Корисничке алатке

Алатке сајта


укор_кчевке

Укор Кчевке

Укор Кчевке је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Сима Милутиновић Сарајлија. Објављена је најприје у дјелу Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

Текст пјесме

0001    Е пошета једна баба стара,

0002    а по Кчеву мјесту каменоме,

0003    овако је баба говорила:

0004    „Бог убио Пешикана Ђура,

0005    е изгуби Пешикана Лаза!“

0006    Баба мњаје нико је не чује,

0007    но то зачу Пешикане Ђуро,

0008    па узео пушку по сриједи,

0009    отле оде у кршне Ћеклиће,

0010    отишао к миломе ујаку,

0011    е к ономе Кустодији Лазу,

0012    па ујаку сестрић бесједио:

0013    „Јеси л’ чуо, је л’ ти ко кажева,

0014    ка је мајка мене прекорила,

0015    за мог брата Пешикана Лаза,

0016    ка изгуби г’ Аверић кадија,

0017    кад смо били заједно у чету,

0018    но те кумим богом истинијем,

0019    ајд’ д’ идемо у чети јуначкој,

0020    дако нама бог и срећа дадне,

0021    да осветим брата Пешикана,

0022    да утјешим остаралу мајку.“

0023    Када виђе Кустодија Лазо,

0024    он довати пушку по сриједи,

0025    па скочио од земље на ноге,

0026    био малу чету сакупио,

0027    окупио до дванаес другах,

0028    ш њом отиде к Оногошту граду,

0029    мимо град је чета пролазила,

0030    одлазила у питому Жупу,

0031    па и Жупа чета преходила,

0032    машила се пут равна Дробњака,

0033    проз Дробњаке чета прелазила,

0034    те је чета била долазила,

0035    Босни земљи у Корита тврда,

0036    према оном Озаљућу граду,

0037    ту је чета трудна починула:

0038    неко пије воду и симсију,

0039    неко суши од росе обућу,

0040    и чекаше три бијела дана,

0041    а кад био трећи око подне,

0042    примио се Кустодија Лазо,

0043    он се прими јели у врхове,

0044    па погледа низ Корита тврда,

0045    и угледа дванаест Тураках,

0046    на дванаест коњах великијех,

0047    пред њима је Аферић кадија

0048    од све Босне и Херцеговине.

0049    Кад је Лазо шићар угледао,

0050    слетио је низ јелу зелену,

0051    па ми каже оној чети малој:

0052    „А тако ми, ломни Црногорци!

0053    Јесам добар шићар угледао,

0054    добар шићар за добре јунаке,

0055    ево иду дванаес Тураках,

0056    на дванаес великијех коњах,

0057    а пред њима Аферић Кадија

0058    од све Босне и Херцеговине.“

0059    Па их скрио насред друма пута,

0060    покрио их у зелену траву,

0061    и дружби је ријеч бешједио:

0062    „А тако ми бога јединога,

0063    ако сваки не изгуби свога,

0064    ако сваки не згоди Турчина,

0065    мојом ћу му осјећ’ главу руком.“

0066    Тада њему Ђуро говорио:

0067    „Чујеш мене, Кустодија Лазо!

0068    Ти не удри Аферић кадију,

0069    да ако мен’ бог и срећа дадне,

0070    те осветим собом брата свога.“

0071    Кустодија Ђура послушао,

0072    па је Турке близу напуштао,

0073    кад су Турке пуштили међу се -

0074    припуцаше дванаес пушаках,

0075    обалише до десет Тураках,

0076    сваки своме главу одвалио,

0077    узео му коња и оруже,

0078    и вес шићар што је у ког’ било,

0079    ал’ утече Аферић кадија,

0080    но бесједи Кустодија Лазо:

0081    Море чујеш, Пешикане Ђуро!

0082    Рече л’ мене брата осветити,

0083    па што пушти Аферић кадију,

0084    који ти је брата погубио?„

0085    У Ђура је прсло срце живо,

0086    за кадијом уриш учинио,

0087    те кадију био уфатио,

0088    најприје му главу осјекао,

0089    па узе му што при њему нађе,

0090    и освети брата рођенога.

0091    Сви се отле на Кчево вратише,

0092    здраво били, рујно винце пили,

0093    е по главу сваки донесао,

0094    турску главу душмана ришћанска.

Литература

  • Сима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

Ukor Kcevke

укор_кчевке.txt · Последњи пут мењано: 2022/04/18 16:55