Фрањо Кухач, Ксавер (Осијек, 20. новембар 1834 — Загреб, 18. јун 1911), музиколог, фолклорист и композитор, професор клавира, теорије и композиције Глазбеног завода (Загреб).

Музику је учио у конзерваторију у Пешти, потом у Лајпцигу и на крају у Бечу. Године 1858. враћа се у Осијек, а од 1871. живи у Загребу. Током боравка у Осијеку је путовао по Балкану и записао око 5.000 народних напјева. У Загребу је радио као музички критичар и писац у разним новинама, а једно вријеме је предавао и клавир, теорију и композицију у школи глазбеног (музичког) завода.

Са преводом Лобеовог Катекизма глазбе (1875) је пробао да постави основ домаће музичке терминологије. Године 1876. због умјетничког и националног неслагања напушта музички завод. Током 1878—1882. штампа своје најзначајније дјело Јужнославјенске народне попјевке. Ово је завршило моралним успјехом и потпуним материјалним неуспјехом.

Током путовања је скупио доста грађе за хрватски, српски и словенски музички рјечник. Дио материјала је сам потпуно обрадио и сада се налази у архиви ЈАЗУ.

Резултате истраживања народне музике је дао у дјелу Особине народне глазбе, нарочито хрватске. Исто важно дјело је Прилог за повјест глазбе јужнословјенске, у коме је дао опис и развитак народних инструмената. У рукопису су му остала нека музичка дјела. Од историјских дјела се истичу Ватрослав Лисински и његово доба и Илирски глазбеници.

Читав рад му садржи 191 штампану и 35 нештампаних расправа, 65 штампаних и 35 нештампаних композиција.

Његова аутобиографија је издата као: F. Š. Kuhač: Moj rad. Popis literarnih i glazbenih radnja od god. 1852–1904, uz uvod. 2. izd. Zagreb 1905.

Дописни је члан Српског ученог друштва од 1871. Почасни је члан Српске краљевске академије од новембра 1892.

• Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд, 1924.2 (A. Добронић).
• ÖBL 19 (1968) 333–334 (Šeper).
• Енциклопедија Југославије, Загреб, 1955–1971. 5.
• Лексикон писаца Југославије, Нови Сад 3.

• Краћа биографија на сајту САНУ

Franjo Kuhac