    Даде краљу коње и интове,

0052    И даде му шест товара блага:

0053    „Ето, краље, коњи и интови,

0054    „И ето ти шест товара блага,

0055    „Ја не нађох два слична имена,

0056    „Ја не нађох Стоје и Стојана.”

0057    Кад то зачу Вукашине краљу,

0058    Он подвикну Рада неимара,

0059    Раде викну три стотин’ мајстора,

0060    Гради краље Скадар на Бојани,

0061    Краље гради, вила обаљује,

0062    Не да вила темељ подигнути,

0063    А камо ли саградити града;

0064    Па дозивље из планине вила:

0065    „Море, чу ли? Вукашине краљу!

0066    „Не мучи се и не харчи блага,

0067    „Не мо’ш, краље, темељ подигнути,

0068    „А камо ли саградити града;

0069    „Но ето сте три брата рођена,

0070    „У свакога има вјерна љуба,

0071    „Чија сјутра на Бојану дође

0072    „И донесе мајсторима ручак,

0073    „Зиђите је кули у темеља,

0074    „Тако ће се темељ обдржати,

0075    „Тако ћете саградити града.”

0076    Кад то зачу Вукашине краљу,

0077    Он дозива два брата рођена:

0078    „Чујете ли, моја браћо драга!

0079    „Ето вила са планине виче,

0080    „Није вајде, што харчимо благо,

0081    „Не да вила темељ подигнути,

0082    „А камо ли саградити града;

0083    „Још говори са планине вила:

0084    „Ев’ ми јесмо три брата рођена,

0085    „У свакога има вјерна љуба,

0086    „Чија сјутра на Бојану дође

0087    „И донесе мајсторима ручак,

0088    „Да ј’ у темељ кули узидамо,

0089    „Тако ће се темељ обдржати,

0090    „Тако ћемо саградити града.

0091    „Но јел’, браћо, Божја вјера тврда,

0092    „Да ни један љуби не докаже,

0093    „Већ на срећу да им оставимо,

0094    „Која сјутра на Бојану дође?”

0095    И ту Божју вјеру зададоше,

0096    Да ни један љуби не докаже.

0097    У том их је ноћца застанула,

0098    Отидоше у бијеле дворе,

0099    Вечераше господску вечеру,

0100    Оде сваки с љубом у ложницу,

0101    Ал’ да видиш чуда великога!

0102    Краљ Вукашин вјеру погазио,

0103    Те он први својој љуби каза:

0104    „Да се чуваш, моја вјерна љубо!

0105    „Немој сјутра на Бојану доћи

0106    „Ни донијет’ ручак мајсторима,

0107    „Јер ћеш своју изгубити главу,

0108    „Зидаће те кули у темеља.”

0109    И Угљеша вјеру погазио,

0110    И он каза својој вјерној љуби:

0111    „Не превар’ се, вјерна моја љубо!

0112    „Немој сјутра на Бојану доћи

0113    „Ни донијет’ мајсторима ручак,

0114    „Јера хоћеш млада погинути,

0115    „Зидаће те кули у темеља.”

0116    Млади Гојко вјеру не погази,

0117    И он својој љуби не доказа.

0118    Кад у јутру јутро освануло,

0119    Поранише три Мрљавчевића,

0120    Отидоше на град на Бојану.

0121    Земан дође да се носи ручак,

0122    А редак је госпођи краљици,

0123    Она оде својој јетрвици,

0124    Јетрвици, љуби Угљешиној:

0125    „Чу ли мене, моја јетрвице!

0126    „Нешто ме је забољела глава,

0127    „Тебе здравље! Пребољет’ не могу;

0128    „Но понеси мајсторима ручак.”

0129    Говорила љуба Угљешина:

0130    „О јетрво, госпођо краљице!

0131    „Нешто мене забољела рука,

0132    „Тебе здравље! Пребољет’ не могу,

0133    „Већ ти збори млађој јетрвици.”

0134    Она оде млађој јетрвици:

0135    „Јетрвице, млада Гојковице!

0136    „Нешто ме је забољела глава,

0137    „Тебе здравље! Пребољет’ не могу,

0138    „Но понеси мајсторима ручак.”

0139    Ал’ говори Гојковица млада:

0140    „Чу ли, нано, госпођо краљице!

0141    „Ја сам рада тебе послушати,

0142    „Но ми лудо чедо некупато,

0143    „А бијело платно неиспрато.”

0144    Вели њојзи госпођа краљица:

0145    „Иди”, каже, „моја јетрвице,

0146    „Те однеси мајсторима ручак,

0147    „Ја ћу твоје изапрати платно,

0148    „А јетрва чедо окупати.”

0149    Нема шта ће Гојковица млада,

0150    Већ понесе мајсторима ручак.

0151    Кад је била на воду Бојану,

0152    Угледа је Мрљавчевић Гојко,

0153    Јунаку се срце ражалило,

0154    Жао му је љубе вијернице,

0155    Жао му је чеда у кол’јевци,

0156    Ђе остаде од мјесеца дана,

0157    Па од лица сузе просипаше;

0158    Угледа га танана невјеста,

0159    Кротко ходи, док до њега приђе,

0160    Кротко ходи, тихо бесјеђаше:

0161    „Што је тебе, добри господару!

0162    „Те ти рониш сузе од образа?”

0163    Ал’ говори Мрљавчевић Гојко:

0164    „Зло је, моја вијернице љубо!

0165    „Имао сам од злата јабуку,

0166    „Па ми данас паде у Бојану,

0167    „Те је жалим, прегорет’ не могу.”

0168    Не сјећа се танана невјеста,

0169    Но бесједи своме господару:

0170    „Моли Бога ти за твоје здравље,

0171    „А салићеш и бољу јабуку.”

0172    Тад’ јунаку грђе жао било,

0173    Па на страну одвратио главу,

0174    Не шће више ни гледати љубу;

0175    А дођоше два Мрљавчевића,

0176    Два ђевера Гојковице младе,

0177    Узеше је за бијеле руке,

0178    Поведоше у град да уграде,

0179    Подвикнуше Рада неимара,

0180    Раде викну до триста мајстора;

0181    Ал’ се смије танана невјеста,

0182    Она мисли, да је шале ради,

0183    Турише је у град уграђиват’,

0184    Оборише до триста мајстора,

0185    Оборише дрвље и камење,

0186    Узидаше дори до кољена,

0187    Још се смије танана невјеста,

0188    Још се нада, да је шале ради.

0189    Оборише до триста мајстора,

0190    Оборише дрвље и камење,

0191    Узидаше дори до појаса,

0192    Тад’ отежа дрвље и камење,

0193    Онда виђе, шта је јадну нађе,

0194    Љуто писну, како љута гуја,

0195    Па замоли два мила ђевера:

0196    „Не дајте ме, ако Бога знате!

0197    „Узидати младу и зелену.”

0198    То се моли, ал’ јој не помаже;

0199    Јер ђевери у њу и не гледе.

0200    Тад се прође срама и зазора,

0201    Паке моли свога господара:

0202    „Не дај мене, добри господару!

0203    „Да ме младу у град узидају,

0204    „Но ти прати мојој старој мајци,

0205    „Моја мајка има доста блага,

0206    „Нек ти купи роба ил’ робињу,

0207    „Те зидајте кули у темеља.”

0208    То се моли, но јој не помаже.

0209    А кад виђе танана невјеста,

0210    Да јој више моба не помаже,

0211    Тад’ се моли Раду неимару:

0212    „Богом брате, Раде неимаре!

0213    „Остави ми прозор на дојкама,

0214    „Истури ми моје б’јеле дојке,

0215    „Каде дође мој нејаки Јово,

0216    „Каде дође, да подоји дојке.”

0217    То је Раде за братство примио,

0218    Остави јој прозор на дојкама,

0219    Па јој дојке у поље истури,

0220    Када дође нејаки Јоване,

0221    Када дође, да подоји дојке.

0222    Опет кужна Рада дозивала:

0223    „Богом брате, Раде неимаре!

0224    „Остави ми прозор на очима,

0225    „Да ја гледам ка бијелу двору,

0226    „Кад ће мене Јова доносити

0227    „И ка двору опет односити.”

0228    И то Раде за братство примио,

0229    Остави јој прозор на очима,

0230    Те да гледа ка бијелу двору,

0231    Каде ће јој Јова доносити,

0232    И ка двору опет односити.

0233    И тако је у град уградише,

0234    Па доносе чедо у кол’јевци,

0235    Те га доји за неђељу дана,

0236    По неђељи изгубила гласа;

0237    Ал’ ђетету онђе иде рана,

0238    Дојише га за годину дана.

0239    Како таде, тако и остаде,

0240    Да и данас онђе иде рана

0241    Зарад’ чуда, и зарад’ лијека,

0242    Која жена не има млијека.

• Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
• Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845. Исто издата и у Београду, 1988.

---

Zidanje Skadra