Пошто утврђење и развитак српско-православне цркве у Босни и Херцеговини изискује законито уређење одношаја ове цркве, а узимајући у призрење, да је за напредак српско-православне цркве и српско-православнога народа у Босни и Херцеговини врло важно, да припадници ове цркве добију право, којим ће у оквиру земаљских закона и без уштрба по надзорно право државе, своје црквене и школске послове самостално уређивати и њима управљати, то Смо се нашли побуђени, да подијелимо Нашу санкцију Штатуту о уређењу црквене и школске управе српско-православних епархија (митрополија) у Босни и Херцеговини, што су га митрополити и свјетовњаци израдили, и којем је веселенски патријарх у Цариграду одлуком овамошњега светога синода од 31. маја 1905. по ст. подијелио канонску апробацију.

Наша је воља, да се овом штатуту, који се ниже излаже, и који овим добива законску снагу, сви припадници српско-православне цркве у Босни и Херцеговини, како клир, тако и свјетовњаци, покоравају и да га најтачније извршују, као што то исто тако и Нашој влади у тијем земљама у дужност стављамо.

Област српске православне цркве у Босни и Херцеговини састављају четири српске православне епархије (митрополије) наиме: 1, дабро-босанска, 2. захумско-херцеговачка, 3. зворничко-тузланска и 4. бањалучка и бихаћка.

Према постојећој каноничној вези српских православних епархија у Босни и Херцеговини са светом патријаршијом цариградском, сходно конвенцији од 16. (28.) марта 1880. до сада постојећи одношаји епархијских епископа (митрополита) босанско-херцеговачких, према Његовој Светости патријарху цариградском и светом Синоду весељенске цариградске цркве не мијењају се никако наређењима ове уредбе.

Српске православне епархије у Босни и Херцеговини имају право, да послове своје цркве, школе и амо односећих се фондова, заклада и добара могу саме и преко својих органа самостално уређивати, о њима рјешавати и њима управљати у смислу наређења ове уредбе уз одржање права врховног наддзора Његовог Величанства, који ће надзор Његово Величанство вршити преко своје владе.

Према томе ова уредба обухвата сав црквено-школски управни организам српских православних епархија у Босни и Херцеговини, те се истим уређују слиједеће црквене власти и њихови органи:

1. српске православне црквене општине, којима су органи црквене скупштине и црквено-школски одбори;
2. српске православне парохије, којима су органи парохијска звања и парохијско свештенство;
3. српски православни манастири и манастирске општине, којима су органи манастирска братства, манастирска настојатељства, манастирске црквене скупштине и манастирски црквено-школски одбори;
4. српске православне епархије, којима су органи:
а) за чисто духовне или унутрашње црквене послове епархијски црквени судови;
б) за спољне црквено-школске, просвјетне и економске послове епархијски ужи и шири управни и просвјетни савјети;
в) окружни протопрезвитери;
5. српске православне врховне, односно призивне духовне и управне власти за све епархије у Босни и Херцеговини, којима су органи: велики црквени суд и велики управни и просвјетни савјет; и најпослије
6. управа српских православних фондова, заклада и добара црквено-школских и манастирских, чије је руковање и управљање повјерено горенаведеним црквено-општинским епархијским и свима епархијама заједничким управним властима.

Свака епархија може неодвисно од сваке друге епархије у земљи, и сваки саставни дио једне епархије може неодвисно од сваког другог њему равног саставног дијела исте епархије у границама одредаба ове уредбе да уређује своје послове, да о њима рјешава и њима управља.

Сваки орган црквено-школске управе подређен је у дјелима управним непосредно вишему управном органу; а преко овог и врховним управним властима црквено-просвјетним.

У отправљању послова, који су цркви и народно-црквеној управи заједнички, судјелују споразумно црквено-јерархични и народно-црквени органи.

Свака епархија (митрополија) има право, да преко својих органа самостално управља са повјереним јој фондовима, закладама и добрима, и да их употребљава према одређеној им цијељи.

Према томе, ако престане која црквена област или епархија, или који саставни дио једне епархије, припада имање угашене епархије оној епархији, којој заостали дио народа по закону придружен буде; имање пак угашеног дијела неког у једној епархији припада поступно вишем дијелу наиме, дотичној епархији; имање у једној црквеној општини преосталог завода, цркве или школе припада дотичној црквеној општини.

Надлежни народно-црквени органи могу уз одобрење своје врховне власти, дотичног великог управног и просвјетног савјета, евентуално великог црквеног суда, уз одобрење Његова Величанства одредити сврху, у коју ће се залишним постало народно црквено имање употријебити, у колико за такав случај не би каквих уредаба, одредаба, основних писама или других каквих правоваљаних исправа било. (§ 229.)

Управна и просвјетна дјела, која се односе на све српске православне епархије (митрополије) у Босни и Херцеговини, спадају у дјелокруг великог управног и просвјетног савјета.

Велики управни и просвјетни савјет (чланак IV., глава 5. А.), бира и у будуће свјетовног представника дабро-босанске епархије за избор васељенског патријарха цариградског.

Наредбе, ријешења и пресуде епархијских власти и врховних призивних мјеста у стварима духовне природе, извршиваће надлежни парохијски и општински односно епархијски органи, употребљујући при том прописана црквена и морална средства.

Кад се пак ради о извршивању пресуда, одлука и наредаба разних црквено-просвјетних управних органа, исто тако ако се ради о одржању за расправљање потребитог реда и мира, пружиће земаљске власти на молбу сваке дотичне црквено-просвјетне власти потребиту помоћ.

Премда су српске православне епархије у Босни и Херцеговини једна од друге независне, ипак могу према заједничким црквено-просвјетним потребама оснивати заједничке фондове као и заједничке просвјетне и хуманитарне заводе и установе и издржавати исте из заједничких средстава.

Материјална средства, потребна у појединим општинама и епархијама за постизање свега онога, што је задатак цркве и просвјете, подмирују се у првом реду из доходака од имовине и других извора црквено-општинских, дотично добровољним прилозима од стране народа дотичне општине. (§ 40., тачка 5.)

Досадашњи свештенички бир укида се у свима епархијама у земљи. Намјесто бира добиваће свештеници сталне плаће у новцу, које ће им исплаћивати аутономне црквене власти.

За подмиривање издатака насталих укидањем бира, даље за покривање свију издатака око аутономне црквене и школске управе, као и за подмиривање свих црквено-просвјетних потреба уопште, даје се епархијским управним и просвјетним савјетима право трајног побирања намета.

Овај намет одмериће се и побираће се у облику постотног приреза на све директне земаљске порезе. (§ 262.)

Висину овог приреза на порез установљује епархијски шири управни и просвјетни савјет својим закључком. Закључак истога подлежи одобрењу земаљске владе.

Ради одмјерења и побирања приреза имају српске правослевне црквено-школске општине, споразумно са парохијалним звањима, састављати и водити попис (катастар) свију својих српских православиих порезовника, те исти сваке године предавати порезним уредима са молбом, да ови прирез одмјере и поберу

Порезни уреди свршују на основу горе споменутих пописа (катастара) прописивање и побирање односно ексекутивно утјеривање приреза.

Суме на овај начин сабраних приреза предаваће земаљска влада аутономној црквено-школској управи, и то тако, да ће од суме приреза, сабраних у свакој епархији, земаљска влада исплатити 75 од 100 дотичном епархијском управном и просвјетном савјету.

У случају да епархије са добивеним дијелом приреза не би могле подмирити све оне потребе, које им ваља покривати у смислу ове уредбе, намакнуће велики управни и просвјетни савјет одговарајуће доплатке из средстава, која њему буду из горњих извора исплаћена.

Ради даљег олакшања у увађању сталних плаћа за парохијално свештенство и за градњу потребитих цркава, школа и парохијалних станова, даваће земаљска влада великом управном и просвјетном савјету годишње припомоћи (субвенције) из земаљских средстава, и то:

1. из наслова за »богочаст« у земаљском прорачуну из суме, која ће се сваке године уврстити у ванредне трошкове (екстраординаријум) тога наслова под ознаком »припомоћи за сврхе богочасти« онај суразмјерни (аликвотни) дио, који по броју душа свију вјероисповијести у земљи постојећих отпада на православну вјероисповијест;
2. из наслова за »наставу« ону своту, коју су досад добивали српски православни свештеници као катихете појединце у име награде за подучавање православне младежи у вјеронауци у општим основним школама.

Ова потоња под 2 споменута припомоћ јест сталан годишњи принос (паушал) а даје се за то, што свештенство прима на себе обвезу, означену у § 75. ове уредбе.

Берива митрополита и редовних чланова епархијског црквеног суда, даље канцеларијске потребе епархијских судова, као и издржавање богословског училишта у Рељеву, намириваће и даље непосредно земаљска влада.

Припадници оних српских православних црквено-школских општина, који имају и издржавају своје српске православне школе, одговарајуће свима законским (прописним) захтјевима училишта односне врсте (категорије), ослобођени су од дужности, да припомажу ма којим начином оснивању и издржавању општих народних школа.

Сви досадашњи опрости од плаћања свих разних пореза, намета, пристојба и т. д., који су земаљским законима, наредбама и прописима црквено-школским општинама и досадашњим властима подијељени, остају и у будуће у крјепости.

Црквено-управне просвјетне и судске аутономне власти рјешавају све у смислу ове уредбе у њихову надлежност спадајуће ствари самостално тако, да се против ријешења тих власти, у колико иста не противуслове општим земаљским законима, не може тражити никаква правна заштита код земаљских власти.

У колико би правомоћним ријешењем које аутономне власти био повријеђен који земаљски закон, припада земаљској управи (влади) само то право, да уништи и стави изван снаге односно ријешење и да упути ствар надлежној аутономној власти на нову расправу, односно да донашање нове одлуке у ствари.

Остала права и утицаји земаљске власти у пословима српских православних аутономних власти у Босни и Херцеговини ограничавају се и опредјељују се дотичним одредбама ове уредбе.

Иначе се обнова поступка дозвољава под условима, који ће бити потање означени у уредби о поступку код српских православних аутономних власти.

Дарове и тестиране завјештаје, који потичу из Босне и Херцеговине, може примати свака црквено-школска општина и црквено-школска епархијска управа с дозволом великог управног савјета; докле је за примање таквих дарова и тестираних завјештаја, који потичу из других земаља, потребита дозвола земаљске владе.

Јавно сакупљање прилога, у побожне, просвјетне, добротворне и опште корисне сврхе подлежи општем државном (земаљском) законодавству. Али за до сада уобичајено јавно сакупљање прилога у горње сврхе, ограничено само на своје сједиште и мјесто, не треба ни једној црквеној општини тражити нарочите дозволе од политичке власти

За предавање свих дозвољених утока и призива против одлука разних црквено-просвјетних власти, одређује се рок од 14 дана, у који се не рачуна дан проглашења односно уручења, а узима се, да је уток односно призив праводобно предан, ако је исти прије истека рока од 14 дана на пошту предан.

Пословни језик у свијем пословима српске православне црквено-школске управе јесте српски језик са ћирилицом.

Народно-црквена застава у српским православним митрополијама у Босни и Херцеговини јест црвено-плаво-бијела.

О предлозима, којима је сврха, да се укину, преиначе, допуне или аутентично протумаче поједине одредбе ове уредбе, у колико се исте одредбе тичу предмета, који спадају у дјелокруг овом уредбом устројених црквених и духовних власти, ваља да вијећа и одлучује велики црквени суд у својој сједници већином од двије трећине гласова свију својих чланова; а у колико се те одредбе тичу предмета, који спадају у дјелокруг школских и управних власти, вијећа и одлучује о споменутим предлозима велики управни и просвјетни савјет, тако исто у својој сједници већином од двије трећине гласова свију својих чланова.

Дотичне закључке, да би вриједили, треба да одобри Његово Величанство и благослови свети васељенски патријарх цариградски.

Српска православна црквено-школска општина је заједница исповједника источно-православне вјере у опсегу једног или више мјеста у Босни и Херцеговини, којој је задатак, да заједничким материјалним и моралним средствима издржава своју цркву и школу, свештенство и учитељство.

Српска православна парохија је скуп правовјерних т. ј. исповједника источно-православне вјере при једној парохијалној цркви, а у духовној области једног те истог пароха односно душестаратеља.

Манастир је пребивалиште онијех лица монашког реда, која су се свечаним објетима канонично удружила, да проведе заједнички живот у потпуној уздржљивости, јеванђеоском сиромаштву и строгој послушности према својим старјешинама.

У областима Босне и Херцеговине постоје засад ови манастири:

1. у епархији дабробосанској: Папраћа, у протопрезвитерату власеничком;
2. у епархији захумско-херцеговачкој: Житомислић у протопрезвитерату мостарском, Завала у протопрезвитерату столачком, Добрићево у протопрезвитерату билећком, Дужи у протопрезвитерату требињском;
3. у епархији зворничко-тузланској: Тавна у протопрезвитерату зворничком и Озрен у протопрезвитерату маглајском;
4. у епархији бањалучкој и бихаћкој: Моштаница у протопрезвитерату бос-костајничком, Гомионица у протопрезвитерату бањалучком и Рмањ у протопрезвитерату петровачком.

Епархија је црквена власт, која се састоји из више црквених општина-парохија, протопрезвитерата и манастира, и која стоји под духовном управом, судом и надзором свог канонично постављеног епископа, који је у смислу канона позван, да непрестано — посредно и непосредно — настојава о религиозности, моралности и просвјети својега стада и свештенства.

Велики управни и просвјетни савјет као врховна управна и просвјетна власт за све српске православне митрополије у Босни и Херцеговини свршује призивне и управне послове, изложене у § 210. ове уредбе.

Велики црквени суд је призивно мјесто за црквене судске послове са компетенцијом у § 223. ове уредбе означеном ради дијељења црквене правде клиру и народу у епархијама Босне и Херцеговине.

Ова уредба, која је од свијех митрополита, народних и свештеничких представника Босне и Херцеговине донесена, од Његове Светости патријарха цариградског и од св. Синода одобрена и благословена, а од Његова Величанства потврђена, ступа на снагу даном проглашења свога.

У исто доба стављају се за српске православне аутономне власти у Босни и Херцеговини изван снаге све уредбе, наредбе, штатути и обичаји, који се односе на предмете ове уредбе, у колико стоје у опреци с наређењима исте уредбе.

За првих десет година законског трајања ове уредбе установљује се висина приреза без закључка епархијског управног и просвјетног савјета, прописаног у чл. XII. основних одредаба и без нарочитог одобрења земаљске владе са 10 (десет) од 100 (сто) свију директних земаљских переза.

Од тог приреза изузима се доходарина од сталних плаћа. У мјесто приреза на овај порез побираће се од особа, које припадају категорији порезовника ове врсте 1/2 (пола) од 100 чистих плаћа њихових.

Сви органи српске православне црквене и школске аутономне управе који на темељу ове уредбе започну своје дјеловање, ступају у сва стечена права и све обвезе, што су их њихови законити предшасници до сада правоваљано преузели били.

Извршење ове уредбе повјерава се српским православним епархијским епископима-митрополитима у Босни и Херцеговини, који имају устројство органа створених овом уредбом у року од три мјесеца дана након проглашења уредбе оживотворити.

Доказавши санкционисањем овог штатута српско-православном народу у Босни и Херцеговини наново Своју очинску благонаклоност, као што је намјеравамо и у будуће засвједочавати, надамо се, да ће нови штатут послужити на славу Божју, на узвишење српско-православне цркве и на благодат народа, и да ће у срцима свију усадити и утврдити слогу, мир и задовољство.

Дано у Ишлу, дне 31. јула/13. августа године
Спаса 1905.

Франц Јосиф с. р.

• Превишње рјешење о Митрополији бањалучко-бихаћкој (1900)
• Земаљски устав (штатут) за Босну и Херцеговину (1910)

Uredba crkveno-prosvjetne uprave srpskih pravoslavnih eparhija (mitropolija) u Bosni i Hercegovini (1905)