Цар Костантин и ђаче самоуче

Цар Костантин и ђаче самоуче је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић у дјелу Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845.

Текст пјесме

0001    Славу слави царе Костантине

0002    У прољеће честит данак Ђурђев,

0003    Три је царе совре поставио:

0004    Једна совра од сувога злата,

0005    Друга совра од сребра чистога,

0006    Трећа совра дрва шимширова.

0007    Која совра од сувога злата,

0008    За њом сједи дванаест владика

0009    И четири старе патријаре;

0010    Која совра од сребра чистога,

0011    За њом сједи триста калуђера;

0012    Која совра дрва шимширова,

0013    За њом сједи триста ђеце ђака,

0014    Међу њима ђаче самоуче.

0015    Ал’ пошета царе Костантине,

0016    Он се шета од совре до совре,

0017    Кад дошета соври сува злата,

0018    Ђено сједи дванаест владика

0019    И четири старе патријаре,

0020    Смјерно им се царе поклонио

0021    И овако њима бесједио:

0022    „О за Бога! Дванаест владика!

0023    „И четири старе патријаре!

0024    „Не би сте л’ ми могли дувовати:

0025    „Ја сам тежак грије учинио:

0026    „Јесам био своје родитеље

0027    „Како бих се грија остајао?”

0028    Вели њему дванаест владика

0029    И четири старе патријаре,

0030    Не говоре Богу по закону,

0031    Већ говоре цару по хатеру:

0032    „Круно наша, царе Костантине!

0033    „Лако ћемо теби дувовати:

0034    „Ти начини круне позлаћене

0035    „Све од сребра и сувога злата

0036    „А искити драгијем камењем,

0037    „Те поклони на дван’ест владика

0038    „И четири старе патријаре,

0039    „Тако ћеш се грија остајати.”

0040    Опет шета царе Костантине,

0041    Док дошета соври сребра чиста,

0042    Ђено сједи триста калуђера,

0043    Смјерно им се царе поклонио

0044    И овако њима бесједио:

0045    „Оци свети, триста калуђера!

0046    „Не би л’ могли мени дувовати:

0047    „Ја сам грије тежак учинио:

0048    „Јесам био своје родитеље,

0049    „Како бих се грија остајао?”

0050    Вели њему триста калуђера,

0051    Не говоре Богу по закону,

0052    Већ говоре цару по хатеру:

0053    „Круно наша, царе Костантине!

0054    „Лако ћемо теби дувовати;

0055    „Ти нам пиши триста парусија,

0056    „Баш на ово триста калуђера,

0057    „Још погради б’јеле манастире,

0058    „Ђе ће живљет млоги калуђери,

0059    „За те молит’ Бога без престанка;

0060    „Тако ћеш се грија остајати.”

0061    Опет шета царе Костантине,

0062    Док дошета соври најпосљедњој,

0063    Најпосљедњој, дрва шимширова,

0064    Ђено сједи триста ђеце ђака,

0065    Међу њима ђаче самоуче,

0066    И њима се царе поклонио,

0067    И овако био бесједио;

0068    „Ђецо моја, три стотине ђака!

0069    „Не би сте л’ ми могли дувовати:

0070    „Ја сам грије тежак учинио:

0071    „Јесам био своје родитеље,

0072    „Како бих се грија остајао?”

0073    Ђеца муче, ништа не говоре,

0074    Но бесједи самоуче ђаче,

0075    Не говори цару по хатеру,

0076    Већ говори Богу по закону:

0077    „Круно наша, царе Костантине!

0078    „Лако ћемо теби дувовати:

0079    „Ти начини лучеву ћелију,

0080    „Намажи је лојем и катраном,

0081    „Затвори се, царе, у ћелију,

0082    „Запали је са четири стране,

0083    „Нека гори с’ вечер до свијета,

0084    „Ак’ останеш, царе, у ћелији,

0085    „Онда си се грија остајао.”

0086    Кад то чуо царе Костантине,

0087    То је њему врло мучно било,

0088    Па он гради лучеву ћелију,

0089    Намаза је лојем и катраном,

0090    У њу баца ђаче самоуче,

0091    Затвори га царе у ћелију,

0092    Запали је са четири стране,

0093    Она гори с’ вечер до свијета.

0094    Кад у јутру бијел дан освану,

0095    Рано рани царе Костантине,

0096    Да обиђе ђаче и ћелију;

0097    Кад је царе доље доходио,

0098    Од ћелије ништа до пепела,

0099    Насред њега самоуче ђаче;

0100    У руку му књиге салтијери,

0101    Те се моли Богу по закону.

0102    Кад то виђе царе Костантине,

0103    Он се бјеше врло зачудио,

0104    Како оста ђаче самоуче,

0105    Брже гради лучеву ћелију,

0106    Намаза је лојем и катраном,

0107    Затвори се царе у ћелију,

0108    Запали је са четири стране,

0109    Она гори с’ вечер до свијета;

0110    Кад у јутру данак освануо,

0111    Поранило самоуче ђаче,

0112    Да обиђе цара и ћелију;

0113    Кад је ђаче тамо доходило,

0114    Од ћелије ништа до пепела,

0115    Оно тражи цара по пепелу,

0116    Десну му је находило руку,

0117    Рука му се десна посветила.

0118    Што се цару рука посветила,

0119    Њом је млога добра учинио:

0120    Млоге гладне јесте наранио,

0121    А жедне је царе напојио,

0122    Голе, босе јесте преођео,

0123    Надгледао ништа и убога;

0124    За то му се посветила рука.

Литература

  • Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
  • Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845. Исто издата и у Београду, 1988.
Штампање