Хенрик Сјенкјевич
Хенрик Сјенкјевич (пољ. Henryk Sienkiewicz) (Вола Окшејска, 5. V 1846 — Вевеј, Швајцарска, 15. XI 1916), пољски књижевник. За изузетну вредност својег епског стваралаштва награђен је Нобеловом наградом за књижевност 1905. Свој најпознатији и најпопуларнији роман Quo vadis написао је 1895.
Живот
Студирао је филологију у Варшави, а с путовања по Немачкој, Француској и Енглеској слао је пољским новинама путописе под псеудонимом Литвос (Litwos). Пропутовао је Америку, Европу и Африку.
Након повратка у Пољску посветио се проучавању историје, што је за резултат имало велику књижевну трилогију о Пољској средином 17. века: „Огњем и мачем“, „Потоп“ и „Пан Володијовски“.
Био је веома популаран у Пољској. Године 1900. националним доприносима је скупљено довољно средстава да му се купи дворац у којем су живели његови преци.
Дела
- Узалуд 1870
- Нико није пророк у својој земљи 1872
- Два пута 1873
- Скице угљем (Szkice Węglem) 1877
- Бартек победник (Bartek Zwycięzca) 1882
- Чувар светионика (Latarnik) 1884
- Огњем и мачем (Ogniem i mieczem) 1884
- Потоп (Potop) 1886
- Пан Володијовски (Pan Wołodyjowski) 1888
- Без догме (Bez dogmatu) 1891
- Породица Палањецки (Rodzina Połanieckich) 1895
- Quo vadis 1895
- Крсташи (Krzyżacy) 1900
- Кроз пустињу и прашуму (W pustyni i w puszczy) 1911
Академик
Дописни је члан Српске краљевске академије (Академије уметности) од 3. II 1906.
Литература
- Wielka Encyklopedia Powszechna PWN, Warszawa 10 (Ј. Krzyżanovski).
- Encyclopaedia Britanica 20 (L.R.Lr.).
- Лауреаты нобеловской премии. Москва 1992. Стр. 386–389.
Вањске везе
- http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg=519, Краћа биографија на сајту САНУ
- http://www.muzeumkielce.net/wystawy/oddzialy/oblegorek/oblegorek1.html Музеј у родном месту
Henrik Sjenkjevic