Цар и Секула је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Сима Милутиновић Сарајлија. Објављена је најприје у дјелу Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

Пјесма је оригинално записана под именом: Цар и Секула (од истога игумана Мојсија).

0001    Књигу пише Отмановић-царе

0002    те је шаље од Сибиња Јанку,

0003    у пространу земљу Унгарију;

0004    „Ја сам чуо, и кажу ми људи,

0005    ти да имаш сестрића Секула,

0006    љепоте му у вес свијет нејма,

0007    но пошљи га мене у Стамбола

0008    да га види стамболска господа,

0009    да га виде паше и везири

0010    и остали Турци јањичари,

0011    још и моје младе султаније,

0012    јер су мене молбе дојадиле

0013    да добавим Бановић-Секула,

0014    да његово сагледају лице.

0015    А дајем ти божу вјеру тврду,

0016    да му хиле учинити нећу,

0017    но ћу ти га добро даривати

0018    и опет га здраво повратити.„

0019    Каде Јанку ситна књига дође,

0020    књигу гледа, сузе пролијева,

0021    а двори га Бановић-Секуле,

0022    па ујаку своме бесједио:

0023    „Мој ујаче, Сибињанин-Јанко!

0024    Каква књига да је бог убије

0025    те је јутрос тебе заплакала?

0026    Ако ти је књига од мејдана,

0027    ја сам готов поћи на мејдана,

0028    но немој се препадати, дајо.“

0029    Јанко рече сестрићу својему:

0030    „О Секуле, лудано дијете!

0031    Лоша књига, да је бог убије,

0032    од Стамбола од цара турскога

0033    да те шиљем у Стамболу билу,

0034    да те виде и гледају Турци

0035    и погане буле султаније

0036    и даје ми божу вјеру тврду

0037    да ти хиле учинити неће

0038    него ће те добро даривати

0039    и здраво те мене оправити.

0040    У Турчину и у змије љуте

0041    ришћанину пријатеља није,

0042    богме ће те, сине, преварити,

0043    потурчити оли погубити.„

0044    Ал’ Секуле њему проговара

0045    „Небој ми се, мој ујаче Јанко!

0046    Ја ћу цару поћи у Стамбола,

0047    а дајем ти божу вјеру тврду,

0048    заисто се потурчити нећу,

0049    може бити да ћу погинути,

0050    али ће се надалеко чути

0051    кад Бановић погибе Секула.“

0052    И то Јанку млого мило било

0053    па дава му коња и оружје,

0054    ођеде се Бановић Секуле,

0055    обукује љуте панцијере,

0056    што му сабља наудит не море,

0057    а по њима свилу и кадифу

0058    и на главу самур-капу тура,

0059    по самуру тридесет челенака

0060    које пиште како змије љуте,

0061    око себе сабљу опасао,

0062    дорату топуз објесио,

0063    пак појаха дора дебелога,

0064    тури бојно копље на рамена

0065    и отиде друмом зеленијем.

0066    Далеко га Јанко испратио,

0067    па сестрића грли и целива,

0068    топле сузе рони и пролива:

0069    „О Секуле, лудано дијете!

0070    Хајде пођи а бог с тобом буди,

0071    али ћу те сјетовати, сине,

0072    кад ћеш бити пољу стамболскоме,

0073    сретнуће те хиљаду Тураках,

0074    то те бити цареве делије,

0075    искате ти коња и оруже,

0076    недај, сине, коња ни оруже;

0077    па ћеш бити пољу стамболскоме,

0078    опет срести хиљаду Тураках,

0079    то те бити Турци јањичари,

0080    искате ти коња и оруже,

0081    недај, сине, коња и оруже;

0082    кад Стамболу на капију дођеш,

0083    сресте тебе паше и везири,

0084    колико су страшно ођевени,

0085    ти ћеш мислит да су то цареви,

0086    искате ти коња и оруже,

0087    но немој се, сине, препанути,

0088    немој пуштит коња и оруже,

0089    ћерај коња цару на капију

0090    ђе му стоје младе султаније,

0091    ту ћеш наћи доброга јунака,

0092    на капију ноге прекрстио

0093    па из чабра пије рујно вино,

0094    неопране брке објесио,

0095    по земљици пали су му брци,

0096    покрај себе сабљу потурио,

0097    капију топуз објесио.

0098    Ту ћеш, сине, коња одјахати,

0099    узми капу у лијеву руку,

0100    пољуби га у скут и у руку,

0101    па ћеш, сине, њега поздравити

0102    и аманет њему учинити

0103    да те води цару на дивана.„

0104    Отле оде Бановић-Секула,

0105    докле пољу стамболскоме дође,

0106    сретоше га цареве делије,

0107    ишту њему коња и оруже,

0108    не да момче тога ниједнога,

0109    но разгони цареве делије

0110    и отиде пољем широкијем;

0111    сретоше га Турци јаничари,

0112    ишту њему коња и оруже, .

0113    неда соко коња и оружја

0114    но разгони Турке јањичаре,

0115    док Стамболу на капију дође,

0116    сретоше га паше и везири

0117    те му ишту коња и оруже,

0118    неда јунак оруже ни коња

0119    но дората ражљутио свога,

0120    Стамболу га угна у сокаке,

0121    из калдрме избија камење,

0122    у дућане бије базрђане.

0123    по кахвама кафеџије младе,

0124    докле прође Бановић-Секуле

0125    свака су се затворила врата

0126    а кад цару на капију дође,

0127    ђе му младе стоје султаније,

0128    и кад виђе доброга јунака,

0129    како га је ујо научио,

0130    колико је страшнога погледа,

0131    препаде се Бановић-Секуле,

0132    готово је натраг побјегнуо,

0133    од страха се низ коња скинуо.

0134    Узе капу у лијеву руку,

0135    пољуби га у скут и у руку,

0136    па је њему стидно бесједио:

0137    „Мој се дајо тебе поздравио,

0138    и аманет тебе учинио,

0139    од Сибиња Сибињанин-Јанко,

0140    да ме водиш цару на диване,

0141    ЗА мене је царе оправио,

0142    ја нијесам прије долазио,

0143    на диван му изић’ не умијем,

0144    а бојим се хиле од Тураках.“

0145    Ал’ је јунак њему бесједио:

0146    „О бога ти, лудани Секуле!

0147    Кад се Јанко мене поздравио,

0148    је л’ ти моје име споменуо?„

0149    Секул рече: „Није споменуо,

0150    но у жалост то је наручио.„

0151    Али јунак таде бесједио:

0152    „Ја сам, синак, Марко Краљевићу

0153    и побратим од Сибиња Јанка,

0154    сједи, сине, да пијемо вино,

0155    немој ми се ништа препадати,

0156    ласно ћемо диван учинити.“

0157    Па кад се понапише вина,

0158    рече Марко Бановић-Секули:

0159    „Јеси л’, сине, коња научио,

0160    да л’ се коме другом појахати,

0161    сам хоће ли шетат’ по авлији?„

0162    Секул рече Краљевићу Марку:

0163    „Сам ће ми се доро провађати,

0164    а не би га други узјахао,

0165    таман да би главу изгубио,

0166    нако да је од Сибиња Јанко.“

0167    Скочи Марко са земље на ноге

0168    те изведе из подрума Шарца,

0169    ункаш му топуз објесио,

0170    и бритку је сабљу опасао,

0171    па на добре коње посједоше,

0172    отидоше цару на диване,

0173    и ту добре коње разјахаше,

0174    прифатит се ником не дадоше

0175    но сами се воде и проводе,

0176    јунаци се по’ руке узеше

0177    и пођоше цару на диване,

0178    рече Марко Бановић-Секули:

0179    „Срестите не слуге и дворани

0180    да ни остре сабље прифатају,

0181    немој, сине, сабје отпасати,

0182    сад те нема сабје требовати.„

0183    Кад дођоше цару на дивана,

0184    Секуле се цару поклонио,

0185    пак се мало натраг измакнуо,

0186    иза себе сабљу заклонио,

0187    низа себе руке опружио,

0188    пред царем је диван учинио,

0189    цар га пита за Јанково здравје,

0190    он се цару опет поклонио,

0191    мир и здравје на то одговара,

0192    једнак царе њему бесједио:

0193    „Хоћеш ли се, сине, потурчити?

0194    Даћу тебе моју султанију,

0195    чинићу те велика везира,

0196    стимаће те паше и риџали,

0197    сва господа цара честитога,

0198    неће бити у цара бољега.“

0199    Наљути се Бановић-Секуле,

0200    на крепост је руке подигнуо,

0201    преда се је сабљу окренуо

0202    па састави самур са веђама,

0203    диже брке а писну на зубе,

0204    а цару се примакао близу,

0205    те је цару љуто говорио:

0206    „Зле прилике збора царевога!

0207    Не ка цара но ка говедара!

0208    А камо ти божа вјера тврда

0209    што си дају моме задавао

0210    да ми хиле учинити нећеш

0211    но да ћеш ме здраво повратити?

0212    А тако ми Риста спаситеља,

0213    не бих ти се, царе, потурчио,

0214    баш да бих се султан учинио,

0215    твојим градом и царством владао!

0216    Али ћу ти поврнут поштење

0217    ако ћеш се, царе, покрстити,

0218    џенеран ћеш код уја ми бити,

0219    своју ће ти ћерцу поклонити,

0220    стимаће те унгарска господа,

0221    служиће те триста Угричићах,

0222    небесно ћеш насљедити царство.„

0223    Цар арапски вика на џелата,

0224    јер Секуле арапски не знаде,

0225    хоћаху му изгубити главу,

0226    но му рече Марко Краљевићу,

0227    пословички како цар не знаде:

0228    „Сад погибе, обрни се за се!“

0229    Кад Секуле упази џелате,

0230    остром сабљом иза себе махну,

0231    посијече цареве џелате

0232    пак напријед по дивану махну,

0233    посијече цареве везире

0234    и цару се примакнуо близу,

0235    хоћаше му окинути главу,

0236    не даде му Краљевићу Марко,

0237    уфати га за бијелу руку:

0238    „Немој, сине, поочима мога!

0239    Хајд’ д’ идемо, имаћемо кога!„

0240    Отле пође Бановић-Секуле,

0241    а царе је Марку бесједио:

0242    „Удри, Марко, усахла ти рука!“

0243    А цару је Марко бесједио:

0244    „Мучи, царе, каменом ти стале!

0245    Ако чује Бановић-Секуле,

0246    те се опет на диван поврне,

0247    изгубиће и мене и тебе,

0248    већ ја пођох испратит Секула.„

0249    А кад Марко до Шарина дође,

0250    ал’ Секуле дора појахао,

0251    разагони Турке јањичаре

0252    и русе им одсијеца главе.

0253    Тад’ се Марко Шарца дофатио,

0254    а остру је сабљу извадио,

0255    па загони Турке у сокаке,

0256    за њим иде Бановић-Секуле,

0257    до ког стигне и главу му дигне,

0258    из Стамбола пољем изидоше,

0259    а кад пољем далек’ одмакнули,

0260    тад сретоше Ћуприлић-везира

0261    и ш њиме је силовита војска,

0262    опколише два добра јунака,

0263    стаде писка Бановић-Секула:

0264    „Авај мени до бога милога,

0265    десна ми се уморила рука,

0266    сад не хоте изгубити Турци!“

0267    Ал’ Секулу Марко бесједио:

0268    „А моја се још не угријала,

0269    нити ми се Шарац наљутио,

0270    сам ћу јадне рашћерати Турке».

0271    Па у Турке јуриш учинио,

0272    а за њиме Бановић-Секула,

0273    млоге мртве земљи оборише,

0274    на алаје друге рашћераше,

0275    па одоше здраво и весело

0276    ка Прилипу на Маркове дворе.

0277    Пише вино за неђељу данах

0278    док од пута трудни починуше,

0279    Секул пође ка ујаку своме,

0280    по њему се Марко поздравио:

0281    „Поздрави се побратиму моме,

0282    како сам му аманет свршио

0283    и на диван с тобом излазио,

0284    нека ми се не наљути побро.„

0285    Како пође Бановић-Секуле,

0286    али Марку ситан ферман дође

0287    и од цара четири татара:

0288    „О невјерни мој посинче Марко!

0289    Ходи брже мене у Стамбола

0290    да ми платиш паше и везире

0291    што изгуби по Стамболу моме,

0292    кад изведе душманина мога.“

0293    А кад Марко ферман сагледао,

0294    три царева посјече татара,

0295    четвртоме очи извадио

0296    и тако га цару оправио,

0297    по њему се цару поздравио:

0298    „Ако си се на ме наљутио,

0299    ја ћу поћи од Сибиња Јанку,

0300    па ћу отуд теби с’ наљутити,„

0301    А кад царе разумио гласе,

0302    два татара брже оправио

0303    и по њима три товара блага,

0304    још и ферман Краљевићу Марку:

0305    „Мој посинче, Краљевићу Марко!

0306    Да си брже у Стамболу моме,

0307    да ми чуваш од Стамбола врата,

0308    на поклон ти што си учинио,

0309    докле има у Стамбол Туради,

0310    биће доста пашах и везирах,

0311    но ми нејма Краљевића Марка

0312    и ето ти три товара блага,

0313    подај мајци да се хљебом храни.“

0314    Кад то виђе Краљевићу Марко,

0315    даде паре остаралој мајци,

0316    јаше Шарца, у Стамболу пође,

0317    па не сврће цару на дивана,

0318    но отиде цару на капију,

0319    у подруме Шарца савезао,

0320    капији топуз објесио,

0321    покрај себе сабљу потурио,

0322    па из чабра пије вино рујно.

0323    А нека га у драгог бога,

0324    ваљало му на суду страшному!

• Сима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

---

Car i Sekula