Хајдуци

Хајдуци је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Сима Милутиновић Сарајлија. Објављена је најприје у дјелу Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

Текст пјесме

0001    Пије вино арамбаша Вучо

0002    у Сајвану зелену планину,

0003    око њега тридест хајдуках,

0004    служи вино Палко Маџарине.

0005    А кад су се понапили вина,

0006    тада рече арамбаша Вуче:

0007    „А нејма ли у дружину друга

0008    да отиде друму стамболскоме,

0009    да уходи од Кандије врата

0010    кад ће Турци наћерати благо,

0011    да идемо да их пресретамо?

0012    А тако ми бога великога

0013    да би њему добро старјешинство:

0014    ево њему токе са рамена,

0015    ево њему испод мене дора

0016    и ево му сјајна џевердана,

0017    и ево му двије пушке мале,

0018    још му ево моја мила сека

0019    нека му је за вјерену љубу,

0020    од четири која му је драга.“

0021    То зачуло тридесет ајдуках,

0022    ал’ хајдуци ником поникоше

0023    и у земљу црну погледаше:

0024    неки гледа како расте трава,

0025    ники гледа пјешачке опанке,

0026    неки броји пуца на доламу,

0027    до не броји Палко Маџарине,

0028    добар Палко Вуку бесједио:

0029    „Ја бих тебе послушао, Вуче,

0030    него ево муке и невоље,

0031    не умијем познавати Турке.“

0032    Њему рече харамбаша Вуче:

0033    „Ајде, Плавко, мој соколе сиви,

0034    ја ћу тебе томе научити

0035    да како ћеш познавати Турке.

0036    Када друму стамболскоме дођеш,

0037    те угледаш капију од града,

0038    ка’ с’ отворе од Кандије врата,

0039    хоће Турчин један ишћерати

0040    на велику хату мисирскоме

0041    на коме је ђузел-одијело,

0042    одијело што га понијело,

0043    на њему је црљена долама

0044    од лијепе млетачке кадиве

0045    и на њему двоје токе, Палко,

0046    једне токе од чисте су срме,

0047    друге су му од сухога злата,

0048    најљепше му кофче на чакшире,

0049    на главу му капе и челенке,

0050    за капом му седам челенаках,

0051    три су ракли, четири чекркли,

0052    за тијем ће други ишћерати

0053    на велику хату мисирксоме,

0054    а шта ћу ти даље кажевати,

0055    једнако им ру’о и оружје,

0056    а за њима трећи ће изићи,

0057    све се Туре у злато облило,

0058    најпрви је калауз Ризване,

0059    за њиме је Пашић-Омербего,

0060    за Омером Галебане слуго,

0061    за капом му кићено крило,

0062    на чекрк се крило обрташе

0063    у сахату све по дванес’ путах,

0064    за њиме су девет мазгах блага,

0065    за мазгама триста пратиоцах.“

0066    Кад то зачу Пако Маџарине,

0067    за дизђин је дора доватио,

0068    оде ш њиме даље низ планину,

0069    а кад дође друму стамболскоме,

0070    он ми сврну у крај друма пута,

0071    свеза дора за јелову грану

0072    пак се пење за јелу зелену

0073    те он гледа у врата од града

0074    док с’ од града отворише врата,

0075    а ишћера калауз Ризване,

0076    а за њиме Пашић-Омербего,

0077    за Омером Галебане слуго

0078    а за њиме девет мазгах блага,

0079    баш како му кажеваше Вуче.

0080    А кад били пољу зеленоме,

0081    сви ми Турци коње јашу с миром,

0082    ма не јаше Галебане слуго

0083    до нагони својега ђогина

0084    те му ђого у колаче скаче,

0085    ма се њему погледати дало,

0086    док угледа на јелу хајдука,

0087    а кад виђе на јелу хајдука,

0088    он ми викну калауз Ризвана.

0089    „А Ризване, добар калаузе!

0090    Ено, болан, на јели хајдука,

0091    ја ли Вука, ја л’ његова друга.“

0092    Али рече калауз Ризвен:

0093    „Не будали, Галебане слуго!

0094    Да ти видиш харамбашу Вука,

0095    љута би те уфатила гроја,

0096    не би турска до чивутска, курво,

0097    која држи за девет годинах.“

0098    То Турчину жа и мучно било

0099    па ми оде да вата хајдука.

0100    Кад то виђе Палко Маџарине,

0101    ђе га виђе Галебане слуго,

0102    он побјеже својему дорину,

0103    ал’ му Турчин бјежат не даваше,

0104    до потега дугу демишћију

0105    да хајдуку посијече главу,

0106    ал’ се хајдук сјећи не даваше,

0107    до Турчину ријеч бесједио:

0108    „Бре одбиј се, Галебане мали!

0109    Убићу те ни скочити нећеш!“

0110    Па запали свога џевердана

0111    те погоди малог Галебана

0112    посред уха, те паде без духа,

0113    Турчин паде а хајдук допаде

0114    те му свлачи ђузел-одијело,

0115    ш њега свлачи, а на се облачи

0116    па довати својега дорина

0117    и побјеже горе уз планину

0118    а за њиме калауз Ризване:

0119    „Стан’ полако, Палко Маџарине!

0120    Да си јуче, курво, побјегао,

0121    данас би те Ризван сустигао.“

0122    А кад виђе Палко Маџарине,

0123    а кад виђе да утећи неће,

0124    он поврну својега дорина

0125    па Турчину оде у сретање,

0126    па он вади двије пушке мале

0127    и Турчина добро погодио,

0128    међу токе у прси широке,

0129    на прсима ђуле поломио,

0130    а на плећи пенџер учинио,

0131    измијеша сребро и олово,

0132    Турчин паде а хајдук остаде.

0133    Ма су пушке танке гласовите,

0134    зачуо их харамбаша Вуче

0135    пак он викну тридесет хајдуках:

0136    „На ноге те, моја браћо драга!

0137    Е су Палка опазили турци,

0138    ма је њему бог зна до невоље,

0139    да будемо њему у невољу.“

0140    Кад то чуло тридесет хајдуках,

0141    скочише се на ноге лагахне,

0142    полећеше доље низ планину,

0143    све хадјуци како мрки вуци,

0144    лахки момци а стрмене стране,

0145    докле друму стамболскоме били,

0146    западоше око друма пута,

0147    али Вуче насред друма пута

0148    заратио везену шишану,

0149    мало шјели, мање причекали,

0150    стаде клепет лугом зеленијем

0151    док ево ти Палка Маџарина,

0152    вас се хајдук у злато салио

0153    до га гледа харамбаша Вуче,

0154    он га гледа ма га не познаје

0155    умало га не изгуби Вуче,

0156    ма у Палка добра срећа била

0157    угледа му грлић од шишане

0158    па му Пако Маџарине виче:

0159    „Немој Вуче, усале ти руке!

0160    Ово није мали Галебане,

0161    до је ово Маџарине Палко,

0162    но пропушти мене мимо тебе

0163    а Пашића за мном Омербега,

0164    а ти чекај девет мазгах блага

0165    и за њима триста пратиоцах.“

0166    То кад зачу харамбаша Вуче,

0167    он пропушти њега мимо себе

0168    и за њиме Пашић-Омербега.

0169    Мало сио, мало причекао,

0170    док ево ти девет мазгах блага

0171    и за њима триста пратиоцах

0172    ма је Вуче напуштио Турке,

0173    те у Турке огањ оборио,

0174    свака пушка пуче од хајдука

0175    свака пушка уби по Турчина,

0176    нека по два, нека по четири.

0177    Па тргоше хајдучке палоше,

0178    разагнаше по планину Турке,

0179    као вуци по равнини овце.

0180    То кад зачу Палко Маџарине,

0181    ђе је Вуче кавгу начинио,

0182    он поврну својега дорина

0183    те Турчину оде у сретање,

0184    па ми срете Пашић-Омербега,

0185    ћордом махну посјече му главу,

0186    сад отиште за дружином трагом,

0187    а кад био гори у планину,

0188    ал’ ево ти харамбаше Вука

0189    су његово тридесет хајдука,

0190    сви му иду здраво и весело,

0191    сваки носи од Турчина главу,

0192    а ћерају девет мазгах блага

0193    и све благо братски дијелише.

0194    Ха, нека их, радосна им мајка,

0195    блага текли кад гођ Турке сјекли,

0196    све чинили како наумили!

Литература

  • Сима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.
Штампање