Ђуро Пилар
| Ђуро Пилар |
|---|
 |
| Рођење: 22. април 1846. Славонски Брод, Аустријско царство Смрт: 19. мај 1893. Загреб, Аустроугарска Познат као: геолог и минералог |
Ђуро Пилар (Слав. Брод, 22. април 1846 — Загреб, 19. мај 1893), геолог и минералог, доктор природних наука, професор универзитета (Загреб) и равнатељ (управник) Минералошко-геолошког музеја (Загреб). Бавио се геологијом, палеонтологијом и тектоником.1)
Биографија
Рођен је у Броду на Сави (сада Славонски Брод)2) 1846. године.3) Његов отац, по пореклу Чех из Моравске, био је по занимању ковач. Основну школу је завршио у родном граду, а гимназију у Осијеку и Загребу. Са 20 година говорио је немачки, француски, енглески, италијански, руски и чешки језик.4)
Студирао је на Факултету природних наука у Бриселу и Паризу. Докторирао је 1868. године5) на природним наукама.6) Његова докторска дисертација на тему Револуције земљине коре (франц. Les Révolutions de l’Écorce du Globe), у којој је изнео низ геолошких, геофизичких, астрономских и филозофских мисли, базираних на до тада познатим физичким и хемијским законитостима, објављена је на француском језику у Бриселу 1869. године, а 1877. преведена је на енглески језик и објављена је у Вашингтону.7)
По повратку са студија је постао предстојник Минералошког одсека у Народном музеју.8) За музеј је прикупљао и систематски обрађивао грађу, а бринуо се и о уређењу хемијске лабораторије, као и о набавци инструмената потребних за лабораторијске анализе. Тако је 1874. године из Француске набавио први поларизациони микроскоп, за оптичке анализе минерала, са којима је започео да проучава карактеристичне појаве на минералима и стенама.9)
Утемељио је са сарадницима Хрватско планинарско друштво 1874. Проучавао је воде и поставио темељ кршкој хидрологији.10)
Када је 1875. основан Математичко-природословни одсек при Мудрословном, данас Филозофском факултету, преузео је Катедру за минералогију и геологију. На Свеучилишту у Загребу је био први професор минералогије и геологије. Предавао је и петрографију, палеонтологију и астрономију. У два наврата је био декан факултета. Школске 1884/85. године био је ректор Свеучилишта,11)12) а наредне 1885/86. проректор.13) Својим геолошким истраживањима осетно је допринео познавању промена на Земљиној кори и донео сасвим нову теорију о деловању унутрашњих сила Земље.14)
Новембра 1880. године у Загребу је доживио земљотрес, што га је подстакло на истраживачки рад: проучавање ендодинамичких процеса. Посебно га је заинтересовао земљотрес у Ђаковици, па је о томе написао дело Ђаковачки потрес дне 24. марта 1884.15) Бавио се истраживањима спелеолошких објеката и налазиштима угља. Године 1885. основао је Хрватско наравословно (природословно) друштво.16)
Као врстан шахиста, био је један од организатора шаховског живота у Загребу и победник је првог шаховског турнира одржаног у Загребу 1886.17)
Као своје задње дело, 1890. обележио је главне географске координате за више од 6.000 места, на основу специјалне карте аустроугарске монархије у размери 1:75.000.18)
За своје студенте је припремио уџбеник из астрономије, али га је смрт спречила да га доврши и одштампа, остао је у рукопису.19) Умро је у 47. години, 7. маја 1893. године у Загребу.20)
Десет година након његове смрти, 1903. отворена је астрономска опсерваторија Звјездарница, на Поповом торњу, у Загребу.21)
По њему је названа једна улица у Загребу,22) основна школа у Славонском Броду и планински дом у близини, Славонског Брода, на месту званом Попивића шумица, који је подигнут између два светска рата.
Академик
Године 1875. постао је члан Југословенске акдемије наука и умјетности, а дописни члан Српске краљевске академије (Академије природних наука) био је од 8/20. јануара 1889.23)
Литература
- Mилан Ђ. Милићевић, Губици академије: Ђура Пилар, Годишњак, број VII, Српска краљевска академија, Београд, 1894, стр. 180-181
- Умро Ђуро Пилар, уредник Горан Радман, ХРТ, 19. 5. 2013.
- Гјуро Пилар, Хрватски природословни музеј, Загреб
- Гјуро Пилар, Свеучилиште у Загребу
- Споменица Природнословно-математичког факултета 1874–1974. Загреб, 1974. Str. 159–160 (Anonim).
- ÖBL 36 (1979) 72–73.