(у даљњем тексту: уговорне стране)

– желећи уредити односе на подручју одгоја, образовања и културе, те душобрижничку скрб за вјернике у казнионицама, зат­ворима и одгојним заводима, болничким здравственим установама и установама за социјалну скрб, као и за вјернике припаднике оружаних снага и полиције, те друге особе стално запослене у оружаним снагама и полицији и чланове њихових обитељи,
– у настојању осигурања материјалних увјета за вјерско дјеловање,
– у намјери стварања и одржавања бољих увјета вјерског дјеловања,
– у циљу узајамне сурадње за добробит свих грађана без обзира на вјерско увјерење,
– позивајући се на међународне конвенције и стандарде,

споразумјеле су се како слиједи:

У овом Уговору у упораби су сљедећи појмови:
Свети архијерејски синод, Епископски савјет, епископ, парох, свештена особа, епископија, парохија.

Уговорне стране сурађиват ће у бризи за промицање цјеловитог духовног и материјалног развоја човјека и опћег добра.

Уговорне стране сугласне су да је Српска православна црква у Хрватској имала правну особност и прије ступања на снагу Закона.

Епископски савјет односно епископија обавјештава министарство надлежно за послове опће управе ради уписа Српске православ­не цркве у Хрватској и својих устројствених облика у Евиденцију у складу са Законом.

Слободно уређивање унутарњег устројства Српске православне цркве у Хрватској, оснивање, мијењање и укидање епископија и парохија, те других правних особа је у надлежности Светог архијерејског сабора.

Српска православна црква односно њезино надлежно тијело обавља све властите вјерске изборе, именовања и додјелу служби, према одредбама својих прописа.

Избор и именовање, премјештај и смјена епископа у искљу­чивој су надлежности Светог архијерејског сабора.

Влада Републике Хрватске ће на прикладан начин бити обави­јештена након избора епископа, а прије објављивања.

О покренутом казненом поступку за казнена дјела за која се подузима прогон по службеној дужности против свештених особа или другог вјерског службеника суд ће обавијестити надлежног епи­скопа.

Српска православна црква у Хрватској има право градити цркве и црквене зграде, те повећавати или преуређивати већ посто­јеће, према законодавству Републике Хрватске.

Епископ одлучује о потреби изградње цркве или црквене зграде и изабире локацију у договору с надлежним тијелима Републике Хрватске, а у складу с проведбеним урбанистичким планом.

Српској православној цркви у Хрватској зајамчена је слобода тиска, тискање и ширење књига, новина, часописа, те друге дјелатности повезане с њезиним дјеловањем.

Вјерско вјенчање од тренутка склапања има учинке грађан­ског брака према одредбама законодавства Републике Хрватске ако уговорне странке немају грађанске запреке и ако су испу­њени захтјеви предвиђени одредбама законодавства Републике Хрватске.

Српска православна црква у Републици Хрватској може сло­бод­но оснивати установе које ће осигуравати каритативно дјеловање и друштвену скрб, у складу са законом.

Православни вјерски одгој у јавним предшколским установама изводи се за дјецу чији родитељ односно скрбник о томе даде писану изјаву равнатељу предшколске установе.

Православни вјеронаук у јавним основним и средњим школама изборни је предмет и обавезан за оне ученике који га изаберу, те се изводи под истим увјетима под којима се изводи настава осталих обвезних предмета.

О избору православног вјеронаука као обвезатног предмета даје се писана изјава равнатељу школе. За ученике млађе од петнаест година писану изјаву даје родитељ односно скрбник, а за ученике од петнаест година и старије изјаву дају заједнички родитељ односно скрбник и ученик.

За формирање разредног одјела односно одгојно-образовне скупине за извођење наставе православног вјеронаука у редовитим приликама мора бити најмање седам (7) ученика.

Настава православног вјеронаука који се одржава изван школе, подлијеже истим педагошким обвезама као и настава која се одвија у школи у погледу планирања и програмирања, вођења педагошке документације, вредновања постигнућа вјероученика и надзора квалитете наставе.

Годишњи план и програм предаје се на почетку школске године равнатељу школе, а документација о остваривању тог програма и постигнућима вјероученика предаје се тијеком и на крају одгојно образовног раздобља.

Школске установе ће обавијестит надлежну парохију о броју пријављених кандидата за учење православног вјеронаука.

Православни вјерски одгој у јавним предшколским установама изводи се у оквиру цјелокупног одгоја према програму православног вјерског одгоја предшколске дјеце.

У јавним основним и средњим школама настава православног вјеронаука изводи се у оквиру наставног плана и програма с два (2) школска сата тједно.

Наставне планове и програме православног вјеронаука за јавне основне и средње школе, те програм православног вјерског одгоја за јавне предшколске установе израђује и одобрава Свети архијерејски синод, а доноси их односно на њих даје сугласност министар просвјете и шпорта.

Вјеронаучни уџбеници су школски уџбеници који су у свему изједначени са школским уџбеницима за обвезни предмет, с тиме да морају имати одобрење Светог архијерејског синода, што мора бити наведено у импресуму уџбеника.

Православни вјеронаук односно вјерски одгој изводе особе којима је епископ издао исправу о канонском мандату (у даљњем тексту: вјероучитељи).

Епископ има право својим декретом опозвати канонски мандат за извођење православног вјеронаука односно вјерског одгоје због недостатака с обзиром на исправност поучавања и с обзиром на особно ћудоређе.

Наставу православног вјеронаука у јавним основним и средњим школама могу изводити вјероучитељи с високом стручном спремом (VII/I) која осим теолошких садржаја обухваћа и педагошко психолошку и дидактичко-методичку оспособљеност вје­ро­учитеља.

У свим разредима основне школе наставу православног вјеронаука могу изводити и вјероучитељи с вишом стручном спремом (VI) која осим теолошких садржаја обухваћа и педагошко-психолошку и дидактичко-методичку оспособљеност вјероучитеља.

Вјерски одгој у предшколским установама могу изводити одгојитељи предшколске дјеце, под увјетом да уз стручну спрему утврђену прописима Републике Хрватске за рад у предшколској установи имају и довољну теолошку и педагошко-психолошку спрему у вјерском одгоју.

Кад се за извођење наставе православног вјеронаука у јавној основној или средњој школи односно вјерског одгоја у јавној предшколској установи не може осигурати одговарајућа особа у смислу ставка 1., 2. и 3. овога чланка, наставу вјеронаука односно вјерски одгој може изводити и друга особа ако јој епископ изда исправу о канонском мандату.

Вјероучитељи су чланови одгојитељског вијећа у предшколским установама, те учитељског односно наставничког вијећа у основним и средњим школама, у складу са законом.

Епископски савјет доставља Министарству просвјете и шпорта попис црквених училишта на којима се стјечу стручни називи те извјешћује о свим промјенама у свези с тим.

Епископ у сурадњи с Министарством просвјете и шпорта брине се о трајном стручном усавршавању вјероучитеља, о квалитети наставе вјеронаука, о приправничком стажу и стручним испитима вјеро­­учитеља те о њиховом напредовању у звање вјероучитеља мен­тора и вјеро­учитеља савјетника.

Епископски савјет ће одредит стручну особу за размјену информација о православном вјеронауку између Епископског савјета и Министарства просвјете и шпорта.

Православне школе с правом јавности имат ће право на примање новчане потпоре како је предвиђено законодавством Републике Хрватске.

Културна и умјетничка баштина Српске православне цркве у Републици Хрватској, те бројни документи похрањени у архивима и књижницама Српске православне цркве у Хрватској сачињавају драгоцјени дио цјелокупне културне баштине Републике Хрватске. Српска православна црква у Хрватској жели наставити служење друштвеној заједници и својом културном баштином, омогућујући свима које занима да то богатство упознају, да се њиме користе и да га проучавају.

Уговорне стране ће сурађивати у попису и заштити баштине из став­ка 1. овога чланка и бринути се да она буде доступна грађанима сукладно прописима о заштити и очувању културне баш­тине Републике Хрватске.

Република Хрватска се обвезује да ће Српској православној цркви у Хрватској дати у власништво, али не и у посјед, све матичне књиге и архивско градиво које је сада у власништву Републике Хрватске, а одузето за вријеме југославенске комунистичке владавине, те се сматрају архивским градивом. Матичне књиге и архивско градиво остају у посједу у установама културе ради стручне обраде, заштите и кориштења.

Душобрижништво православних вјерника, припадника оружаних снага и полиције, те других особа стално запослених у оружаним снагама и полицији, и чланова њихових обитељи, као и душо­бриж­ништво у казнионицама, затворима и одгојним заводима, те бол­ничким здравственим установама и установама за социјалну скрб обавља душобрижник.

Епископски савјет Српске православне цркве у Хрватској одредит ће пет свештених особа за душобрижнички рад из ставка 1. овога чланка.

По потреби душобрижника може мијењати или му припомоћи и други душобрижник, који има писмено одобрење Епископског савјета или надлежног епископа, уз претходну обавијест државног тијела из ставка 1. овога чланка.

У журним случајевима духовну помоћ може пружити сваки јереј.

Особе задужене за односе с вјерским заједницама у Министарству обране и Министарству унутарњих послова, у координацији с душобрижником, осигурат ће простор и вријеме за душобрижничку скрб за вјернике православне вјероисповиједи.

Казнионице, затвори и одгојни заводи осигурат ће просторије прикладне за обављање душобрижништва.

Душобрижник ће душобрижништво обављати у складу с распоредом дневних активности казнионица, затвора и одгојних завода уз претходни договор с управом о времену и начину судјеловања затвореника и одгајаника.

Особни духовни разговор с особама на извршавању казне затвора или одгојне мјере душобрижник обавља без надзора у посебно одређеној просторији, а изнимно у оправданим случајевима, може се допустити духовни разговор у затворској ћелији.

Особни духовни разговор с притвореницима одвија се по одобрењу надлежног суда сукладно чланку 115. Закона о казненом поступку.

Вјерски обред и душобрижнички посјет затвореницима и одгајаницима остварује се најмање једном тједно, у складу с овим Уговором и Правилником о кућном реду казнионице, затвора и одгојног завода.

Истражни судац или предсједник судског вијећа може затворенику или одгајанику привремено из оправданих разлога забранити судјеловање у вјерским обредима или га искључити из судјеловања.

Управитељ казнионице, затвора или одгојног завода може, ако је то потребно ради одржавања сигурности и реда, привремено искључити затвореника и одгајаника из судјеловања у вјерском обреду, о чему ће извијестити душобрижника.

Особни духовни разговор не смије се затворенику или одгајанику ускратити на дуже вријеме од времена трајања разлога због којих му је забрањено право судјеловања у вјерским обредима односно због којих је искључен из судјеловања.

Болничке здравствене установе и установе за социјалну скрб чији је оснивач Република Хрватска, осигурат ће просторију приклад­ну за обављање душобрижништва у оквиру расположивог простора.

Душобрижничка помоћ и одржавање вјерских обреда остварује се у складу с Правилником о кућном реду установе.

Притужбе на рад душобрижника, равнатељ установе из ставка 1. овога чланка ће ријешити с његовим црквеним поглаваром.

Болничко особље дужно је надлежном душобрижнику журно приопћити захтјев болесника за духовну помоћ.

Душобрижник може посјећивати болеснике у свако доба по­штују­ћи Правилник о кућном реду установе, када то околности захтијевају.

Како би Српска православна црква у Хрватској могла обав­љати душобрижништво наведено у чланку 17. овога Уговора, Република Хрватска ће јој мјесечно давати из годишњег државног прорачуна износ који одговара двјема бруто основицама за израчун плаћа јавних и државних службеника и намјештеника помноженим са бројем свештених особа из чланка 17. овога Уговора.

Да би Српска православна црква у Хрватској могла на доличан начин наставити своје дјеловање на промицању опћег добра, Република Хрватска ће јој мјесечно давати из годишњег државног прорачуна износ који одговара двјема бруто основицама за израчун плаћа јавних и државних службеника и намјештеника помноженим са бројем парохија, колико постоји у Републици Хрват­ској на дан ступања на снагу овога Уговора у складу са ставком 2. овога чланка.

Епископски савјет Српске православне цркве у Хрватској ће сваке године до 1. студеног доставити овлаштеном државном уреду попис нових или укинутих парохија. У тај попис неће улазити парохије које немају сталног пароха, као и новоосноване парохије које у граду броје мање од 1500 вјерника, а на селу мање од 500.

Средства обрачуната према одредби овога чланка дају се за намјене означене у одредби чланка 17. ставка 2. Закона. У новчани износ, о којем се говори у ставку 1. овога чланка, осим трошкова за уздржавање духовника и других вјерских службеника, укључени су и трошкови изградње и уздржавање цркава, црквених зграда и вјерских средишта која нису у попису културних добара, те допринос за каритативну дјелатност Српске православне цркве у Хрватској.

Када једна парохија опслужује три или више парохија износ из ставка 1. овога чланка увећава се за 25 % за ту парохију.

Износ из ставка 1. и 4. овога чланка и чланка 22. овога Уговора достављат ће се Епископском савјету Српске православне цркве у Хрватској, односно његовом средишњем фонду.

Установе из овога чланка дужне су поштивати законе Репуб­лике Хрватске о финанцијском пословању.

Одредбе овога чланка и чланка 22. почет ће се примјењивати прве прорачунске године након ступања на снагу овога Уговора.

Мјешовито повјеренство састављено од једнаког броја представника обију страна припремат ће приједлоге за провођење како одредаба овога Уговора, тако и одредаба Закона о правном положају вјерских заједница и то:

а) за рјешавање правних питања
б) за рјешавање питања одгоја и образовања
ц) за очување културне и умјетничке баштине Српске православне цркве у Хрватској
д) за рјешавање господарских питања

Повјеренство из овога чланка ће једанпут годишње извјештавати надлежна тијела о провођењу овога Уговора.

Уговорне стране у међусобном ће договору тражећи правед­но рјешење, рјешавати двојбе или тешкоће које би могле настати гледе тумачења или примјене одредби овога Уговора.

Овај Уговор склапа се на неодређено вријеме.

У случају да једна од уговорних страна буде сматрала да су се битно промијениле прилике у којиме је склопљен овај Уговор, започет ће преговоре о његовој промјени сукладно новим околностима.

Овај Уговор ступа на снагу даном потписа.

Загреб, 20. просинца 2002.

• Основни уговор између Босне и Херцеговине и Српске православне цркве (2007)
• Темељни уговор између Црне Горе и Српске православне цркве (2022)

• Ugovor između Vlade Republike Hrvatske i Srpske pravoslavne crkve u Hrvatskoj o pitanjima od zajedničkog interesa, Приступ 1. јуна 2021.

---

Ugovor izmedju Vlade Republike Hrvatske i Srpske pravoslavne crkve u Hrvatskoj (2002)