Шћепан Мали

Шћепан Мали (око 1731 — 22. септембар 1773), владар Црне Горе од 1767. до 1773. године. На место владара наметнуо се лажно се представљајући као руски цар Петар III Фјодорович. Извео је корените друштвене реформе.

Долазак лажног руског цара

Шћепан Мали дошао је као травар у млетачку Боку крај граница тадашње Црне Горе у јесен 1766.1) У то време имао је око 35 година.2) Његово право име остало је тајна. У прво време се бавио само траварством, а због корисне професије био је поштован у народу.3) Својим држањем и загонетним говором привлачио је људе и утицао на њих.4) У прво време био је настањен у Маинама (данас делу Будве), ван тадашње територије Црне Горе.5) Тек када су сазреле околности представио се као руски цар Петар III Фјодорович, за кога је тврдио да се погрешно мисли да је мртав.6) Појавио се у време дубоке кризе у црногорском друштву. Након смрти одлучног и ратоборног владике Василија Петровића Његоша 1766. црногорско племенско друштво је запало у кризу.7) Његов савладар стари владика Сава Петровић није водио одлучну политику, а кризу у Црној Гори продубио је избором свог сестрића Арсенија Пламенца за владику и за наследника.8) Шћепан Мали се, након објаве да је он руски цар, није одмах појављивао у Црној Гори.9) Пустио је да се вести о њему уз велику задивљеност народа шире без његовог присуства.10) Шћепан је придобио и групу људи, која је ширила вести о њему као руском цару.11) Међу њима је био чак и монах Теодосије Мркојевић, који је раније у Русији видио цара Петра III и клео се у своју главу да је Шћепан прави руски цар.12)13) Народ је у Шћепану Малом очекивао месију, а он је објавио да је доживео божје откровење и да шета светом по божјој вољи. Објавио је да га је божје надахнуће довело у Црну Гору.14)

Укидање крвне освете и племенске анархије

У Ђеклићима је 30. септембра 1767. сазван скуп главара, на коме је Шћепан поздрављен као руски цар.15) Након тога одлука је потврђена на општем Збору на Цетињу 17. октобра 1767. пред 4.000 људи.16)17) Шћепан није присуствовао том збору, али његове присташе прочитале су његову поруку из Мајина.18) Захтевао је да живе у миру, да се прекине племенска анархија, да се прекине крвана освета и да се лопови и убице протерају из земље.19)20) Шћепан је најавио да ће црногорским главарима дозволити да га посете, тек када спроведу његове захтеве.21) Одједном је у Црној Гори завладао дотад невиђени ред.22) Пошто су извршени захтеви Шћепана Малог, остварено је морално и политичко јединство црногорских племена и прекинута је племенска анархија.23) Шћепана Малог су прихватили за господара Црне Горе. Преузимањем власти Шћепан је потиснуо владику, коме је остала само духовна надлежност. Владика Сава Петровић је од Шћепана Малог затражио и добио подршку за избор Арсенија Пламенца за наследника, владику-коадјутора.24) Владика Сава је био изненађен одлуком збора, али затражио је од руског посланства у Цариграду да му потврде Шћепанов идентитет.25) Када је Сава добио одговор да се ради о лажову и варалици, одмах је започео борбу против Шћепана Малог разобличавајући га као лажова.26) Пошто је Шћепан господарио ситуацијом Сава и његови рођаци били су једно време притворени почетком 1768.27) Шћепан је тек априла 1768. прешао из Мајина на Цетиње.28) Поновио је своје наређење Црногорцима да живе у међусобној слози и слози са суседима. Да би учврстио унутрашњи мир наредио је да се изаберу судије за свако племе.29)

Подозрење Венеције, Турске и Русије

Вест о доласку руског цара у Црну Гору усталасала је велик део православног становништва под турском влашћу и под Млечанима, а посебно интересовање показивала су брдска и херцеговачка племена.30) За Шћепана Малог интересовале су се европске силе, а појавиле су се сумње да га је неко смишљено убацио, па су се појавила међусобна сумњичења. За Млечане је Шћепан постао државни непријатељ првог реда, па је инквизицијски суд донео одлуку да се отрује.31) Међутим пошто су млетачки покушаји да се Шћепан Мали отрује били безуспешни, онда је млетачка војска октобра 1768. похарала пограничне општине Мајине, Поборе и Бајиће, које су подржавали Шћепана.32) Руска влада је због вести о Шћепану Малом наредила строгу контролу свих путника на границама. Турци су највише страховали од Шћепана Малог, посебно због његових веза са брдским племенима. Турци су током 1768. почели да се спремају за рат са Црном Гором, постављајући као свој захтев Црногорцима да протерају варалицу.33) Турци су се бојали да се око њега не окупе поробљено балкански народи.34) Око Црне Горе окупила се огромна војна сила, већа од укупног становништва Црне горе. Шћепан Мали је са главнином црногорске војске од 2.000 људи бранио пролаз кроз Острошки кланац.35) Почетком септембра 1768. турска војска је у неравноправној бици разбила црногорску војску.36) Шћепан Мали је након пораза побегао и једно време се крио, јер су Црногорци намеравали да га изруче Турцима, да би зауставили турски напад.37)38) Турци су извршили многе злочине, али у том нападу нису заузели Цетиње.39) Објава руско-турског рата изгледа да је деловала на обустављање операција у Црној Гори. Шћепаново кукавичје држање разочарало је Црногорце, тако да касније није уживао углед као пре турског напада.40)

Након 1768.

Од краја 1768. настанио се у Црмници где је боравио владика Сава и владика Арсеније Пламенац.41) Због руско-турског рата у Црну Гору је стигао руски кнез Долгоруков, са циљем да потакне црногорска, брдска и херцеговача племена на устанак. Долгоруков је на Збору 17. августа 1769. прочитао проглас царице Катарине Велике и дао да се ухапси Шћепан Мали.42) Чак ни Долгоруков није успео да потпуно разувери народ да Шћепан мали није руски цар.43) Долгоруков је након тога неуспешно покушавао да за рат организује црногорска, брдска и херцеговачка племена, а онда се на крају уверио да је Шћепан Мали једина личност која има ауторитет, па га је ослободио и оставио да управља Црном Гором.44) Шћепан је заузврат обећао да ће бити веран руском двору.45) Донекле је повратио ауторитет пољуљан након кукавичјег држањља за време турског напада.46) Током 1771. образовао је суд од 20 најугледнијих црногорских главара, са задатком да мирним путем решавају све међуплеменске сукобе.47) Уместо крвне освете завео је правило да се убице кажњавају смрћу, а у случају њихова бега кажњавају се њихови рођаци са казном од 10 дуката.48) Драстичним мерама борио се против лопова, па је искоренио крађу.49) Према народном сећању поред пута за Котор оставио је десет дуката, које дуго нико није смео да узме.50) Наредио је да се пазар обавља петком, уместо недељом.51) По први пут увео је и порез у једном крају Црне Горе. Наредио је да се изврши први попис становништва.52)

Смрт

Шћепановог слугу Грка наговорио је скадарски паша да ће да му омогући повратак у Грчку, уз услов да ликвидира Шћепана Малог.53) Грк га је заклао на спавању 22. септембра 1773.54) Црногорци су га болно ожалили. Сахранили су га у Цркви Светог Николе у Брчелима.55) Његово деловање у Црној Гори било је краткотрајно, али током кратког времена извео је друштвене реформе. Његове мере убрзале су стварање државне управе и показале су средства за организовање управе.

Литература

  • Историја Црне Горе 3, 1975, Историја Црне Горе од почетка XVI до краја XVIII вијека, Глигор Станојевић и Милан Васић, Историја Црне Горе књига 3. том 1, 1975, издавач Редакција за историју Црне Горе, Титоград
  • Црна Гора од 1735-1797, Јован Милићевић и Новица Ракочевић, Историја српског народа књига 4 том 1, 1986, издавач Српска књижевна задруга, Београд, стр. 498-530
1) , 2) , 3) , 4) , 7) , 8) , 13) , 14) , 15)
Историја Црне Горе 3
5) , 6) , 9) , 10) , 11) , 12)
Ј. Милићевић, Н. Ракочевић, 1986, стр. 511
16) , 18) , 19) , 21) , 23) , 25) , 26) , 27)
Историја Црне Горе 3, 1975, стр. 378
17) , 20) , 22) , 24)
Ј. Милићевић, Н. Ракочевић, 1986, стр. 512
28) , 29)
Историја Црне Горе 3, 1975, стр. 379
30)
Историја Црне Горе 3, 1975, стр. 380
31)
Историја Црне Горе 3, 1975, стр. 381
32)
Историја Црне Горе 3, 1975, стр. 381-382
33) , 34)
Историја Црне Горе 3, 1975, стр. 384
35) , 36) , 37)
Историја Црне Горе 3, 1975, стр. 386
38) , 39) , 40)
Ј. Милићевић, Н. Ракочевић, 1986, стр. 515
41) , 48) , 49) , 50)
Историја Црне Горе 3, 1975, стр. 392
42) , 44) , 45) , 46)
Историја Црне Горе 3, 1975, стр. 388
43)
Историја Црне Горе 3, 1975, стр. 391
47)
Историја Црне Горе 3, 1975, стр. 393
51) , 52)
Историја Црне Горе 3, 1975, стр. 394
53) , 54) , 55)
Историја Црне Горе 3, 1975, стр. 390
Штампање