Богољуб Јовановић
Богољуб Јовановић (Бохданеч, Чешка, 2.(?) јун 1839 — Београд, 13. април 1924), статистичар и писац, управник Државне статистике Краљевине Србије.
Живот и рад
У Прагу је учио реалну гимназију. Године 1866. ступио је у службу београдске царинарнице, а након 3 мјесеца прелази у министарство финансија. Од 1868. у статистичком је одјељењу тог министарства и ту је 1870. именован за писара. Од 1873. у министарству је просвјете, а 1879. постаје секретар у министарству финансија. Од 1880. статистичар је у министарству просвјете. Године 1888. постављен је за начелника статистичког одјељења у министарству народне привреде. Када је основана управа државне статистике 1901, постављен је за управника тог одјељења. Ту је остао до одласка у пензију 1907.
Писао је доста из области статистике и везаних подручја:
- Основа за статистику наставе (1873-1879)
- Основа закона о редовном попису становништва и домаће стоке (1890)
- Основа о измјени истога закона (1900)
- Основа о управи државне статистике (1901)
- Државопис Србије
- Статистика Краљевине Србије
- Грађа за статистику Краљевине Србије
- Статистички годишњак
- Статистичка цена
- Српска загранична трговина 1866-1870
- Статистика наставе у Краљевини Србији 1871/1872 до 1879/80
- Попис људства у Србији 1884
Неки од радова су изашли самостално, а други у појединим часописима (Отаџбина, Дело, Гласник СУД итд.). Бавио се и преводима страних дјела на српски. Сарађивао је и са страним ауторима на низу дјела, између осталих са Спиридоном Гопчевићем на дјелу Serbien und die Serben.
Од савременика је сматран за реформатора српске службене статистике.
Академик
Редовни је члан Српског ученог друштва (Одбора за науке државне и историјске) од средине 1879. Почасни је члан Српске краљевске академије од новембра 1892.
Литература
- Народна енциклопедија српско–хрватско–словеначка, Београд, 1924, књига друга (Р. Сигњар).