Добро дошли на Српску енциклопедију

Шћепан Мали

РАДОВИ У ТОКУ! Шћепан Мали (око 1731—22. септембар 1773) је био владар Црне Горе од 1767. до 1773. На место владара наметнуо се лажно се представљајући као руски цар Петар III Фјодорович. Извео је корените друштвене реформе.

Долазак лажног руског цара

Шћепан Мали дошао је као травар у млетачку Боку крај граница тадашње Црне Горе у јесен 1766.1) У то време имао је око 35 година.2) Његово право име остало је тајна. У прво време се бавио само траварством, а због корисне професије био је поштован у народу.3) Својим држањем и загонетним говором привлачио је људе и утицао на њих.4) У прво време био је настањен у Маинама (данас делу Будве), ван тадашње територије Црне Горе.Ј. Милићевић, Н. Ракочевић|1986|стр=511 Тек када су сазреле околности представио се као руски цар Петар III Фјодорович, за кога је тврдио да се погрешно мисли да је мртав.Ј. Милићевић, Н. Ракочевић|1986|стр=511Појавио се у време дубоке кризе у црногорском друштву. Након смрти одлучног и ратоборног владике Василија Петровића Његоша 1766. црногорско племенско друштво је запало у кризу.5) Његов савладар стари владика Сава Петровић није водио одлучну политику, а кризу у Црној Гори продубио је избором свог сестрића Арсенија Пламенца за владику и за наследника.6) Шћепан Мали се, након објаве да је он руски цар, није одмах појављивао у Црној Гори.Ј. Милићевић, Н. Ракочевић|1986|стр=511 Пустио је да се вести о њему уз велику задивљеност народа шире без његовог присуства.Ј. Милићевић, Н. Ракочевић|1986|стр=511 Шћепан је придобио и групу људи, која је ширила вести о њему као руском цару.Ј. Милићевић, Н. Ракочевић|1986|стр=511 Међу њима је био чак и монах Теодосије Мркојевић, који је раније у Русији видио цара Петра III и клео се у своју главу да је Шћепан прави руски цар.Ј. Милићевић, Н. Ракочевић|1986|стр=5117) Народ је у Шћепану Малом очекивао месију, а он је објавио да је доживео божје откровење и да шета светом по божјој вољи. Објавио је да га је божје надахнуће довело у Црну Гору.8)

Укидање крвне освете и племенске анархије

У Ђеклићима је 30. септембра 1767. сазван скуп главара, на коме је Шћепан поздрављен као руски цар.9) Након тога одлука је потврђена на општем Збору на Цетињу 17. октобра 1767. пред 4.000 људи.Историја Црне Горе 3|1975|стр=378Ј. Милићевић, Н. Ракочевић|1986|стр=512 Шћепан није присуствовао том збору, али његове присташе прочитале су његову поруку из Мајина.Историја Црне Горе 3|1975|стр=378 Захтевао је да живе у миру, да се прекине племенска анархија, да се прекине крвана освета и да се лопови и убице протерају из земље.Историја Црне Горе 3|1975|стр=378Ј. Милићевић, Н. Ракочевић|1986|стр=512 Шћепан је најавио да ће црногорским главарима дозволити да га посете, тек када спроведу његове захтеве.Историја Црне Горе 3|1975|стр=378 Одједном је у Црној Гори завладао дотад невиђени ред.Ј. Милићевић, Н. Ракочевић|1986|стр=512 Пошто су извршени захтеви Шћепана Малог, остварено је морално и политичко јединство црногорских племена и прекинута је племенска анархија.Историја Црне Горе 3|1975|стр=378 Шћепана Малог су прихватили за господара Црне Горе. Преузимањем власти Шћепан је питиснуо владику, коме је остала само духовна надлежност. Владика Сава Петровић је од Шћепана Малог затражио и добио подршку за избор Арсенија Пламенца за наследника, владику-коадјутора.Ј. Милићевић, Н. Ракочевић|1986|стр=512 Владика Сава је био изненађен одлуком збора, али затражио је од руског посланства у Цариграду да му потврде Шћепанов идентитет.Историја Црне Горе 3|1975|стр=378 Када је Сава добио одговор да се ради о лажову и варалици, одмах је започео борбу против Шћепана Малог разобличавајући га као лажова.Историја Црне Горе 3|1975|стр=378 Пошто је Шћепан господарио ситуацијом Сава и његови рођаци били су једно време притворени почетком 1768.Историја Црне Горе 3|1975|стр=378 Шћепан је тек априла 1768. прешао из Мајина на Цетиње.Историја Црне Горе 3|1975|стр=379 Поновио је своје наређење Црногорцима да живе у међусобној слози и слози са суседима. Да би учврстио унутрашњи мир наредио је да се изаберу судије за свако племе.Историја Црне Горе 3|1975|стр=379

Подозрење Венеције, Турске и Русије

Вест о доласку руског цара у Црна Гора|Црну Гору усталасала је велик део православног становништва под турском влашћу и под Млечанима, а посебно интересовање показивала су брдска и херцеговачка племена.Историја Црне Горе 3|1975|стр=380 За Шћепана Малог интересовале су се европске силе, а појавиле су се сумње да га је неко смишљено убацио, па су се појавила међусобна сумњичења. За Млечане је Шћепан постао државни неприајтељ првог реда, па је инквизицијски суд донео одлуку да се отрује.Историја Црне Горе 3|1975|стр=381 Међутим пошто су млетачки покушаји да се Шћепан Мали отрује били безуспешни, онда је млетачка војска октобра 1768. похарала пограничне општине Мајине, Поборе и Бајиће, које су подржавали Шћепана.Историја Црне Горе 3|1975|стр=381-382 Руска влада је због вести о Шћепану Малом наредила строгу контролу свих путника на границама. Турци су највише страховали од Шћепана Малог, посебно због његових веза са брдским племенима. Турци су током 1768. почели да се спремају за рат са Црном Гором, постављајући као свој захтев Црногорцима да протерају варалицу.Историја Црне Горе 3|1975|стр=384 Турци су се бојали да се око њега не окупе поробљено балкански народи.Историја Црне Горе 3|1975|стр=384 Око Црне Горе окупила се огромна војна сила, већа од укупног становништва Црне горе. Шћепан Мали је са главнином црногорске војске од 2.000 људи бранио пролаз кроз Острошки кланац.Историја Црне Горе 3|1975|стр=386 Почетком септембра 1768. турска војска је у неравноправнпј бици разбила црногорску војску.Историја Црне Горе 3|1975|стр=386 Шћепан Мали је након пораза побегао и једно време се крио, јер су Црногорци намеравали да га изруче Турцима, да би зауставили турски напад.Историја Црне Горе 3|1975|стр=386Ј. Милићевић, Н. Ракочевић|1986|стр=515 Турци су извршили многе злочине, али у том нападу нису заузели Цетиње.Ј. Милићевић, Н. Ракочевић|1986|стр=515 Објава руско-турског рата изгледа да је деловала на обустављање операција у Црној Гори. Шћепаново кукавичје држање разочарало је Црногорце, тако да касније није уживао углед као пре турског напада.Ј. Милићевић, Н. Ракочевић|1986|стр=515

Након 1768.

Од краја 1768. настанио се у Црмници. где је боравио владика Сава и владика Арсеније Пламенац.Историја Црне Горе 3|1975|стр=392 Због руско-турског рата у Црну Гору је стигао руски кнез Долгоруков, са циљем да потакне црногорска, брдска и херцеговача племена на устанак. Долгоруков је на Збору 17. августа 1769. прочитао проглас царице Катарине Велике и дао да се ухапси Шћепан Мали.Историја Црне Горе 3|1975|стр=388 Чак ни Долгоруков није успео да потпуно разувери народ да Шћепан мали није руски цар.Историја Црне Горе 3|1975|стр=391 Долгоруков је након тога неуспешно покушавао да за рат организује црногорска, брдска и херцеговачка племена, а онда се на крају уверио да је Шћепан Мали једина личност која има ауторитет, па га је ослободио и оставио да управља Црном Гором.Историја Црне Горе 3|1975|стр=388 Шћепан је заузврат обећао да ће бити веран руском двору.Историја Црне Горе 3|1975|стр=388 Донекле је повратио ауторитет пољуљан након кукавичјег држањља за време турског напада.Историја Црне Горе 3|1975|стр=388 Током 1771. образовао је суд од 20 најугледнијих црногорских главара, са задатком да мирним путем решавају све међуплеменске сукобе.Историја Црне Горе 3|1975|стр=393 Уместо крвне освете завео је правило да се убице кажњавају смрћу, а у случају њихова бега кажњавају се њихови рођаци са казном од 10 дуката.Историја Црне Горе 3|1975|стр=392 Драстичним мерама борио се против лопова, па је искоренио крађу.Историја Црне Горе 3|1975|стр=392 Према народном сећању поред пута за Котор оставио је десет дуката, које дуго нико није смео да узме.Историја Црне Горе 3|1975|стр=392 Наредио је да се пазар обавља петком, уместо недељом.Историја Црне Горе 3|1975|стр=394 По први пут увео је и порез у једном крају Црне Горе. Наредио је да се изврши први попис становништва.Историја Црне Горе 3|1975|стр=394

Смрт

Шћепановог слугу Грка наговорио је скадарски паша да ће да му омогући повратак у Грчку, уз услов да ликвидира Шћепана Малог.Историја Црне Горе 3|1975|стр=390 Грк га је заклао на спавању 22. септембра 1773.Историја Црне Горе 3|1975|стр=390 Црногорцис у га болно ожалили. Сахранили су га у Цркви светог Николе у Брчелима.Историја Црне Горе 3|1975|стр=390 Његово деловање у Црној Гори било је краткотрајно, али током кратког времена извео је друштвене реформе. Његове мере убрзале су стварање државне управе и показале су средства за организовање управе.

Литература

  • Историја Црне Горе 3, 1975, Историја Црне Горе од почетка XVI до краја XVIII вијека, Глигор Станојевић и Милан Васић, Историја Црне Горе књига 3. том 1, 1975, издавач Редакција за историју Црне Горе, Титоград
  • Црна Гора од 1735-1797, Јован Милићевић и Новица Ракочевић, Историја српског народа књига 4 том 1, 1986, издавач Српска књижевна задруга, Београд, стр. 498-530
1) , 2) , 3) , 4) , 5) , 6) , 7) , 8) , 9)
Историја Црне Горе 3
Штампање