Фјодор Леонтович
Фјодор Леонтович |
---|
Рођење: 1833. Поповка, Русија Смрт: 3. јануар 1911. Кисловодск, Русија Познат као: историчар и професор |
Фјодор Иванович Леонтович (рус. Федор Иванович Леонтович) (с. Поповка, Конотопски ујезд, 1833 — Кисловодск, Терска област, 3. јануар 1911), руски историчар права. Био је професор на универзитетима у Одеси и Варшави и ректор Новоросијског универзитета у Одеси.
Биографија
Похађао је гимназију и лицеј у Нежину. Уписао се на правни факултет Универзитета у Кијеву.1)2) Током 1860. постављен је за предавача на истом факултету, а од 1861. до 1863. био је предавач на Ришељевом лицеју у Одеси. Магистрирао је 1863. радом Историјска истраживања о правима литавско-руских Јевреја (Историческое исследование о правах литавско-русских евреев).3) Постављен је 1863. за приватног доцента на катедри историје руског права на Универзитету у Кијеву. Докторирао је 1868. радом Древно хрватско-далматинско законодавство (Древнее хорвато-далматское законодательство).
Постављен је за професора историје руског права на Новоросијском универзитету у Одеси. Од 1869. до 1877. био је ректор Новоросијског универзитета у Одеси. Од 1891. до 1903. био је професор историје руског права на Универзитету у Варшави. Леонтович је иступио са теоријом задружно-општинскога карактера политичкога бића старе Русије.4) У науци се највише посветио старом славенском, а посебно праву Велике кнежевине Литваније и руском праву.5) Није био толико успешан у објашњавању утицаја Татара на право Велике московске кнежевине. Приредио је за штампу око 750 докумената из 1413—1507. из литванских архива. Током 1867. написао је Државно уређење Дубровника (Государственное устройство Дубровника).
Дописни је члан Српског ученог друштва од 1870. Почасни је члан Српске краљевске академије од 1892.
Литература
- Славяноведение в дореволюционной России, Москва: АН СССР, 1979. 218–219 (Ю. Ф. Иванов).