Корисничке алатке

Алатке сајта


што_је_грујо

Што је Грујо

Што је Грујо је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Сима Милутиновић Сарајлија. Објављена је најприје у дјелу Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

Текст пјесме

0001    Вино пије Новак и Грујица

0002    а у чајној гори Романији,

0003    ама рече Новаковић Грујо:

0004    „Остарјесмо, ништа не виђесмо,

0005    ни војводе српског ниједнога,

0006    нити виђех Марка Краљевића.“

0007    „Мој Грујица, да ти отац каже:

0008    Подиг’о се од Леђана краље

0009    преко Љечке и преко Пољачке

0010    преко Турске и преко Каурске,

0011    и преш’о је на води Ситници,

0012    и отиш’о кроз земљу Арапску,

0013    изиш’о је у земљу Ђурђију,

0014    запросио у краља ђевојку,

0015    запросио и краљ му је дао,

0016    и дош’о је бијелу Леђану,

0017    велике га мисли допануле,

0018    Арапи ће њега дочекати,

0019    те му исјећ’ кићене сватове,

0020    па сад Србље зове у сватове,

0021    зове Рељу и зове Милоша,

0022    зове, рече, из Прилипа Марка,

0023    са Сјенице Мусића Стевана,

0024    из Косова, из крај Митровице,

0025    отле зове Иван’ Косанчића,

0026    од лијепа Стојна Биограда

0027    зове краље два сина Јакшина,

0028    оба брата, Митра и Шћепана,

0029    из Топлице војводу Милана,

0030    и два брата два Бојиновића,

0031    оба брата Мића и Шћепана,

0032    и силнога од Сријема Вука,

0033    од Сибиња Јанка и Секула,

0034    осталијех хиљаду сватовах,

0035    па да пођеш, сине, до Леђана,

0036    штогођ добра има у Србаљах

0037    ту ће краљу бити у сватов’ма.“

0038    Још стар Новак на ноге ђипио

0039    па довати бошчу из пенџера,

0040    у њој свила и у њој кадифа,

0041    у њој токе, а у њој доламе,

0042    у њој копче, а у њој чакшире,

0043    у њој крила, а у њој челенке,

0044    па кад Новак ођеде Грујицу,

0045    ни сам га се нагледат не мог’о,

0046    а изведе дора из пећине,

0047    оседлана, уздом зауздана.

0048    Кад Грујица посједе дората,

0049    сјетује га Старина Новаче:

0050    „Хајде мудро, не погини лудо,

0051    а ка’ будеш пре’о Сарајева,

0052    махати ће буле јаглуцима:

0053    “Јабанлија, окрени се амо!„

0054    Немој гледат, немој погинути,

0055    а клеће те Туркиње ђевојке:

0056    “Своја тебе кућа не виђела!„

0057    Ти ћеш пријећ’ Босну земљу равну

0058    па ћеш проћи шехер Бања Луку,

0059    фатићеш се Сплета каурскога,

0060    сић’еш, Грујо, у влашке Котаре,

0061    тражи кулу Бијелић-Јована,

0062    Јован ми је богом побратиме,

0063    одвешће те бијелу Леђану,

0064    ти се кажи чиј си и како си,

0065    прибраће те све српске војводе.“

0066    Оде Грујо гором Романијом,

0067    Новак њега оч’ма испратио,

0068    а низ образ сузам’ оборио:

0069    „Како спремих лудога јунака!“

0070    Замче Грујо, оде Сарајеву,

0071    гледају га кићене ђевојке,

0072    а махају од злата махраме,

0073    ама Грујо ни хабера нејма,

0074    једном гледну, наћера дората,

0075    врисну цуре ка и змије љуте

0076    те Грујицу сагледат не могле,

0077    сву пројежђе Босну земљу равну,

0078    и он прође шехер Бању.Луку,

0079    фатио се Брода каурскога,

0080    сиде Грујо у влашке Которе,

0081    обзире се десно и лијево,

0082    ђе ће Грујо конак учинити,

0083    виђе кулу о’ девет таванах

0084    а пред кулом лијепа невјеста,

0085    до два држи у наручју сина,

0086    Грујо њојзи божју помоћ дава:

0087    „Чија ј’ ово кула и авлија?“

0088    А невјеста сузе оборила:

0089    „Ничија је, незнана делијо,

0090    ова кула нејма сахибије,

0091    а невјеста нејма господара,

0092    ово ти је Бијелића кула,

0093    а ја јесам Бијелића љуба,

0094    ја сам чула ђе говоре људи,

0095    да се Јован тешко осужњио

0096    у некаква од Ђурђије краља

0097    ево има три година данах.“

0098    Каже Грујо куд се замучио

0099    и како ће краљу у сватове,

0100    тад’ невјеста приступа му руци,

0101    закуми га богом истинијем,

0102    и ришћанским златнијем Јованом:

0103    „Прими кумчад, Новаковић Грујо!“

0104    Грујица јој кумчад приватио,

0105    ал’ му кума даје аманете:

0106    „Ако здраво сидеш у Ђурђију,

0107    наслони се на тавницу Јову,

0108    и поздрави мога господара,

0109    “Љуба ти је останула трудна,

0110    ено у ње два близанца сина,

0111    у хајдука мало готовине,

0112    оће ли ти одхранити синове,

0113    хоће л’ продат кулу и авлију?„

0114    Њојзи Грујо божу вјеру дава:

0115    “Ја ћу кума избавити мога,

0116    ја л’ на благо, ја ли на јунаштво,

0117    ја л’ оставит главе у Ђурђију!„

0118    Па ту Грујо ноћцу преноћио,

0119    а ујутру добро уранио,

0120    шћера коња бијелу Леђану,

0121    зачуди се од Леђана краље

0122    какав бахну јунак у авлију.

0123    Оде Грујо питат за сватове,

0124    а вели му од Леђана краље:

0125    “Сехратлијо те одвише дивна!

0126    Отишли су има по године

0127    па их не би од земље Ђурђије,

0128    ниједан ми доћи никад неће.„

0129    “Дај ми, краље, добра калауза,

0130    за њима ћу поћи у Ђурђију.„

0131    А краљ њему нађе калауза,

0132    и пођоше пут земље Ђурђије,

0133    пријеђоше Љечку и Пољачку,

0134    прејездише Турску и Каурску,

0135    дође Грујо на воду Ситницу,

0136    ал’ ево ти шичели кочијах

0137    а у њима бијело Латинче,

0138    голо, босо, тужно, распасано,

0139    њега пита Новаков’ Грујица:

0140    “Кочијару, чије су кочије?„

0141    “Ничије су, драги господару!

0142    Носим књиге из земље Ђурђије,

0143    послало ме дванаест војводах,

0144    остадоше свати у Ђурђији,

0145    веће, брате, куд си накастио,

0146    на води је хиљаду Арапах,

0147    проћ’ не мореш ти да имаш крила,

0148    сад од мене што су учинили.„

0149    Љједе Грујо мислит и размишљат,

0150    утече му момче калаушче,

0151    а напријед никуд не умије:

0152    “Фала богу, чуда великога,

0153    ђе ћу своје кости оставити?!„

0154    Па срдито ишћера дората,

0155    а кад био на воду Ситницу,

0156    ал’ на води хиљаду Арапах,

0157    у Ситницу наћера дората,

0158    у по воде сабљу извадио

0159    и стотину посијече главах

0160    и проћера здраво и весело,

0161    он оћера право пут Ђурђије,

0162    а кад био у поље ђурђинско,

0163    угледа га дванаест војводах,

0164    узе Марко дурбин од биљура

0165    па га тури на девет канатах,

0166    што њим види дванаест сахатах,

0167    Марка пита дванаест војводах:

0168    “Можеш ли га познавати, Макро?„

0169    “Не знам, браћо, не знали ме јади!

0170    По прилици како кажу људи,

0171    ако није Новаков Грујица,

0172    а из чајне горе Романије,

0173    како ли је преш’о на Ситници,

0174    вас се Грујо у крв замотао.„

0175    У то Грујо и под кулу дође,

0176    а млађи му прифатише дора,

0177    иде Грујо кули у шкалине,

0178    све војводе на ноге ђипише

0179    док му божу помоћ прифатише

0180    а сваки му пружи купу вина:

0181    “Добро дош’о, незнани јуначе!

0182    И како си преш’о на Ситници?

0183    Срамота је упут упитати,

0184    ма окле си и од које земље?„

0185    “Ја сам главом Новаков Грујица,

0186    а од чајне горе Романије

0187    и добро сам преш’о на Ситници,

0188    стотину сам посјек’о Арапах,

0189    а толико доро погазио,

0190    па што добра има у србаљах

0191    свега ево данас у Ђурђији,

0192    но зар ћете окапати о’ђе,

0193    оли ћете водити ђевојку?„

0194    Ту прекори дванаест војводах,

0195    све војводе на ноге скочише

0196    и ћаху се упут опремити,

0197    ама не да Новаков Грујица,

0198    док Грујица за Јована каже:

0199    “Ваља мени кума избављати,

0200    ја л’ ћу своју оставити главу.„

0201    Моли му се Краљевићу Марко:

0202    “Мој соколе, Новаков Грујица!

0203    Није ласно избавит Јована,

0204    на Ђурђији хиљаду топовах,

0205    а солдата има сто хиљадах,

0206    већ да коње сјутра истрчимо,

0207    залети ме Новаков Грујица:

0208    „Ход’ да, Марко, коња пазаримо,

0209    даји прида два товара блага.“

0210    Ја ћу, Грујо, искат три товара,

0211    то ће чути дванаест војводах,

0212    чуће з града хиљаду Латинах,

0213    хоће нама пазар начинити,

0214    ми хоћемо пазарит, Грујица,

0215    па нек моли гиздава ђевојка

0216    свога баба од Ђурђије краља

0217    да изведе робје из тавнице,

0218    јадно робље да с’ огрије сунца,

0219    да ђевојци хаир-дову дају,

0220    да се тамо у том дому смири.„

0221    А кад свану и огрија сунце,

0222    устадоше коње пазариват,

0223    истрчаше коње на кошију,

0224    салеће га Новаков Грујица:

0225    “Ход’ да, Марко, коња пазаримо!„

0226    Дава Грујо два товара блага,

0227    а Марко му иште три товара.

0228    То зачуло дванаест војводах,

0229    а чу з града хиљаду Лстинах,

0230    у томе им пазар начинише,

0231    и у томе коње мијењаше.

0232    А кад Грујо узјаха Шарина

0233    под високу у Ђурђији кулу,

0234    ал’ ту јадно робје изведено,

0235    све је робје на ноге ђипило

0236    до жалосна Бијељић Јована,

0237    отијаше, ама не могаше,

0238    неда му се гвожђе подигнути,

0239    па га пита Новаков Грујица:

0240    “Ко је овди Бијељић Јоване?„

0241    Каже му се Бијељић Јоване,

0242    он Јована узе у синџиру

0243    па га тури Шарцу на рамена,

0244    а пусти се научио Шарац

0245    добар товар под Марком носити,

0246    нешто вина, нешто Краљић Марка,

0247    па побјеже пољем ђурђинскијем.

0248    На Ђурђији јекнуше топови,

0249    ал’ не знаше ни куд оде Грујо,

0250    тек моли се краље од Ђурђије,

0251    молио се Марку Краљевићу:

0252    “Поврати ми онога јунака

0253    На поклон ти Бијељић Јоване.„

0254    Оде Марко и врну Грујицу,

0255    чауш викну, дабулхана рикну,

0256    у то краље изнесе дарове

0257    те дарива хиљаду сватовах,

0258    па пођоше кићени сватови,

0259    а кад бише на воду Ситницу,

0260    на води је Арап’ три хиљаде,

0261    међу њима троглав Арапине,

0262    из једне му огањ бије главе,

0263    а из друге студен вјетар пуха,

0264    а из треће људски хаваз дава.

0265    Препаде се Краљевићу Марко,

0266    а вели му Новаков Грујица:

0267    “Богом отац, Краљевићу Марко!

0268    Дај ти мени Шарца дебелога,

0269    и дај мене сабљу демишћију.„

0270    Љарца даде а сабје не даде.

0271    Кад се Грујо добави Шарина,

0272    посједнуо Шарца маменога,

0273    а гледа га Мусића Стеване,

0274    за Стеваном Бановић-Секуле,

0275    за Секулом Обилић-Милошу,

0276    а за њиме два сина Јакшина,

0277    у Арапе коње наћераше,

0278    дочека их троглав Арапине,

0279    на њ’ Грујица наћера Шарина,

0280    једном махну те му двије смахну,

0281    а из треће Арап проговори:

0282    “Богом брате од сватовах свате„

0283    Немој мене више ударити,

0284    обје могу пребољети главе.“

0285    Другом махну те му трећу смахну,

0286    а војводе коње наћераше

0287    и сви остре сабље извадише,

0288    Марко викну к’о да љељен рикну,

0289    хиљада им посјекоше главах,

0290    пријеђоше на води Ситници,

0291    ни би кака грдна ни рањена,

0292    и дођоше бијелу Леђану,

0293    доведоше госпоју ђевојку.

0294    А да видиш Новакова Груја,

0295    ћаше краљу да осјече главу

0296    и овако краљу говораше:

0297    „Зашто Србим’ пријевару градиш!?“

0298    Препаде се од Леђана краље

0299    па војводам’ тајно говораше:

0300    „Ево пуна три товара блага,

0301    недајете ме Новакову Грују,

0302    хајдук силан из незнане земје,

0303    хоће мени одасјећи главу.“

0304    И узеше блага три товара,

0305    подијели дванаес’ војводах

0306    и Грујици даше старјешинство.

0307    Оде Грујо у влашке Котаре

0308    а одведе Бијељић Јована,

0309    створи куми што се затекао,

0310    чини велик шенлук низ Котаре.

0311    Када дође Бијељић Јоване,

0312    ту су дома оба починули,

0313    починуше два мјесеца данах.

0314    Отолен се Грујо подигнуо,

0315    то зачуле аге Сарајлије

0316    и велике истурили страже,

0317    на једну је Грујо нагазио,

0318    на њој тридест главах о’сијече,

0319    па друга га стража дочекала

0320    и четр’ес јој главах посијече,

0321    трећа га је дочекала стража,

0322    ту се љута заметнула кавга,

0323    забави се Новаков Грујица,

0324    и добру је рану задобио,

0325    ал’ и ше’сет окинуо главах,

0326    па проћера, оде к Романији,

0327    а кад баби у пећину дође,

0328    све му каза што се учинило,

0329    и како је војводе видио,

0330    сву просвјетку спрске земље славне,

0331    и како га Марко поздравио.

0332    Груја Новак рукам’ загрлио,

0333    док не њему ране опазио,

0334    Новак писну сва пећина цикну

0335    па од земље на ноге ђипио,

0336    стаде видат, извида Грујицу,

0337    и нежали ђе се обранио

0338    кад јунаштво тако починио,

0339    та здраво је каконо и био

0340    и како му сваки Срб желио.

Литература

  • Сима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

Sto je Grujo

што_је_грујо.txt · Последњи пут мењано: 2022/04/18 21:49