Добро дошли на Српску енциклопедију

Садржај

Устав Српских православних епархија у Сједињеним Америчким Државама (2019)


УСТАВ
СРПСКИХ ПРАВОСЛАВНИХ ЕПАРХИЈА
У СЈЕДИЊЕНИМ АМЕРИЧКИМ ДРЖАВАМА


ЧЛАН 1 ПРЕАМБУЛА

Српске Православне Епархије у Сједињеним Америчким Државама јесу верска Заједница православних хришћана и канонски и јерархијски саставни део су аутокефалне Српске Православне Цркве, са седиштем у Београду, Србија.

ЧЛАН 2 ОСНОВЕ УПРАВЉАЊА

Српске Православне Епархије у Сједињеним Америчким Државама управљају се на основу:

1. Светог Писма и Светог Предања према учењу Свете Православне Цркве;
2. Правила Васељенских сабора Свете Православне Цркве и од њих признатих правила Апостолских, Помесних сабора и Светих Отаца;
3. Одредаба помесних сабора и патријаршијских синода уколико их је усвојила Српска Православна Црква;
4. Прописа Устава Српске Православне Цркве и прописа Устава Српских Православних Епархија у Сједињеним Америчким Државама; и
5. Уредаба, Правилника и начелних одлука надлежних црквених власти.

ЧЛАН 3 АДМИНИСТРАТИВНА АУТОНОМИЈА

1. Начела Српске Православне Цркве, њен Устав и друга правила и прописи, донети од стране Светог Архијерејског Сабора, који се тичу црквеног, канонског, јерархијског и правног ауторитета, обавезни су и за Српске Православне Епархије у Сједињеним Америчким Државама и морају се признати без изузетка.

2. Српска Православна Патријаршија признаје административну аутономију Српских Православних Епархија у Сједињеним Америчким Државама у свим питањима која се тичу управљања спољашњим пословима: власништва, контроле, поседовања, руковођења и управљања покретном и непокретном имовином епархија, манастира, црквено-школских општина и других органа Српских Православних Епархија у Сједињеним Америчким Државама.

ЧЛАН 4 ГРБ, ЗАСТАВА И ПЕЧАТ

1. Грб Српских Православних Епархија у Сједињеним Америчким Државама:
Основа је патријарашко платно порфирне боје, са двоструким крстом с десне стране и архијерејским жезлом с леве стране. У средини је штит са златном архијерејском круном над њим. На плавој горњој половини штита, с десне стране, је кула Светог Саве у Хиландару; с леве стране, црква манастира Пећке патријаршије, обоје беле боје. На белој доњој половини, у средини, је златан крст са четири једнака крака и по једним златним огњилом у сваком углу крака.

2. Застава је тробојница: црвено-плаво-бело, са златним крстом и огњилима.

3. Све црквене власти, тела и органи Српских Православних Епархија у Сједињеним Америчким Државама имају своје печате са грбом у средини и одговарајућим натписом около грба.

ЧЛАН 5 ЗВАНИЧНИ ЈЕЗИЦИ

Званични језици Српских Православних Епархија у Сједињеним Америчким Државама су енглески и српски, са писмом ћирилицом.

ЧЛАН 6 ЈУРИСДИКЦИЈА

1. Јурисдикција Српских Православних Епархија у Сједињеним Америчким Државама обухвата целокупну територију Сједињених Америчких Држава. Свака постојећа српска Православна епархија, и која ће у будућности бити основана, у горе поменутим географским границама, саставни је део Српских Православних Епархија у Сједињеним Америчким Државама.

2. Свака парохија, црквено-школска општина, манастир и намесништво, који сада постоје, или ће убудуће бити основани, саставни су делови епархије на чијој се територији налазе и као такви признају њену власт и јурисдикцију.

3. Свака парохија, црквено-школска општина, манастир и намесништво, који сада постоје или ће убудуће бити основани, управљају се према прописима овога Устава.

4. Сва документа о управљању црквеним телима, укључујући црквене повеље (чартере), уверења о инкорпорисању, тапије и правила, морају бити у сагласности са овим Уставом; у супротном, неважећи су.

ЧЛАН 7 УРЕЂЕЊЕ

1. Уређење Српских Православних Епархија у Сједињеним Америчким Државама је црквено-јерархијско и црквено-административно (самоуправно).

2. Црквена власт: духовна, црквено-дисциплинска и црквено-судска, према канонима и уређењу Српске Православне Цркве, искључиво припада јерархији. Ту власт јерархија врши преко својих подређених органа.

3. Све што се односи на управу покретном и непокретном имовином, верским корпорацијама, нетечевинским корпорацијама, подређеним корпорацијама ма које врсте, задужбинама, фондовима и другим телима, предвиђеним овим Уставом, под надзором је епархијског Архијереја, свештенства и световних лица одговарајућих црквено-административних (самоуправних) тела Српских Православних Епархија у Сједињеним Америчким Државама.

4. Црквено-јерархијске управне власти су:

(1) Свети Архијерејски Сабор;
(2) Свети Архијерејски Синод;
(3) Велики Црквени Суд;
(4) Епископски савет;
(5) Епархијски Архијереј;
(6) Епархијски црквени суд;
(7) Архијерејски намесник;
(8) Парох;
(9) Настојатељ и манастир. братство/сестринство.

5. Црквено-административне (самоуправне) власти су:

(1) Црквени сабор;
(2) Централни црквени савет;
(3) Централни управни одбор;
(4) Епархијска скупштина;
(5) Епархијски савет;
(6) Епархијски управни одбор;
(7) Скупштина црквено-школске општине;
(8) Управни одбор црквено-школске општине.

ЧЛАН 8 УСТРОЈСТВО

1. У Сједињеним Америчким Државама Српске православне епархије су:

(1) Епархија Новограчаничка-Средњезападноамеричка са седиштем у Трећем Језеру, Илиној;
(2) Епархија Источноамеричка са седиштем у Њујорку, Њујорк;
(3) Епархија Западноамеричка са седиштем у Алхамбри, Калифорнија.

2. Одлуке о оснивању, укидању, реорганизацији, арондацији или седишту епархија у Сједињеним Америчким Државама доноси Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве на предлог епархијског Архијереја који се консултује са Епископским саветом.

3. На челу епархије је епархијски Архијереј као њен непосредни поглавар. Он је, по црквено-канонским прописима, главни представник и руководилац свега црквено-духовног живота и црквеног поретка у епархији и управља епархијом уз помоћ црквено-јерархијских и црквено-административних (самоуправних) тела предвиђених овим Уставом.

4. Епархија се састоји од архијерејских намесништава, црквено-школских општина, парохија и манастира.

ЧЛАН 9 АРХИЈЕРЕЈСКО НАМЕСНИШТВО

1. Архијерејско намесништво је црквено-територијална јединица, сачињена од одређеног броја црквено-школских општина и парохија. Архијерејско намесништво је под надзором архијерејског намесника којег поставља и разрешава епархијски Архијереј.

2. Одлуке о оснивању, називу, укидању и променама архијерејских намесништава доноси епархијски Архијереј у споразуму са епархијским Црквеним судом и Епархијским управним одобором, о чему извештава Епископски савет.

ЧЛАН 10 ПАРОХИЈА

1. Парохија је основна организована верска заједница православних лица на подручју одређене територије у епархији са свештеником на челу.

2. У једном месту може бити више парохија и више места могу сачињавати једну парохију.

3. Одлуке које се тичу повеља, назива, граница, укидања и промена парохија доноси епархијски Архијереј у споразуму са Црквеним судом и Епархијским управним одбором.

ЧЛАН 11 ЦРКВЕНО-ШКОЛСКА ОПШТИНА

1. Црквено-школска општина је организована верска заједница парохијана на одређеном подручју, са свештеником на челу, који су се добровољно обавезали да помажу у управи и одржавању локалне црквене имовине у корист Цркве и за свој верски живот.

2. Црквено-школску општину сачињавају једна или више парохија.

3. Одлуке које се тичу повеља, назива, граница, укидања и промена црквено-школских општина, доноси епархијски Архијереј у споразуму са епархијским Црквеним судом и Епархијским управним одбором.

4. Када управни одбор једне црквено-школске општине установи да та општина није у могућности да сама себе издржава и дође до закључка да она мора да буде угашена, управни одбор сазива скупштину (редовну или ванредну). За ово тражи сагласност надлежног Архијереја. Ако су две трећине пуноправних чланова сагласни за укидање, подносе молбу надлежном Архијереју и Епархијском савету за укидање црквено-школске општине. У случају да је црквено-школска општина већ угашена и да скупштина не може бити сазвана, епархијски Архијереј и Епархијски савет су овлашћени да објаве да је таква црквено-школска општина угашена. Својина такве црквено-школске општине се предаје надлежној епархији и служиће првенствено за обнову црквеног живота на тој територији.

ЧЛАН 12 МАНАСТИР

1. Манастир је свештено место са храмом и другим здањима као обитавалиштем лица монашког реда, удружених у духовну заједницу свечаним заветима девичанства, сиромаштва и послушности и посвећених молитви и раду. Манастир служи одређеним духовним и добротворним циљевима.

2. Одлуке које се тичу оснивања нових манастира (мушких и женских), спајању или укидању постојећих, доноси епархијски Архијереј. О томе епархијски Архијереј извештава Епископски савет и Свети Архијерејски Синод, који за то даје коначно одобрење.

3. За оснивање манастира, живот обитељи и њен опстанак, морају се прво осигурати морални услови и материјална средства.

4. Епархијски Архијереј је врховна власт над свим манастирима у његовој епархији.

ЧЛАН 13 ЕПИСКОПСКИ САВЕТ

1. Епископски савет је највиша црквено-јерархијска власт Српских Православних Епархија у Сједињеним Америчким Државама.

2. Епископски савет сачињавају сви епархијски Архијереји Српских Православних Епархија у Сједињеним Америчким Државама.

3. Седиште Епископског савета је у седишту његовог председника.

4. Председник Епископског савета је најстарији епископ по рангу. У одсуству председника, замењује га најстарији епископ по рукоположењу.

5. Епископски савет, у седишту председника, чува своју архиву и архиву Црквеног сабора и Централног црквеног савета.

6. Епископски савет се састаје на позив председника или на захтев већине епархијских Архијереја.

7. Одлуке се доносе већином гласова. Све одлуке Епископског савета записују се у записник седница који потписују сви присутни чланови.

8. Епископски савет:

(1) Одржава догматско и канонско јединство са Српском Патријаршијом;
(2) Одржава везу са осталим Православним и другим хришћанским црквама у Сједињеним Америчким Државама;
(3) Предлаже кандидате на упражњене епархије, сходно члану 14, параграф 2;
(4) Предлаже администратора епархије, сходно члану14, параграф 4;
(5) Разматра жалбе против Архијереја, сходно члану 14, параграф 7;
(6) Доноси и одобрава уредбе, правила и упутства потребна за живот Српских Православних Епархија у Сједињеним Америчким Државама;
(7) Оцењује, одобрава и, према нахођењу, награђује уџбенике и књиге верско-моралне садржине;
(8) У споразуму са Централним црквеним саветом, доноси одлуке о оснивању богословских школа. Прописује наставни план и програм за богословске, и друге верске школе и подноси их Светом Архијерејском Сабору Српске Православне Цркве на потврду;
(9) Поставља наставно и васпитно особље за богословске школе и своје канцеларијско особље;
(10) У споразуму са Централним црквеним саветом, подноси предлоге Црквеном сабору за оснивање хуманитарних и других установа за потребе Српских Православних Епархија у Сједињеним Америчким Државама;
(11) Одобрава правила Свештеничког братства и води надзор над његовим радом;
(12) Подстиче и шири унапређење богословске књижевности;
(13) Поставља уреднике службеног листа и других публикација Српских Православних Епархија у Сједињеним Америчким Државама и даје упутства за њихов рад;
(14) Тумачи прописе овога Устава и сва правила и уредбе донесене од одговарајућих црквених тела и органа;
(15) Подноси на одобрење Светом Архијерејском Сабору све усвојене измене овог Устава;
(16) Врши све друге дужности и послове које, према овом Уставу и црквеноканонским уредбама, спадају у његову надлежност и које му Свети Архијерејски Сабор повери;
(17) Обуставља извршење или примену било које одлуке или прописа ако је у супротности са учењем Цркве, црквеним канонима, Уставом Српске Православне Цркве, овим Уставом, или са битним интересима Цркве. У том случају, одлуку или пропис враћа дотичном телу на поновно разматрање. Ако би и при поновном разматрању била донета иста одлука, Епископски савет ће поднети предмет Светом Архијерејском Синоду на коначну одлуку.

ЧЛАН 14 ЕПАРХИЈСКИ АРХИЈЕРЕЈ

1. Епархијски Архијереј је духовни поглавар у својој епархији у пословима учења, свештенодејствовања и управљања.

2. Епархијске Архијереје за Српске Православне Епархије у Сједињеним Америчким Државама бира Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве, првенствено од кандидата предложених од Епископског савета, који може да се консултује с ким нађе за сходно.

3. Епархијски Архијереј поставља себи архијерејског заменика између свештених лица оба реда. То свештено лице мора да испуњава услове потребне за члана Црквеног суда. Архијерејски заменик замењује Архијереја у границама, од Архијереја, добивених му овлашћења.

4. У случају потребе, администратора епархије поставља Свети Архијерејски Синод, на предлог Епископског савета.

5. Епархијски Архијереј има пуну јерархијску власт у пословима вере и морала, свештенодејствовања и архипастирског рада. У сарадњи са црквено-јерархијским и црквено-административним (самоуправним) телима, епархијски Архијереј управља и руководи целокупним унутрашњим и спољашњим животом епархије.

6. Епархијски Архијереј признаје Патријарха као поглавара Српске Православне Цркве и спомиње га на Светим Службама.

7. Све жалбе против Архијереја Српских Православних Епархија у Сједињеним Америчким Државама разматра Епископски савет, а у даљем поступку, Свети Архијерејски Синод и Свети Архијерејски Сабор.

8. Поред права и дужности, по црквеним и канонским прописима, епархијски Архијереј, у својој надлежности:

(1) Чува, брани и одржава Православну веру, сузбијајући сваку радњу која је противна православном учењу и штетна по интересе Српске Православне Цркве;
(2) Извршава све налоге, решења и одлуке Светог Архијерејског Сабора и Светог Архијерејског Синода и настоји да оне буду благовремено и тачно саопштене и извршене;
(3) Обуставља извршење одлука подручних му тела и органа које нису у сагласности са начелима и учењем Православне Цркве, црквених Канона, Устава Српске Православне Цркве, овог Устава, или са битним интересима Цркве и предмет враћа на поновно решавање. Ако се ни тада не постигне споразум, упућује дотични предмет Епископском савету, а по потреби, Светом Архијерејском Синоду на коначну одлуку;
(4) Учи и просвећује свештенство и народ у својој епархији речима, делима и пастирским посланицама и врши надзор над црквеном просветом у епархији;
(5) У споразуму са Црквеним судом и Епархијским управним одбором, оснива нова намесништва и црквено-школске општине;
(6) Даје благослов да се подижу нове цркве, капеле и гробља и настоји да се одржавају у добром стању;
(7) Стара се за редовно и правилно богослужење и, уопште, о црквеном поретку;
(8) Брине се да се цркве и манастири снабдевају светим антиминсима, светим миром, свештеним одеждама, утварима и богослужбеним књигама, и да се подмирују на време све друге потребе цркве;
(9) Рукополаже достојна лица у свештенички чин, упућује их на дужност и даје им грамату о томе;
(10) Предлаже Светом Архијерејском Синоду за одликовање свештена лица која се истичу примерним животом и црквено-пастирским и вероучитељским радом и сам их одликује оним што је у његовој надлежности;
(11) Даје, у својој надлежности, благослов и разрешење у црквенобрачним и другим пословима по прописима светих Канона и одлука Светог Архијерејског Сабора;
(12) Суди свештеним лицима оба реда и вернима по прописима Српске Православне Цркве;
(13) Ублажава, до половине, досуђене казне коначно изречене од стране епархијског Црквеног суда;
(14) Одлучује од свештенодејства свештена лица оптужена за кривице и одређује им заменике;
(15) Води надзор над радом архијерејских намесника и свештенства оба реда у својој епархији;
(16) Стара се, уз помоћ епархијског Црквеног суда и Епархијског управног одбора, да сва црквена надлештва и органи у епархији обављају своје дужности савесно и правилно и да се сви послови извршују по постојећим прописима;
(17) Подноси Светом Архијерејском Сабору извештај са својим предлозима о свом архипастирском раду и уопште о стању у Епархији.

ЧЛАН 15 ЕПАРХИЈСКИ ЦРКВЕНИ СУД

1. Епархијски Црквени суд је помоћни орган епархијског Архијереја за црквено судство и унутрашње црквене послове.

2. Председник епархијског Црквеног суда је епархијски Архијереј, кога по његовом овлашћењу замењује архијерејски заменик.

3. Црквени суд сачињавају:

(1) Председник – Архијереј или архијерејски заменик;
(2) Два почасна члана који имају заменике;
(3) Секретар;
(4) Потребан број административног особља.

4. Чланове суда замењују заменици а по потреби и секретар Црквеног суда.

5. За чланове епархијских судова, њихове заменике и секретаре, постављају се свештена лица са свршеном средњом богословском школом и најмање десет година судске, црквено-просветне, парохијске или црквено-административне службе. Првенство имају они кандидати који имају више богословско и правно образовање.

6. Чланови епархијског Црквеног суда, њихови заменици и секретар, међусобно, а ни са председником, не могу бити у сродству по крви до четвртог степена, закључно, а по тазбини и крштењу до другог степена, закључно.

7. Црквено-судски тужилац је свештено лице кога поставља надлежни епархијски Архијереј. Његове дужности су прописане Правилима и поступком за црквене судове у Српској Православној Цркви.

8. Чланове Црквеног суда, са одговарајућим квалификацијама, поставља и разрешава епархијски Архијереј и о томе извештава Свети Архијерејски Синод.

9. Председник распоређује за рад све приспеле предмете, упућене суду, по редоследу приспећа или њиховој хитности. Он отвара и закључује седнице и руководи пословима при расправљању и суђењу, старајући се да послови, који спадају у рад Црквеног суда, буду на време завршени и отправљени.

10. Епархијски Црквени суд доноси пуноважно одлуке већином гласова, у већу, састављеном од председника, односно, његовог заменика, и два члана, који гласају, и секретара. Гласање почиње од најмлађег члана суда. Председник - Архијереј гласа само ако су гласови подељени. У случају размимоилажења у мишљењу Архијереја и двојице судија, Архијереј ће спорни предмет поднети Великом Црквеном Суду на разматрање и коначну одлуку.

11. Све одлуке Црквеног суда које не подлежу разматрању Великог Црквеног Суда су извршне. Одлуке које подлежу разматрању Великог Црквеног Суда, извршне су по његовој коначној одлуци.

12. Члан епархијског Црквеног суда, који је лично заинтересован или који је учествовао у ислеђењу по предмету расправе, не може судити.

13. Епархијски Црквени суд решава о изузећу чланова суда. Архијерејски заменик, односно, секретар, замењује члана чије се изузеће тражи. Ако се тражи изузеће више од једног члана, о изузећу решава Епископски савет Српских Православних Епархија у Сједињеним Америчким Државама.

14. Председник и чланови епархијског Црквеног суда дају свој глас при одлучивању потпуно независно, управљајући се према својој савести и на основу канона, Устава и закона.

15. Члан суда, који се не слаже са одлуком суда, мора образложити своје мишљење. Одвојено мишљење се не доставља парничним странкама.

16. Све одлуке епархијског Црквеног суда, донесене у седници, на којој није председавао Архијереј, подносе се му се на сагласност и одобрење. Ако се Архијереј не сложи са одлуком епархијског Црквеног суда, предмет враћа суду на поновну расправу. Ако суд остане при својој одлуци, предмет се, са образложењем, доставља Великом Црквеном Суду који ће дати своје, обавезујуће, упутство. У том случају, обуставља се извршење одлуке Епархијског суда, до коначне одлуке Великог Црквеног Суда.

17. Одлуке, донете на седницама Црквеног суда, записују се одмах у записник, који потписују сви чланови који су судили, а такође, и секретар.

18. Пресуде и решења, које се достављају странкама, потписују председник и секретар.

19. У делокругу администрације унутрашњих црквених послова, епархијски Црквени суд ради по упутствима и наредбама епархијског Архијереја.

20. По свештеничким кривицама, пошто преко својих органа стекне увид, епархијски Архијереј доноси одлуку ако нађе да је предмет у његовој надлежности; у противном, предаје предмет епархијском Црквеном суду на поступак.

21. Епархијски Црквени суд, као судски орган:

(1) Суди кривице свештенства оба реда;
(2) Суди кривице верних које повлаче искључење из заједнице Цркве на одређено време или коначно;
(3) Суди, у својој надлежности, спорове о ваљаности, поништењу и разводу брака;
(4) Решава спорове између свештеника;
(5) Решава спорове због парохијских прихода или због покретног и непокретног црквеног имања које је свештенику дато на уживање.

22. Епархијски Црквени суд, као орган епархијског Архијереја за послове унутрашње црквене управе:

(1) Према упутству епархијског Архијереја, надзирава архијерејска намесништва, парохијско свештенство и парохијске канцеларије;
(2) Саопштава и извршује наредбе и одлуке виших црквених власти;
(3) Помаже епархијском Архијереју у свим пословима епархијске управе и извршује наређења Архијереја у пословима који спадају у архијерејеву, личну, надлежност;
(4) У случају премештаја, пензионисања или смрти епархијског Архијереја, према одредбама овога Устава, води бригу о инвентару епископије;
(5) Доноси одлуку о променама у црквеним матичним књигама.

ЧЛАН 16 АРХИЈЕРЕЈСКИ НАМЕСНИК

1. Архијерејски намесник је активно или пензионисано свештено лице кога поставља и разрешава епархијски Архијереј. Он има исте квалификације потребне за члана Црквеног суда. Ово је почасно звање.

2. Дужности архијерејског намесника су да, најмање једном годишње, обиђе све парохије у свом подручју и брижљиво прегледа и преконтролише пастирски, вероучитељски и административни рад парохијског свештенства, као и послове парохије и црквено-школске општине. О резултату прегледа и контроле подноси извештај надлежном Архијереју и даје своје примедбе и предлоге.

3. Службене трошкове архијерејског намесника сноси парохија или црквено-школска општина коју обилази. За његове друге службене издатке, одређује му се, епархијским буџетом, хонорар.

ЧЛАН 17 ПАРОХИЈСКИ СВЕШТЕНИК

1. Парохијски свештеник је лице канонски рукоположено и постављено од стране епархијског Архијереја на одређену парохију.

2. Као старешина парохије и парохијског храма, представља парохију у свему и одговоран је своме Архијереју.

3. Сваки парох врши парохијске дужности и води своје парохијске послове самостално, а стоји под непосредним надзором надлежног архијерејског намесника и под врховним надзором и управом свог епархијског Архијереја.

4. Парохија и/или црквено-школска општина није овлашћена да отпусти свога свештеника или да доведе другог на његово место.

5. Парохијски свештеник може да буде премештен и уклоњен са парохије једино по налогу епархијског Архијереја.

ЧЛАН 18 ЦРКВЕНИ САБОР

1. Црквени сабор је главно законодавно тело Српских Православних Епархија у Сједињеним Америчким Државама у пословима спољне црквене администрације.

2. Црквени сабор сачињавају следећа лица:

(1) Епархијски Архијереји;
(2) Активно и пензионисано свештенство оба реда;
(3) Чланови Централног црквеног савета;
(4) Чланови епархијских савета;
(5) Два (2) делегата пуноправних црквено-школских општина. Један од њих је председник управног одбора црквено-школске општине, а другог делегата бира скупштина црквено-школске општине;
(6) Два (2) делегата епархијских Кола сестара;
(7) Један (1) представник Богословског факултета.

3. Делегате за Црквени сабор бира годишња или ванредна скупштина црквено-школске општине. Сваки делегат мора бити пуноправни члан своје општине и мора испуњавати услове који се траже за чланове управног одбора.

4. Жалбе против избора делегата упућују се, преко надлежног парохијског свештеника, Епархијском управном одбору, у року од осам дана по избору. Свештеник је дужан да жалбу одмах проследи, а иста се мора решити на првој седници Епархијског управног одбора.

5. Сви делегати морају поседовати прописана пуномоћја. Пуномоћја потписују парох, председник и секретар управног одбора црквено-школске општине. Верификациони одбор прегледа и прихвата пуномоћја, сходно Пословнику Црквеног сабора.

6. Путне трошкове активних свештеника и делегата сносе њихове црквено-школске општине; трошкове чланова Епархијског савета сносе њихове епархије; трошкове чланова Централног црквеног савета сноси Централна благајна.

7. Црквено-школске општине, које нису измириле своје обавезе према својим епархијама, губе право учествовања на Црквеном сабору.

8. Позвани гости могу присуствовати саборским седницама и имају право да поздраве заседање Црквеног сабора, али без права гласа.

9. Сваке пете године, 30 дана унапред, Епископски савет сазива редовно заседање Црквеног сабора и одређује време и место заседања. Ванредно заседање Црквеног сабора може сазвати, 30 дана унапред, Епископски савет по свом нахођењу као и на захтев две трећине црквено-школских општина. Ванредни Црквени сабор решава само оне предмете због којих је сазван.

10. Црквени сабор ће, из своје средине, изабрати пет потпредседника сабора, четири секретара (два за енглески, два за српски текст) и два оверивача записника.

11. Црквени сабор врши следеће послове:

(1) Усваја дневни ред, предложен од Епископског савета и Централног црквеног савета;
(2) Усваја Пословник рада за себе и своје потчињене органе;
(3) Доноси измене и допуне овог Устава и подноси их, преко Епископског савета, на одобрење Светом Архијерејском Сабору;
(4) Доноси измене и допуне Једнообразних правила и Уредби за црквено-школске општине и Општих уредби и подноси их Епископском савету на одобрење;
(5) Доноси, са Епископским саветом, потребна правила и уредбе за потчињене органе и установе Српских Православних Епархија у Сједињеним Америчким Државама;
(6) Оснива, на предлог Централног црквеног савета, заједничке хуманитарне и друге установе за црквене потребе;
(7) Бира чланове Централног црквеног савета;
(8) Усваја финансијски извештај Централне црквене благајне;
(9) Одобрава програм рада Централног црквеног савета Српских Православних Епархија у Сједињеним Америчким Државама до следећег Црквеног сабора;
(10) Одређује висину разреза за сваку епархију за опште потребе Српских Православних Епархија у Сједињеним Америчким Државама;
(11) Доноси уредбу о минимуму плата и бенефиција свештених лица;
(12) Брине се о финансијским питањима просвете Цркве и усваја програм просвете, припремљен од Епископског савета и званичних просветних тела;
(13) Решава и сва друга питања која Епископски савет и Централни црквени савет поднесу на решавање.

12. Све одлуке на заседању Црквеног сабора доносе се већином гласова. При једнакој подели гласова, одлучује глас председавајућег. У случају да Епископски савет нађе да је одлука Црквеног сабора противна учењу свете Православне Цркве или штетна по њу, предмет се враћа Црквеном сабору на поновно разматрање. Ако Црквени сабор остане при својој ранијој одлуци, Епископски савет ће предмет доставити Светом Архијерејском Синоду на коначну одлуку.

13. Епархијски Архијереји су председници Црквеног сабора. Епархијски Архијереј, на чијој територији се одржава Црквени сабор, отвориће Црквени сабор и председавати на првом заседању. После тога, епархијски Архијереји, према рангу и међусобном договору, председаваће наредним седницама Црквеног сабора.

14. На крају сваког заседања Црквеног сабора, секретари ће припремити записнике и донети да се прочитају на идућем заседању. Ако Црквени сабор прими записник, оверивачи записника и чланови Епископског савета га потписују. Све одлуке су извршне осим оних које се подносе Светом Архијерејском Сабору и Синоду на одобрење.

15. Копија саборских одлука ће бити послата свим црквено-школским општинама и све црквено-школске општине морају се придржавати саборских одлука без обзира да ли су биле заступљене на Црквеном сабору.

ЧЛАН 19 ЦЕНТРАЛНИ ЦРКВЕНИ САВЕТ

1. Централни црквени савет је извршни орган Црквеног сабора и управља спољашњим црквеним пословима Српских Православних Епархија у Сједињеним Америчким Државама.

2. Централни црквени савет сачињавају:

(1) Епархијски Архијереји;
(2) Архијерејски заменици или свештено лице које одреди надлежни епархијски Архијереј;
(3) По један свештеник из сваке епархије кога одреди епархијски Архијереј;
(4) Потпредседници Епархијских савета;
(5) По три лаика, односно њихових заменика као представника епархија, које потврћује Црквени сабор;
(6) Благајник Централног црквеног савета;
(7) Секретар Централног црквеног савета;
(8) Референт за црквену просвету.

Благајник, секретар и референт за црквену просвету немају право гласа.

3. Мандат изборних чланова Централног црквеног савета траје између два заседања редовних Црквених сабора. Изборни чланови мору бити бирани само два пута узастопно.

4. Председник Епископског савета председава седницама Централног црквеног савета.

5. Секретара и референта за црквену просвету, из редова свештенства, поставља Епископски савет.

6. Благајника лаика бира Централни црквени савет.

7. Седиште Централног црквеног савета је у седишту председника.

8. Епископски савет сазива Централни црквени савет у редовно годишње заседање. По потреби, или на писмени захтев већине чланова, Епископски савет сазива ванредно заседање.

9. Централни црквени савет пуноважно одлучује ако је присустна већина његових чланова. Одлуке се доносе већином гласова. У случају подељених гласова, одлучује глас председавајућег.

10. Централни црквени савет има свој штамбиљ и печат.

11. Члан Централног црквеног савета, спречен да дође на седницу, дужан је да о томе благовремено обавести свога Архијереја који ће на његово место позвати члана-заменика. Ако члан Централног црквеног савета, односно члан-заменик, занемари своју дужност, или се не одазива позивима, Централни црквени савет ће, на првој седници, на предлог његовог Архијереја, именовати другог заменика.

12. Централни црквени савет врши следеће послове:

(1) У споразуму са Епископским саветом предлаже дневни ред и Послевник за Црквени сабор Српских Православних Епархија у Сједињеним Америчким Државама;
(2) Објављује, тумачи и извршује одлуке Црквеног сабора Српских Православних Епархија у Сједињеним Америчким Државама;
(3) Управља фондовима, задужбинама и добрима која су намењена општим потребама Цркве;
(4) Доноси, за опште потребе Српских Православних Епархија у Сједињеним Америчким Државама, предрачун расхода и прихода и саставља завршни рачун;
(5) Подноси извештај Црквеном сабору Српских Православних Епархија у Сједињеним Америчким Државама о целокупном финансијском пословању и стању имовине у Српским Православним Епархијама у Сједињеним Америчким Државама;
(6) Одобрава буџете и завршне рачуне епархија и предлаже разрезе за опште потребе Српских Православних Епархија у Сједињеним Америчким Државама;
(7) Прима извештај овлашћеног рачуно-испитивача о налазу пословања Централне црквене благајне;
(8) Одобрава оснивање фондова и примање задужбина за опште потребе Српских Православних Епархија у Сједињеним Америчким Државама;
(9) Спрема предлоге о финансијским уредбама и правилима за све Српске Православне Епархије у Сједињеним Америчким Државама и подноси их Црквеном сабору на одобрење;
(10) Подноси предлоге Црквеном сабору о задужењу и отуђењу непокретне имовине која је намењена за опште потребе Српских Православних Епархија у Сједињеним Америчким Државама;
(11) Финансира све просветне програме Епископског савета.

ЧЛАН 20 ЦЕНТРАЛНИ УПРАВНИ ОДБОР

1. Централни управни одбор је извршни орган Централног црквеног савета.

2. Централни управни одбор се састоји од чланова Епископског савета и потпредседника епархијских савета епархија у Сједињеним Америчким Државама.

3. Дужности и права Централног управног одбора одређује Централни црквени савет. Одлуке Централног управног одбора се подносе Централном црквеном савету на потврду.

ЧЛАН 21 ЕПАРХИЈСКА СКУПШТИНА

1. Епархијска скупштина је епархијско законодавно тело за спољашње послове црквене администрације.

2. Епархијску скупштину сачињавају:

(1) Председник—епархијски Архијереј;
(2) Активно и пензионисано свештенство оба реда;
(3) Чланови Епархијског савета и надзорног одбора;
(4) Председници управних одбора црквено-школских општина на територији епархије или њихови заменици;
(5) Један (1) делегат из сваке црквено-школске општине који је изабран на годишњој скупштини; и
(6) Две (2) представнице епархијског савеза Кола српских сестара.

3. Епархијски Архијереј сазива Епархијску скупштину годишње или сваке друге или треће године (у дискрецији Архијереја) и председава на њој. У случају потребе, или на захтев две трећине црквено-школских општина, одржавају се ванредне епархијске скупштине.

4. Епархијска скупштина, из своје средине, бира чланове Епархијског савета.

5. Путне трошкове активног свештенства и делегата сносе њихове општине.

6. Епархијска скупштина врши следеће послове:

(1) Усваја дневни ред, предложен од епархијског савета;
(2) Усваја пословник за годишњу епархијску скупштину;
(3) Проучава и усваја извештаје епархијског савета;
(4) Проучава и усваја извештаје одељења за хришћанску просвету;
(5) Проучава и усваја извештаје о стању парохијских школа које подносе парохијски свештеници;
(6) Проучава и усваја извештаје о стању црквено-школских општина уколико епархијски Архијереј или Епархијска скупштина то захтевају;
(7) Бира Епархијски савет и епархијски надзорни одбор;
(8) Стара се за материјалне потребе епархије;
(9) Одређује црквено-школским општинама епархијске разрезе за потребе епархије и опште потребе Цркве;
(10) Води бригу о свим питањима која се тичу живота и напретка црквеног живота у епархији.

ЧЛАН 22 ЕПАРХИЈСКИ САВЕТ

1. Епархијски савет је извршни орган Епархијске скупштине.

2. Епархијски савет сачињавају:

(1) Председник епархијски Архијереј;
(2) Пет свештеника, од којих је један архијерејски заменик;
(3) Седам лаика;
(4) Два заменика, свештена лица, и четири заменика, лаика, који, у случају одсутности редовних чланова, замењују ове са свим правима.

3. Мандат чланова Епархијског савета траје три године. Чланови не могу бити бирани више од два пута узастопно.

4. Епархијски Архијереј поставља потпредседника, благајника и рачуновођу између чланова Епархијског савета.

5. Упражњено место члана Епархијског савета, попуњава се, од чланова заменика, већином гласова савета у сагласности са епархијским Архијерејем.

6. Секретара епархије поставља епархијски Архијереј. Он ће вршити дужност и секретара Епархијског савета.

7. Епархијски Архијереј је председник Епархијског савета. Он сазива Епархијски савет два пута годишње у редовно заседање и на ванредне седнице када сматра да је потребно. Епархијски Архијереј председава свим седницама Епархијског савета, а у његовом привременом одсуству, у току заседања, замењује га потпредседник Епархијског савета.

8. Епархијски савет пуноважно одлучује када је присутна натполовична већина чланова и доноси одлуке већином гласова. При једнакој подели гласова, одлучује глас председавајућег. Записник седница потписује председник и секретар.

9. Ако се члан Епархијског савета не одазове позиву и неоправдано не дође на две узастопне седнице, епархијски савет ће, на његово место, на предлог епархијског Архијереја, именовати једног од чланова заменика за редовног члана.

10. Епархијски савет врши следеће послове:

(1) Стара се о средствима за подмирење материјалних потреба епархије;
(2) Предлаже годишњи буџет епархије Епархијској скупштини и, усвојен од ње, шаље га Централном црквеном савету на увид;
(3) Решава о задужењу и отуђењу епархијске имовине и подноси на коначно одобрење Епархијској скупштини;
(4) Проучава и одобрава правилнике епархијских тела и подручних организација, црквено-школских општина и њихових тела и подручних организација;
(5) Оснива, управља и располаже епархијским фондовима и добрима и другим корисним установама и води регистар свих епархијских фондова; објављује њихово стање и контролише све фондове;
(6) Прима и одобрава буџете и финансијске извештаје црквено-школских општина и манастира;
(7) Надгледа да црквено-школски органи врше своје дужности на основу овог Устава и у духу учења и начела Српске Православне Цркве и води надзор над оним добрима, фондовима и задужбинама које су поверене на управу и руковање црквено-школским општинама и манастирима;
(8) Води надзор над инвентарима црквене имовине у епархији; води бригу да је непокретна имовина снабдевена доказима о својини и да је осигурана; одобрава планове за куповину имовине и подизање црквених зграда;
(9) Спрема дневни ред скупштине епархије;
(10) Уноси у буџет предвиђену суму за епархијско одељење за хришћанску просвету.

ЧЛАН 23 ЕПАРХИЈСКИ УПРАВНИ ОДБОР

1. Епархијски управни одбор је извршни орган Епархијског савета.

2. Епархијски управни одбор сачињавају:

(1) Председник епархијски Архијереј;
(2) Два свештеника, из редова Епархијског савета, које поставља Архијереј;
(3) Три лаика, из редова Епархијског савета, одређена од Епархијског савета.

3. Епархијски управни одбор састаје се на позив председника - Архијереја по потреби и обавља следеће послове:

(1) Саставља предлог епархијског буџета и подноси га Епархијском савету;
(2) Надгледа рад црквено-школских општина и даје им потребна упутства;
(3) Прегледа и одобрава буџете и завршне рачуне црквено-школских општина и манастира;
(4) Одобрава избор управних и надзорних одбора црквено-школских општина;
(5) Разматра спорове у црквено-школским општинама и, по потреби, разрешава дужности управни одбор и поставља привремено повереништво;
(6) Сазива ванредне скупштине црквено-школских општина и, ако нађе за сходно, шаље на њих своје изасланике;
(7) Доноси одлуке у име Епархијског савета о предметима који захтевају решење између редовних заседања Епархијског савета. Одлуке Епархијског управног одбора се подносе Епархијском савету на одобрење.

ЧЛАН 24 ЕПАРХИЈСКИ НАДЗОРНИ ОДБОР

1. Епархијски надзорни одбор се састоји од председника и два члана који се бирају на Епархијској скупштини, првенствено од људи који имају искуство у финансијском пословању. Он прегледа целокупно финансијско пословање епархије.

2. Епархијски надзорни одбор састаје се, у редовном заседању, једанпут годишње (на крају фискалне године), прегледа целокупно финансијско пословање епархије, епархијске имовине и фондова и подноси свој извештај Скупштини епархије. Епархијски надзорни одбор може прегледати финансијске књиге епархије више пута годишње ако се укаже потреба.

ЧЛАН 25 СКУПШТИНА ЦРКВЕНО-ШКОЛСКЕ ОПШТИНЕ

Скупштина црквено-школске општине је законодавно тело црквено-школске општине у спољашњим пословима локалне управе. Скупштину црквено-школске општине сачињавају сви пуноправни чланови црквено-школске општине.

ЧЛАН 26 УПРАВНИ ОДБОР ЦРКВЕНО-ШКОЛСКЕ ОПШТИНЕ

1. Управни одбор црквено-школске општине је извршни орган скупштине црквено-школске општине који врши послове црквено-школске општине на основу датих му овлашћења.

2. Управни одбор сачињавају:

(1) Парохијски свештеник;
(2) Председник управног одбора;
(3) Први потпредседник управног одбора;
(4) Други потпредседник управног одбора;
(5) Секретар;
(6) Благајник;
(7) Рачуновођа;
(8) Одређени број чланова, предвиђених правилником црквено-школске општине, тј. Додатком Једнообразним правилима и Уредбама за црквено-школске општине.

3. Мандат чланова управног одбора црквено-школске општине траје од једне до друге годишње скупштине.

ЧЛАН 27 ИМОВИНА

1. Све некретнине и покретно власништво Српских Православних Епархија у Сједињеним Америчким Државама и њених саставних тела, поменуте у овом члану 27, држе се, у поверењу, ради употребе и за добро свих чланова Српских Православних Епархија у Сједињеним Америчким Државама.

2. Имовина епархија

(1) Свака епархија је власник некретнина и покретне имовине, коју она купи, која јој је дарована или пренесена на њу, укључујући, али се не ограничавајући на, епископску резиденцију, епархијске канцеларије, закладе, установе, фондације, и све друге некретнине и покретну имовину, која служи потребама епархије.
(2) Епархијска скупштина, савет епархије, и Епархијски управни одбор су црквено-административне (самоуправне) власти које, у складу са овим Уставом, Општим правилима и уредбама Српских Православних Епархија у Сједињеним Америчким Државама и законима државе и провинције, где се имовина налази, руководе, контролишу и управљају некретнинама и покретном имовином епархије.
(3) Некретнине и покретна имовина епархије служе и могу да буду употребљене, искључиво, у верско-црквене, просветне и добротворне сврхе.
(4) Епархијске некретнине, никаквим начином, не могу бити купљене, продате, закупљене и оптерећене без дозволе епархијске скупштине. Епархијска покретна имовина не може, никаквим начином, бити купљена, продата, закупљена и оптерећена без дозволе Епархијског савета.
(5) У случају укидања, реорганизације или арондације епархије, сходно члану 8 овог Устава, некретнине и покретна имовина дотичне епархије, или њен део, преноси се на епархију у коју се имовина укључује.

3. Имовина црквено-школских општина

(1) Свака црквено-школска општина је власник некретнина и покретне имовине, коју она купи, која јој је дарована или пренесена на њу, укључујући, али се не ограничавајући на, цркве, капеле, гробља, свештеничку кућу, школе, културне и друштвене центре, пикник терене, фондове, установе, фондације, или било које друге некретнине и покретне имовине, које служе потребама црквено-школске општине.
(2) Скупштина црквено-школске општине и управни одбор црквено-школске општине су црквено-админстративне (самоуправне) власти које, у складу са овим Уставом, Једнообразним правилима и уредбама и Општим правилима и уредбама Српских Православних Епархија у Сједињеним Америчким Државама и законима државе и провинције, где се имовина налази, руководе, контролишу и управљају некретнинама и покретном имовином црквено-школске општине. Епархијски савет, у мери, предвиђеној овим Уставом, Једнообразним правилима и уредбама и Општим правилима и уредбама Српских Православних Епархија у Сједињеним Америчким Државама, надгледа рад скупштине црквено-школске општине и управног одбора црквено-школске општине када је у питању руковођење, контрола и управљање некретнинама и покретном имовином.
(3) Некретнине и покретна имовина црквено-школске општине служе и могу да буде употребљене, искључиво у верско-црквене, просветне и добротворне сврхе.
(4) Управни одбор црквено-школске општине, било која личност или ентитет не могу, без одобрења скупштине црквено-школске општине и Епархијског савета, ни на који начин продати, закупити или оптеретити некретнине црквено-школске општине.
(5) Некретнине и покретна имовина црквено-школске општине могу бити држане у неинкорпорисаним заједницама, религијским корпорацијама, нетечевинским корпорацијама, закладима или другим правним ентитетима којима се, према законима државе и провинције где се имовина налази, даје да држе ту имовину. Скупштина црквено-школске општине и управни одбор црквено-школске општине, у управним документима заједнице, корпорације, повереништва и других правних ентитета (чланови о инкорпорисању, правила, чартери, поверенички документ и др.) морају бити означени као црквено-административна (самоуправна) тела која руководе, контролишу и управљају имовином заједнице, корпорације, повереништва или другог правног ентитета. Скупштина црквено-школске општине мора потврдити управна документа заједнице, корпорације, закладе и других правних ентитета и доставити их Епархијском савету на коначно потврђивање (члан 22, пар. 4). Одредбе постојећих и будућих управних докумената заједнице, корпорације, закладе или другог правног ентитета, која нису у сагласности са овим чланом, немају снагу ни важност.
(6) У случају да се, у складу са овим Уставом, Једнообразним правилима и уредбама и Општим правилама и уредбама Српских Православних Епархија у Сједињеним Америчким Државама, црквено-школска општина спаја са другом црквено-школском општином, некретнине и покретна имовина црквено-школске општине се преносе на ону црквено-школску општину која преостаје. У случају да, у складу са овим Уставом, Једнообразним правилима и уредбама и Општим правилима и уредбама Српских Православних Епархија у Сједињеним Америчким Државама, црквено-школска општина буде укинута, некретнине и покретна имовина црквено-школске општине се предаје епархији.

4. Имовина парохија

Где нема црквено-школске општине, епархијски Архијереј именује повереништво парохије и одређује делокруг његовог рада. Некретнинама и покретном имовином, коју парохија набави, руководи, контролише и управља повереништво, у складу са овлашћењем и упутствима добијеним од епархијског Архијереја.

5. Имовина манастира

(1) Епархија, у којој се манастир налази, власник је манастира, укључујући, али се не ограничавајући на, манастирску цркву, конак, закладе, фондове, установе, фондације, или било које друге некретнине и покретну имовину, које служе потребама манастира.
(2) Манастирска својина служи потребама манастира. Њоме управља братство (сестринство), а врховни надзор врши епархијски Архијереј или орган кога он одреди.
(3) Некретнине и покретна имовина манастира служе и могу да буду употребљене, искључиво у религијско-црквене, просветне и добротворне сврхе.
(4) Некретнине и покретна имовина манастира се купују, продају, закупљују и оптерећују на исти начин као и епархијска имовина.

6. Нарочита завештања

Приватне особе могу нарочито да намене некретнине и покретну имовину, укључујући, али се не ограничавајући на, земљу, грађевине и фондове, за употребу и намену у поверење, Српским Православним Епархијама у Сједињеним Америчким Државама, начелно, одређеној епархији или црквено-школској општини. Пре те намене, надлежна црквено-административна (самоуправна) власт тога ентитета, у чију се корист имовина намењује, мора одобрити управни документ на основу кога ће се управљати имовином и/или фондовима намењеним у поверење.

7. Друга имовина

Централни црквени савет је црквено-административна (самоуправна) власт која руководи, контролише и управља некретнинама и покретном имовином, власништвом Српских Православних Епархија у Сједињеним Америчким Државама или било којег њеног саставног тела, које није посебно означено овим чланом.

8. Јерес, раскол, отпад

У случају јереси, раскола или отпада од Српских Православних Епархија у Сједињеним Америчким Државама, власништво, руковођење, контрола и управљање имовином Црква поверава онима који остану верни Српским Православним Епархијама у САД.

ЧЛАН 28 ЦРКВЕНИ ПРИХОДИ

Финансијски извори за издржавање Српских Православних Епархија у Сједињеним Америчким Државама су:

1. Приходи од црквене имовине;
2. Црквене таксе;
3. Прилози и завештања;
4. Доприноси црквених задужбина и установа;
5. Разрез на епархије;
6. Други приходи.

ЧЛАН 29 ЦРКВЕНЕ ТАКСЕ

Правила за црквене таксе, за јерархијске и административне послове, прописује Епископски савет у сагласности са Централним црквеним саветом.

ЧЛАН 30 ЗАКЛЕТВА (ЗАВЕТ)

1. Изузев свештенства, сви чланови Централног црквеног савета, пре пријема дужности, пред Архијерејем, чланом Епископског савета, дају завет који је предвиђен Општим уредбама.

2. Сви чланови Епархијског савета, изузев свештенства, пре пријема дужности, пред епархијским Архијерејем, дају завет који је предвиђен Опшим уредбама.

3. Сви новоизабрани чланови управног одбора црквено-школске општине, пре пријема дужности, пред парохијским свештеником, дају завет који је предвиђен Општим уредбама.

4. Сви новопримљени чланови црквено-школске општине, пре него што буду уписани у званичну листу чланова, пред парохијским свештеником, дају завет који је предвиђен Општим уредбама.

ЧЛАН 31 ЕПАРХИЈСКЕ ОБАВЕЗЕ И ГУБИТАК ПРАВА

Епископски савет, заједно са Централним црквеним саветом, може наћи за оправдано да епархију, која није испунила своје финансијске обавезе према Централној црквеној благајни или не извршава одлуке Црквеног сабора и Централног црквеног савета, искључи, привремено, док епархија не испуни своје финансијске обавезе и не изврши одлуке Црквеног сабора и Централног црквеног савета.

ЧЛАН 32 ЗВАНИЧНИ ТЕКСТ

За све потребе, енглески текст овог Устава је званични текст.

ЧЛАН 33 ИЗМЕНЕ УСТАВА

Одредбе овог Устава могу бити измењене и допуњене само на редовном или ванредном заседању Црквеног сабора, трочетвртинском (3/4) већином гласова присутних делегата, уз сагласност Епископског савета. Измене и допуне овог Устава потврђује Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве.

ЧЛАН 34 ПРИМЕНА

1. Овај Устав је:

- донет и усвојен на Црквеном сабору Српске Православне Цркве у Сједињеним Државама Америке и Канади дана 24. априла 1998. године (Чикаго); на Црквеном сабору Српске православне митрополије новограчаничке — Епархије за Сједињене Државе Америке и Канаду, дана 24. априла 1998. године (Треће Језеро); и на Заједничком црквеном сабору, дана 25. априла 1998. године (Либертивил-Треће Језеро), уз сагласност Заједничког епископског савета;
- потврђен одлукoм Светог Архијерејског Сабора, АС бр. 8/зап. 91, дана 22/9. маја 2007. године. (на предлог Заједничког Епископског Савета и његовом одлуком; потврђени текст укључио је измене-допуне предложене 1999. од стране Заједничког законодавног одбора, као и измену-допуну предложену 2007. од стране Епархијског савета Српске православне митрополије новограчаничке — Епархије за Сједињене Државе Америке и Канаду);
- потврђен и измењен-допуњен на Црквеном сабору Српске Православне Цркве у Северној и Јужној Америци одржаног од 11. до 13. августа 2009. године у Кентону, Охају;
- измењен-допуњен на Црквеном сабору Српске Православне Цркве у Северној и Јужној Америци одржаног од 5. до 7. августа 2014. године у Алхамбри, Калифорнији;
- арондиран и ограничен на територију Сједињених Америчких Држава одлуком Светог Архијерејског Сабора, АС бр. 45/зап. 171, дана 7. маја/24. априла 2018. године (на предлог Епископског савета и његовом одлуком).

2. Сва документа о управљању црквеним телима, укључујући црквене повеље (чартере), уверења о инкорпорисању, тапије и правила, морају бити усаглашени са овим Уставом.

3. Ступањем на снагу 2007. године, овај Устав замењује следеће документе, који су од 2007. године престали да важе и немају никакву правну снагу или ефекат:

(1) Устав Српске Православне Цркве у Сједињеним Државама Америке и Канади;
(2) Устав Српске православне митрополије новограчаничке — Епархије за Сједињене Државе Америке и Канаду — Слободне српске православне епархије за Сједињене Државе Америке и Канаду;
(3) Устав Српске православне митрополије новограчаничке — Слободне српске православне цркве;
(4) Прелазне уредбе за управљање између Српске православне цркве у САД и Канади и Новограчаничке митрополије.

Сродни чланци

Штампање