Корисничке алатке

Алатке сајта


турци_не_даду_пити_у_славу_божију

Турци не даду пити у славу Божију

Турци не даду пити у славу Божију је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

Текст пјесме

0001    Славу слави стари деспот Ђуро

0002    О пролећу дану Ђурђевоме,

0003    Крсно име славна светог Ђорђа,

0004    Да би нама у помоћи био.

0005    Три ми Ђуро софре поставио:

0006    Једну софру од сувога злата,

0007    Другу софру од цркли мерџана,

0008    Трећу софру дрва шимширова,

0009    На њих меће пива и јестива.

0010    За најпрвом дванаест владика,

0011    А за другом сву српску господу,

0012    Аза оном од жута шимшира,

0013    Ону ми је ниже помакнуо,

0014    Меће за њом кљасте и слијепе.

0015    Ал’ да видиш големе невоље,

0016    Од кад Србљи царство изгубише,

0017    Клети Турци зулуме чињаху,

0018    И Србљима јаде задаваху

0019    Крсно име служит’ не смијаху,

0020    Па се боје Србљи свиколици.

0021    Ал’ изиђе стари деспот Ђуро

0022    На чардаку од бијеле куле,

0023    Гледа Ђуро с десне на лијеву,

0024    Када се је поље замаглило;

0025    Није магла да би магла била,

0026    Него пара коњска и јуначка.

0027    Мало стаде, не би николико,

0028    Ево јунак на коња дораста,

0029    Силан Турчина ага Бећир-ага,

0030    Тражи врата тешком топузином:

0031    ”Силан влаше, отвори ми врата.”

0032    Викну Ђуро своје вјерне слуге:

0033    ”Брже, слуге, ако Бога знате,

0034    ”Отворите врата на авлији.”

0035    Уђе Туре младо и помамно.

0036    ”Бре, каури, родила вас курва,

0037    ”Ал’ не знате шта сте и како сте.

0038    ”Крсно име славит’ не смијете,

0039    ”Слава Божја већ се не напија. ”

0040    Скида Ђуро капу под пазуо,

0041    Сва господа на ноге усташе,

0042    Сваки мучи ништа не говори,

0043    Ставише га у чело трпезе.

0044    Нити једе нити пије курва,

0045    Него мрко пребраја господу,

0046    Не да пити у слави Божојзи,

0047    Која њему ни помоћи неће.

0048    Кад се Ђуро на невољу нађе,

0049    Троструке га сузе промакоше,

0050    Ваљају се низ госпоцко лице,

0051    Сузе рони, овако говори:

0052    ”О Јерино, моја вјерна љубо,

0053    ”Узми боље једну купу вина,

0054    ”Па изиђи доље на сокаке,

0055    ”Кога првог видиш од Србаља,

0056    ”Пружи њему и купу и вино,

0057    ”Закуни га Богом великијем,

0058    ”И нашијем крснијем именом,

0059    ”Да напије у слави Божојзи. ”

0060    Брже га је љуба послушала,

0061    Напунила једну купу златну,

0062    Доље пође сјетно невесело,

0063    Бога моли, овако говори:

0064    ”Вељи Боже, и сви Божји свеци,

0065    ”Дај ми данас близу двора мога

0066    ”Да сусретнем доброга јунака,

0067    ”Који ће м напит’ по закону,

0068    ”То за славу Бога Великога,

0069    ”И за славу светога Ђорђија.”

0070    Хитро краче, а очима сматра,

0071    Кад сокаку сиђе на калдрми,

0072    И сусрете незнана јунака,

0073    Појахао коња големога,

0074    На њега је страшно одијело,

0075    На јунака свијетло оружје,

0076    О седлу му копље убојито,

0077    С десне старне топузина тешка.

0078    Божју му је помоћ називала:

0079    ”Божја помоћ, незнани јуначе! ”

0080    А он њојзи љепше одговара:

0081    ”Срећа добра, Ђурђрва Јерина! ”

0082    Упази му поглед наопаки

0083    Кроз космате горње трепавице,

0084    Упази му оба мрка брка,

0085    Ђе му густи сједе по рамена,

0086    Јунак дише, а брци се висе,

0087    Препаде се да од Бога нађе,

0088    На тле паде и чашу испусти,

0089    Здрава купа, а вино цијело.

0090    Удеси се незнана делија,

0091    С коња сиђе, за руку дофата:

0092    ”Не бој ми се, моја посестримо,

0093    ”Него кажуј, што је и како је. ”

0094    Јерина му стаде каживати

0095    По истини све како је било.

0096    Рече ријеч незнана делија:

0097    ”Богом, сестро, Ђурђрва Јерино,

0098    ”Кажи мени јеси л’ вјере тврде,

0099    ”Мугу ли се у теб’ поуздати,

0100    ”Да ме не ћеш данас просочити? ”

0101    она му се куне и преклиње:

0102    ”Тврда вјера, незнана делијо,

0103    ”Тврда вјера, тврђа од камена! ”

0104    Онда јој је тихо бесједио:

0105    ”Ја сам главом Краљевића Марко

0106    ”Поздрави ми побратима мога,

0107    ”Рец’ му тајно, не помињи Марка,

0108    ”Сад ће доћи незнана делија,

0109    ”Јер не оће на друм пити вина,

0110    ”Ни напити у слави Божојзи,

0111    ”Но у двору за софром бијелом,

0112    ”Ђе се вазда пије и напија. ”

0113    Брже скочи Ђурђева Јерина,

0114    И улеће Ђуру на чардака,

0115    Све му каже од краја до конца,

0116    Ма не каже да је Краљић Марко.

0117    Мучи Ђуро, ништа не говори,

0118    Ал’ сам собом мисли и размишља:

0119    Данас нема у Срба јунака,

0120    Ко ће у двор пит’ у славу Божју.

0121    Мало било, не би неколико,

0122    Ал’ ево ти Краљевога Марка,

0123    Покрио се самур кабаницом

0124    Са вр главе до петније жила.

0125    Како дође одмах кавгу зивну:

0126    ”Ђе си, Ђуро, изнеси ми вина,

0127    ”Од Бога је велика греота,

0128    ”А од људи зазор и срамота,

0129    ”Код оваке части и господе

0130    ”Да се мукло испијева вино,

0131    ”Јер се Србљи научили нису,

0132    ”Вино пити, а мукло стајати. ”

0133    Примакну се при трећој трпези,

0134    Као да је тужан и сиротан.

0135    Турчин гледа, шта оће да ради,

0136    Примакну се к месу ајдучкоме,

0137    Рукам’ граби, а зубима скубе,

0138    Као гладан курјак овновине,

0139    Пак довати једну купу вина,

0140    По ње бјеше, пак је припунио,

0141    На јуначке ноге устануо,

0142    Рече ријеч: ”Браћо, да пијемо

0143    ”Сад најпрву у слави Божојзи. ”

0144    Кад ваславу заче да говори,

0145    Скочи Турчин ка да се помами:

0146    ”Лакше, влаше, шта си наумио? ”

0147    Трже сављу скочи про трпезе,

0148    Доиста га погубити ћаше.

0149    Ал’ је Марко стар варалица,

0150    Збачи себе букарску ћурдију,

0151    На топуз му сабљу дочекао:

0152    ”Лакше, Туре, куд си насрнуо,

0153    ”Ал’ не видиш да си погинуо? ”

0154    Позна Турчин Краљевића Марка,

0155    Све владике и редом господа.

0156    Виче турчин, заклињу владике,

0157    А господа грлом бијелијем:

0158    ”Нека Марко, ако Бога знадеш,

0159    ”Не погуби агу Бећир-агу.

0160    ”Али не знаш, не знали те људи!

0161    ”Да ни с миром живјет’ не можемо. ”

0162    Марко чује, ал’ чут’ не оћаше,

0163    Но с Турчином там’ амо се маша.

0164    Силан Турчин, али бољи Марко,

0165    Савеза му руке наопако,

0166    Привеза га реку о диреку,

0167    С господом се у образ ижљуби,

0168    А владике у бијеле руке,

0169    Тадер рече: ”камо вас, господо,

0170    ”Ајте сада пијте и благујте,

0171    ”И ришћански закон испуњајте.

0172    ”И ако смо изгубили царство,

0173    ”Душе наше губити немојмо. ”

0174    Пију вино, разговарају се.

0175    Турчин гледа, не збори ријечи.

0176    Тад господа закумише Марка:

0177    ”Богом, брате, Краљевићу Марко,

0178    ”Пушти нама агу Бећир-агу,

0179    ”Да нас Турци не би погазили,

0180    ”Сиротињу нашу цвијелили. ”

0181    Тад се Марко у све мисли снађе,

0182    Пуште врага, нек му није трага,

0183    Тешко Србљем, ђе им није Марка.

Литература

  • Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
  • Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899.

Turci ne dadu piti u slavu Boziju

турци_не_даду_пити_у_славу_божију.txt · Последњи пут мењано: 2022/04/18 16:40