Ђакон Стефан и два анђела

Ђакон Стефан и два анђела је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић у дјелу Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845.

Текст пјесме

0001 Рано рани ђаконе Стеване

0002 У недељу пређе јарка сунца,

0003 Пређе сунца и пре летургије,

0004 Он не иде у бијелу цркву,

0005 Већ он иде у то поље равно,

0006 Те он сеје белицу пшеницу,

0007 Ал’ ето ти два путника стара,

0008 Божју су му помоћ називали:

0009 „Божја помоћ, ђаконе Стеване!”

0010 А он њима лепше одговара:

0011 „Д’о Бог добро, два путника стара!”

0012 Ал’ беседе два путника стара:

0013 „Бога теби, ђаконе Стеване!

0014 „Која теби велика невоља,

0015 „Те си тако рано уранио

0016 „У недељу пређе јарког сунца,

0017 „Пређе сунца и пре летургије,

0018 „Па ти сејеш белицу пшеницу?

0019 „Или си се јунак помамио;

0020 „Или си се данас потурчио,

0021 „Часног крста под ноге згазио,

0022 „Часног крста и красног закона,

0023 „И своју си веру изгубио;

0024 „Те си тако рано уранио

0025 „У недељу пређе јарког сунца,

0026 „Пређе сунца и пре летургије,

0027 „Па ти сејеш белицу пшеницу?”

0028 Ал’ беседи ђаконе Стеване:

0029 „О Бога вам два путника стара!

0030 „Кад питате, да вам право кажем:

0031 „Та нисам се јунак помамио,

0032 „Нити сам се данас потурчио,

0033 „Нит’ сам своју веру изгубио,

0034 „Нит’ сам крста под ноге згазио,

0035 „Часног крста и красног закона;

0036 „Већ је мени велика невоља;

0037 „Зашт’ ја раним у мојему двору

0038 „Девет немо, друго девет слепо,

0039 „То ја раним с мојом верном љубом;

0040 „И Бог ће ми греха опростити.”

0041 Ал’ беседе два путника стара:

0042 „Ајдемоте ђаконовом двору,

0043 Да видимо ђаконову љубу,

0044 Што нам ради љуба ђаконова.”

0045 Одшеташе ђаконовом двору,

0046 Ал’ је љуба рано уранила

0047 У недељу пређе јарког сунца,

0048 Пређе сунца и пре летургије,

0049 Она чини белицу пшеницу;

0050 Божју су јој помоћ називали:

0051 „Божја помоћ, ђаконова љубо!”

0052 Она њима лепше одговара:

0053 „Д’о Бог добро, два стара путника!”

0054 Ал’ беседе два путника стара:

0055 „Бога теби ђаконова љубо!

0056 „Која теби велика невоља,

0057 „Те си тако рано уранила,

0058 „Уранила у свету недељу

0059 „Пређе сунца и пре летургије,

0060 „Те ти чиниш белицу пшеницу?

0061 „Или си се млада помамила?

0062 „Или си се данас потурчила

0063 „И своју си веру изгубила,

0064 „Часног крста под ноге згазила,

0065 „Часног крста и красног закона;

0066 „Те си тако рано уранила,

0067 „У недељу пређе јарког сунца,

0068 „Пређе сунца и пре летургије,

0069 „Те ти чиниш белицу пшеницу?”

0070 Ал’ беседи ђаконова љуба:

0071 „О Бога вам, два путника стара!

0072 „Кад питате, право да вам кажем:

0073 „Та нисам се млада помамила,

0074 „Нити сам се данас потурчила,

0075 „Нит’ сам своју веру изгубила,

0076 „Нит’ сам крста под ноге згазила,

0077 „Часног крста и красног закона;

0078 „Већ је мени велика невоља;

0079 „Зашт’ ја раним у мојему двору

0080 „Девет немо, друго девет слепо;

0081 „То ја раним с мојим господаром;

0082 „И Бог ће ми греха опростити.”

0083 Ал’ беседе два путника стара:

0084 „О Бога ти, ђаконова љубо!

0085 „Дај ти нама твоје мушко чедо,

0086 „Мушко чедо из колевке златне,

0087 „Да закољем’ твоје мушко чедо,

0088 „И од чеда крви да уграбим’,

0089 „Да пошкропим’ твоје беле дворе:

0090 „Што је немо, проговориће ти,

0091 „Што је слепо, све ће прогледати.”

0092 Али мисли ђаконова љуба,

0093 Она мисли мисли свакојаке,

0094 Док је млада на једно смислила,

0095 Па им даде чедо из колевке,

0096 И заклаше чедо пренејако,

0097 И од чеда крви уграбише,

0098 Пошкропише по беломе двору:

0099 Што је немо, проговорило је,

0100 Што је слепо, све је прогледало.

0101 Дигоше се два стара путника

0102 И одоше с Богом путовати,

0103 Осврће се ђаконова љуба,

0104 Па погледа на златну колевку,

0105 Ал’ јој чедо седи у колевки,

0106 Па се игра јабуком од злата,

0107 Па беседи ђаконова љуба:

0108 „Мили Боже, на свем теби фала!

0109 „Гди дођоше два путника стара,

0110 „Заклаше ми чедо у колевки,

0111 „И од чеда крви уграбише,

0112 „Пошкропише моје беле дворе,

0113 „Што је немо, проговорило је,

0114 „Што је слепо, све је прогледало,

0115 „Ево чедо седи у колевки

0116 „И сигра се јабуком од злата!”

0117 Проговара чедо из колевке:

0118 „Слатка мајко, моја слатка рано!

0119 „Оно нису два путника стара,

0120 „Већ су оно два Божја анђела.

Литература

  • Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
  • Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845. Исто издата и у Београду, 1988.
Штампање