Добро дошли на Српску енциклопедију

Уредба о Светом архијерејском сабору и Светом архијерејском синоду Српске православне цркве (1921)


У ИМЕ
ЊЕГОВОГ ВЕЛИЧАНСТВА
ПЕТРА I
ПО МИЛОСТИ БОЖЈОЈ И ВОЉИ НАРОДНОЈ
КРАЉА СРБА, ХРВАТА И СЛОВЕНАЦА
МИ
АЛЕКСАНДАР НАСЛЕДНИК ПРЕСТОЛА


На предлог Нашег Министра Вера,
по саслушању Министарског Савета,
а споразумно са Св. Архијерејским Сабором Српске Православне Цркве,
прописујемо ову


УРЕДБУ
О СВЕТОМ АРХИЈЕРЕЈСКОМ САБОРУ И СВЕТОМ АРХИЈЕРЕЈСКОМ СИНОДУ
СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ


ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1.

Српска Православна Црква је автокефална.

Она не зависи ни од које Цркве, али стоји у догматском и канонском јединству са Светом Источном Православном Црквом.

Члан 2.

На челу Српске Цркве, као њен поглавар, стоји Српски Патријарх.

Члан 3.

Свети Архијерејски Сабор састављају сви Епархијски Архијереји под председништвом Патријарха.

Члан 4.

Свети Архијерејски Сабор је највише јерархијско председништво и власт у пословима вере, богослужења, црквенога поретка и унутрашње управе Цркве у опште.

Члан 5.

Највиша је извршна, управна и надзорна црквена власт стални: Свети Архијерејски Синод Српске Цркве под председништвом Патријарха.

Члан 6.

Архијерејски Сабор и Архијерејски Синод уредбе и начелне одлуке за Цркву доносу увек са знањем и учешћем Патријарха. Једини је изузетак: ако би због хитности и неодложности посла морала се донети било уредба било начелна одлука за Цркву, и без знања и у одсуству Патријарха, који би био спречен или онемогућен да своју дужност врши, и онда се увек мора, чим поменути узрок престане, поднети Патријарху на одобрење.

Остале текуће послове Архијерејски Сабор и Архијерејски Синод, са знањем и по овлаштењу Патријарха, може и без њега дефинитивно решавати.

Све пуноважне саборске и синодске уредбе и одлуке донете ма и простом већином гласова обавезне су и за председника и за све чланове дотичних тела; а пуноважне су само оне, које су поменута тела, свако у кругу своје надлежности, донела или примила.

Члан 7.

Када се упразни престо Патријарха, Архијерејски Синод замењује Патријарха и објављује то Архијерејима и државној власти.

Члан 8.

За време упражњенога престола Патријарха врше се само текући послови који се не односе на канонско законодавство и преустројство Цркве.

Члан 9.

Архијерејски Сабор и Архијерејски Синод руководе се у својим пословима догматским учењем и основним прописима Православне Цркве као и својим уредбама и начелним одлукама.

Члан 10.

Све одлуке Архијерејског Сабора и Архијерејског Синода канонско-црквене природе, које се односе на веру, богослужење, црквени поредак и унутрашњу управу цркве, извршне су, а одлуке Архијерејског Сабора спољне природе извршне су када их одобри Министарски Савет на предлог Министра Вера.

Члан 11.

Архијерејски Сабор и Архијерејски Синод врше своје послове непосредно или преко подручних органа а то су: епархијски архијереји и она тела и лица, која они установе и поставе за поједине службе у Цркви.

ПРВИ ДЕО.

Састав Архијерејског Сабора и Архијерејског Синода.

Члан 12.

Чланови су Архијерејског Сабора:

а) Патријарх као председник. Када је упражњен престо Патријарха и у случајевима предвиђеним одељком I. чл. 6. ове Уредбе заступа га у председничким дужностима најстарији по епископском посвећењу синодални члан, и то: Митрополит, а ако овога нема, Епархијски Епископ;
б) сви епархијски Архијереји.

Члан 13.

Чланови су Архијерејског Синода:

а) Патријарх као председник. Када је упражњен престо Патријарха и у случајевима предвиђеним одељком I. чл. 6. ове Уредбе заступа га у председничким дужностима најстарији по епископском посвећењу синодални члан: Митрополит, а ако овога нема, Епархијски Епископ;
б) четири Епархијска Архијереја, као редовна члана које бира Архијерејски Сабор на две године дана, по реду који ће Архијерејски Сабор нарочито прописати, и од којих сваке године половина иступа;
в) два Епархијска Архијереја као заменика, које бира Архијерејски Сабор на две године. Они заступају редовне чланове када су они спречени, да врше дужности редовнога члана; или ма на који начин престану да буду редовни чланови, пре него се наврши време за које су изабрани.

Члан 14.

На челу свих канцеларија: Патријаршије, Сабора, Синода и Врховног Управног Савета стоји канцелар Српске Патријаршије, који је шеф свега административног персонала — службеника поменутих тела а нарочито руководи пословима администрације у Сабору и Синоду и под његовим старањем секретар израђује и записнике седнице ових тела.

Присуствује седницама Сабора и Синода с гласом објашњавања.

Њега бира Архијерејски Сабор, а поставља се Краљевским Указом на предлог Министра Вера. Државни је чиновник и има ранг, плату и остале принадлежности члана Државног Савета.

Са овог положаја не може бити уклоњен сем ако пресудом редовних судова буде лишен службе, или по одлуци Св. Сабора, у коме случају може бити или премештен или пак по закону о чиновницима грађанског реда стављен у стање покоја, или ако на то није стекао право из службе отпуштен. Ближе одредбе о његовој дужности и права као и о осталом персоналу прописаће Уредба о канцеларији: Патријаршије, Сабора, Синода и Великог Управног Савета.

Члан 15.

Архијерејски Сабор и Архијерејски Синод могу својом одлуком позвати у своје седнице ради саслушања, мишљења и стручна свештена, а по потреби и световна лица православне вере, која се одликују вером, науком и добрим животом.

ДРУГИ ДЕО.

Делокруг Архијерејског Сабора и Архијерејског Синода.

Члан 16.

Архијерејски Сабор доноси Уредбе за сву цркву у оним црквеним предметима, који се односе на власт црквенога учења и власт свештенодејства, затим у духовним дисциплинарним предметима, који се односе на црквени поредак и у свима предметима унутрашње управе цркве.

Нарочито спада у круг послова Архијерејског Сабора:

1) објашњава право црквено учење, против кривог учења и према савременим питањима, држећи се учења које је Св. Црква на основу Св. Писма и Св. Предања утврдила;
2) уређује унутрашњу и спољашњу мисију цркве за утврђење, одбрану и ширење вере и чистоте хришћанскога морала, установљава за то потребне органе и оснива за то потребне заводе и удружења;
3) одлучује по којим се делима може предавати Хришћанска наука и Хришћанско васпитање у школама, а стара се и о верском васпитању младежи ван школе;
4) прописује квалификацију кандидата за све редовне и изванредне (мисионарске) црквене службе; уређује заводе и установе за спремање и васпитање њихово, а Богословије, које се издржавају државним средствима, у споразуму са Министром Вера, према законима о Богословијама;
5) уређује сва обредна питања према општим прописима и у духу Православне Цркве, а и по посебним предањима и обичајима Српске Цркве;
6) уређује заводе за израду црквенога живописа, црквених утвари и свећа, за издавање богослужбених књига и неговања црквенога појања и црквене музике;
7) расуђује о проглашењу светих и прописује начин поштовања њихова, светих икона и реликвија;
8) објашњава канонске опште обавезне и помесне црквене прописе, и издаје званичне Зборнике њихове;
9) даје објашњења по спорним брачним питањима према постојећим црквеним и државним прописима; и прописује правила по којима ће се поступати при разрешењу од брачних сметњи у смислу прописа Црквених правила;
10) прописује дужности и доноси дисциплинарне Уредбе за свештенике и за све органе своје и Архијерејскога Синода и сарађује на изради судског поступка за све Духовне црквене Судове у делокругу одређеном у постојећим прописима;
11) уређује живот манастирскога монаштва и посебнога чина Патријаршијских придворних монаха и настојава, да се издржавање њихово праведно и савремено уреди;
12) установљава органе своје и Архијерејскога Синода и уређује њихове правне и службене одношаје;
13) уређује номоканон за исповедничку службу, и устав редовних и изванредних постова;
14) уређује број и опсег парохије протопрезвитерата и Епархија, као и питања уздизања Епархије на ступањ Митрополије по постојећим прописима;
15) решава о оснивању и укидању, здружењу и раздружењу манастира, као и о ставропигијским манастирима;
16) стално настојава да се исплата свештеника и свих службеника цркве праведно и савремено уреди;
17) оснива домове за сирочад и незбринуту децу свештеника; склоништа и опоравилишта за изнемогле и болне службенике цркве;
18) сарађује у доношењу закона који се тичу цркве и свештенства и организације спољашње Црквене Управе;
19) настојава да се однос цркве и државе и међусобни однос вероисповести у Држави правилно и без штете по цркву уреди;
20) бира достојна лица за Епархијске Архијереје;
21) установљава потребу викарних епископа, бира их и уређује њихове правне и службене одношаје;
22) предлаже уредбу о избору Српскога Патријарха;
23) бира чланове Великога Духовнога Суда;
24) даје чин архимандрита и напрсни крст, на образложени предлог Епархијског Архијереја;
25) води надзор над радом Архијерејског Синода;
26) одобрава годишњи прорачун и завршни годишњи рачун за себе, Архијерејски Синод и све подручне органе, изналази изворе за подмирење свих потреба њихових и оснива фондове за те потребе;
27) располаже приходима црквеног фонда према Закону о установљењу Црквенога Фонда (чл. 1.) и Синодским Фондом, према Устројству Св. Архијерејскога Синода Православне Српске Митрополије Карловачке (чл. XXVI.) а према састављеном годишњем прорачуну, и одобрава завршне годишње рачуне за те фондове;
28) узима на увиђај извод рачуна фонда за издржавање удовица и деце умрлих свештеника и ђакона источно-православне Цркве у Краљевини Србији, према Закону о том Фонду (чл. 4.);
29) одобрава да се манастирска имања у Србији и јужним крајевима, која нису изрично завештана на нарочити какав циљ, могу употребити на добротворне циљеве и за црквено-просветне и привредне потребе, по закону о црквеним властима (чл. 4.);
30) уређује свој пословник;
31) решава о годишњем извештају о раду Великог Духовног Суда (чл. 125. Закона о Црквеним Властима);
32) суди:
а) у првој и последњој инстанцији:
1) размирице између Архијереја и Синода, између Архијереја и Патријарха;
2) канонске кривице поглавара Цркве;
б) у другој и последњој инстанцији:
1) размирице између Архијереја;
2) канонске кривице Архијереја; и
3) брачне спорове Краља и чланова Краљевскога Дома и
4) у предметима у којима је Архијерејски Синод у првој инстанцији судио.

Члан 17.

Архијерејски Синод води највиши канонски надзор, и врховну управу над црквеним поретком и над свим унутрашњим животом Цркве, и издаје потребне наредбе и одлуке и непосредно и преко својих органа.

Нарочито спада у делокруг послова Архијерејског Синода:

1) одржава догматско и канонско јединство и сталну везу са Васељенским Патријархом и свима православним автокефалним Црквама;
2) чува и брани чистоћу учења Православне Цркве о вери и моралу и сузбија свако криво учење, верске и моралне предрасуде и зле обичаје;
3) стара се за ширење православне вере и руководи пословима спољашње црквене мисије;
4) стара се за зближење и уједињење хришћанских Цркава, ступа у везу са озбиљним покретима око тога по своме нахођењу и изашиље ради тога на заједничке конгресе своје делегате и издаје им потребна упутства;
5) оцењује и према нахођењу награђују уџбенике за веронауку у свима школама, уџбенике за Богословије и књиге верско-моралне садржине у опште;
6) бди над животом и радом завода и установа за спремање и васпитање кандидата за све црквене службе, бира или предлаже ради постављања наставничко и васпитачке особље њихово, по одредбама закона, и стара се за нарочиту спрему њихову; у Богословијама које се државним средствима издржавају, споразумно са Министром Вера, по законима о Богословијама;
7) води највиши надзор над веронаучним и проповедничким радом свештенства, и издаје потребна упутства и руководства;
8) стара се за унапређење црквене књижевности, изашиље стипендисте за изучавање нарочитих предмета и одређује награде за писце;
9) управља званичним листом Српске Патријаршије и издањима Архијерејскога Синода и води врховни надзор над књижницама и архивама; парохијским, манастирским, богословијским, епархијским, митрополијским и патријаршијским;
10) руководи пословима око превода и издања Св. Писма, дела Светих Отаца и радова Васељенских Сабора;
11) бди да се Свете Тајне најтачније свршавају и одржава благољепије, правилност и једнообразност у свршавању црквених обреда;
12) припрема реформу благослужења и црквенога календара;
13) оцењује богословне књиге и преводе њихове;
14) оцењује црквени живопис за црквену и домаћу потребу;
15) издаје упутства за градњу св. храмова и манастира у стилу који је усвојен у православној Српској Цркви и води врховни надзор над светим местима, св. храмовима, манастирима, и гробљима и чува их од обесвећења;
16) даје упутства за израду црквених утвари, одежда и свећа и оцењује их;
17) стара се за једнообразност и усавршење црквеног појања, и црквене музике, и надзирава појачке школе;
18) стара се за чување светих моштију Срба Светаца и других Божјих угодника као и икона које народ нарочито штује и других реликвија;
19) стара се за црквену уметност и за црквене уметничке и историјске споменике и старине;
20) стара се за развијање свестраног пастирског рада свештенства у парохији и у друштву;
21) води врховни надзор над духовним и материјалним напретком манастира и усавршавања монаха;
22) нарочито штити светињу брака и сузбија незаконите брачне заједнице: заштићава децу, сироте и удове, убоге и болне, напуштене, порабоћене, унижене и осуђене;
23) води надзор над радом Архијереја и свих органа својих и органа Архијерејског Сабора, а нарочито над канцеларијом Синода и Сабора; води нарочиту бригу о удовим епархијама и поставља администратора Епархије;
24) води духовни надзор преко надлежних архијереја над војним свештеницима и свештеницима у казненим и у разним другим државним и приватним заводима;
25) врши врховну управу над црквама, манастирима, епископијама, над свим њиховим имањем и над свим установама духовно-добротворним у Србији и јужним крајевима према Закону о Црквеним властима (чл. 3.) може да прима поклоне и завештања за црквене и добротворне потребе и да скупља прилоге за те потребе;
26) даје чин протопрезвитера и игумана на предлог надлежног епархијског Архијереја;
27) рукује црквеним фондовима и завештањима побожних хришћана, што су црквама, манастирима и на црквену књижевност завештали, према закону о црквеним властима (чл. 19. т. 19);
28) решава жалбе против регулације распореда парохија, према закону о уређењу свештеничког стања (чл. 4 и 10.);
29) стара се да се однос Цркве и Државе и интерконфесионални односи у смислу закона тачно и без штете по Цркву одржавају, а нарочито да се заштити вера и морал, о правима и повластицама цркава, манастира, свештеника, Архијереја, парохија, и црквених општина тачно извршују; и да се свештенство ни са које стране не вређа и не прогања;
30) припрема дневни ред и спрема предлоге за Архијерејски Сабор, и извршује одлуке Његове;
31) образује поверенства (секције) од стручних духовних и световних лица ради припремања послова Архијерејског Сабора и Архијерејског Синода;
32) бира чиновнике и органе своје;
33) доноси свој пословник;
34) одобрава правила постојећих и нових удружења свештенства мирског и монашког реда, као и свих других удружења, која раде на корист православне цркве, стоји са свим у сталној вези и води сталан надзор над овим у смислу канонских прописа;
35) суди у првој инстанцији:
а) међусобне размирице Архијереја;
б) канонске кривице Архијереја;
в) брачне спорове Краља и Краљевског Дома, и
г) дисциплинске кривице својих органа и пресуђује размирице њихове;
36) проучава годишњи извештај о целокупном раду Великог Духовног Суда и спроводи га Архијерејском Сабору са мишљењем и предлозима (чл. 125. Зак. о црквеним властима).

ТРЕЋИ ДЕО.

Пословни ред Архијерејског Сабора и Архијерејског Синода.

Члан 18.

Архијерејски Сабор састаје се редовно једаред, а по потреби и изванредно више пута у години, ако то изискују важни и неодложни послови и ако то нађе за потребно Патријарх, Архијерејски Синод, или ако то затраже шесторица Епархијских Архијереја, писмено са образложењем.

Члан 19.

Архијерејски Сабор сазива, у споразуму са Архијерејским Синодом, Патријарх, односно његов законити заменик, најмање тридесет дана у напред са означењем места, дана и часа и пословних предмета заседања, и извештава о том Министра Вера.

Члан 20.

Седнице Архијерејског Сабора отвара и затвара Патријарх; председава и руководи расправама и проглашује његова решења.

Члан 21.

Чланови Архијерејског Сабора дужни су сваки пут одазвати се позиву у седнице Архијерејског Сабора и не могу изостати без довољно оправданих разлога.

Члан 22.

Дневни ред саставља сам себи Архијерејски Сабор.

Члан 23.

Члан Архијерејског Сабора, када се суди у његовој ствари, не може у седници бити присутан.

Члан 24.

Да Архијерејски Сабор може доносити правоваљане одлуке, потребна је присутност две трећине свих Епархијских Архијереја, који су у животу, а одлуке се доносе простом (надполовином) већином присутних чланова; ако су гласови подједнако подељени, одлучује страна, на којој је глас председников.

Код избора у опште и избора Епископа ако се не постигне једнодушност гласа се тајно, и одлучује апсолутна већина гласова; ако се пак гласови тако поделе, да ни један кандидат не добије апсолутну већину гласова, приступа се одмах ужем избору између оне двојице, који су највише гласова добили; који ће пак кандидат доћи у ужи избор од оних који су добили једнак број гласова, одлучује Патријарх, који одлучује и код ужег избора ако се гласови подједнако поделе.

Гласање почиње са најмлађим по посвећењу чланом.

Члан 25.

Седнице Архијерејског Сабора нису јавне осим изузетних прилика, према одлуци самога Сабора.

У седницама у којима се врши избор Епископа учествују само чланови Архијереји.

Члан 26.

О свакој Седници Сабора и Синода води се записник, који потписује председник и сви присутни чланови и Канцелар.

Преписи одлука Сабора и Синода оверавају се са потписом Патријарха или једнога од Сабора односно Синода одређенога члана и Синодског Канцелара и утврђују се печатом Архијерејског Сабора или Синода.

Члан 27.

Архијерејски Сабор има свој печат на којем око црквеног грба стоји натпис: „Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве”.

Печат Архијерејског Синода има око истога грба натпис: „Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве”.

Члан 28.

Пословник Архијерејског Синода саставиће нарочитом уредбом Архијерејски Синод и приказаће га накадно на одобрење Архијерејском Сабору.

Члан 29.

Уз права која су овом Уредбом зајемчена Патријарху остају нетакнута права његова као црквенога поглавара Српске Цркве, и то:

а) претставља Српску Цркву према осталим православним автокефалним црквама;
б) претставља Српску Цркву у црквеним и државним свечаностима и у другим јавним приликама;
в) посвећује епископе по канонима;
г) даје одсуства архијерејима изван њихове Епархије;
д) освећује св. Миро за сву Цркву;
ђ) миропомазује и Крунише Владара;
е) врши главне обреде за Краља и Краљевски дом сам или по нарочито овлашћеном лицу;
ж) носи као нарочито одличје белу панакамилавку са крстом;
з) спомиње се на Архијерејским богослужењима у свој Цркви;
и) ословљава се „Свјатјејши” и „Светост”.

Члан 30.

Српске Православне Епархије и делови њихови изван Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца остају у погледу организације, у јерархијском и материјалном односу према Српској Патријаршији, у коме су били према појединим Српским Митрополијама све док се ови односи не би друкчије регулисали надлежним факторима.

Члан 31.

Ова Уредба стаје на снагу од дана Краљева потписа.

Препоручујемо Нашем Министру Вера да се о извршењу ове Уредбе стара.


24. децембра 1920. године.
у Београду.


АЛЕКСАНДАР, с. р.


Министар Вера,
Павле Маринковић, с. р.

Сродни чланци

Извори

  • „Службене новине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца”, број 18/1921
Штампање