Турци на Глибовцу је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

0001    Вино пије тридес Удбињана

0002    У Удбину на Мујову кулу

0003    Међу њима буљубаша Мујо.

0004    Кад се Турци вина напојише,

0005    Док се Мују даде погледати,

0006    Погледати пољу удбинскому,

0007    Док угледа коња и јунака,

0008    Па потеже срчали дурбина,

0009    Те познаје коња и јунака.

0010    Ко бијаше и од куд бијаше?

0011    То бијаше ускок Радоване

0012    На ђогату коњу од мејдана,

0013    Ђогат му се коњиц положио,

0014    Бакарлије црну земљу стрижу.

0015    Виђе Мујо, позна побратима,

0016    Па Турцима стаде бесједити:

0017    ”Браћо моја, аге Удбињани,

0018    ”Баш је Раду велика невоља,

0019    ”Јесте Раде виђео кауре,

0020    ”Ђе су силну војску покупили,

0021    ”На Удбињу нашу полазили;

0022    ”Ал’ је Раде шићер опазио,

0023    ”Јалата га неко окупио. ”

0024    Докле Мујо у ријечи бјаше,

0025    Дотле Раде под бијелу кулу.

0026    Све су аге пред њим истрчале,

0027    Бесједи му буљубаша Мујо:

0028    ”Аирала! Богом побратиме,

0029    ”Кака ти је голема невоља,

0030    ”Те си тако поље покупио? ”

0031    А бесједи ускок Радоване:

0032    ”Авај Мујо, мили побратиме,

0033    ”Кад не требаш свакад те имаде,

0034    ”А кад требаш никад ли те нема.

0035    ”Ја се десик данас на тромеђу,

0036    ”На тромеђу турску и каурску,

0037    ”Тамо нађо Цмиљанића мобу,

0038    ”Има сердар триста ђевојака,

0039    ”И тридесет има водоноша,

0040    ”А стотину равно везалаца.

0041    ”На ђевојке сваку кауркињу,

0042    ”На свакој су токе позлаћене.

0043    ”Знаш ли, Мујо, Богом побратиме.

0044    ”Кад сам моје токе саковао,

0045    ”Ја сам дао триста талијера;

0046    ”Док сам моје токе позлатио,

0047    ”Јесам дао рушпа пет стотина,

0048    ”Па ја моје токе пазарива,

0049    ”Давак прида за њине најгоре,

0050    ”Побратиме, стотину дуката,

0051    ”Моје токе, мили побратиме,

0052    ”Не кћеше их, брате, ни гледати.

0053    ”Ја остави мобу Цмиљанића,

0054    ”Тамо нема ниједног сердара.

0055    ”Но сад, Мујо, Богом побратиме,

0056    ”Деде серат и крајину спремај,

0057    ”Да идемо на тромеђу, Мујо. ”

0058    А кад Мујо зачу побратима,

0059    Па и аге чудо саслушаше,

0060    Припалише шибе и лубарде,

0061    Све се срга серат и крајина

0062    Под Мујову пребијелу кулу.

0063    Мујо бира пет стотин’ Турака,

0064    Ђе год кога побољега знаде,

0065    Па поведе на тромеђу војску.

0066    Пред војском је буљубаша Мујо,

0067    За њим иде старац Ћеиване,

0068    За старином гојени Алиле,

0069    За Алилом сила и ордија.

0070    Док дођоше на тромеђу Турци,

0071    Кад отишла Цмиљанића моба.

0072    Наљути се буљубаша Мујо,

0073    Па потеже пушку џевердара,

0074    Одиста га убити оћаше,

0075    Не даде му гојени Алиле:

0076    ”Немој Мујо, брате од матере,

0077    ”Ти не удри ускок-Радована,

0078    ”Доста нам је Раде требовао,

0079    ”Ми смо доста са њим задобили,

0080    ”Влашкије се натргали глава

0081    ”А и роба доста задобили. ”

0082    Онда Мујо стаде бесједити:

0083    ”Браћо моја, Турци Удбињани,

0084    ”Сад покрпак серат и крајину,

0085    ”А шта ћемо, моје аге драге,

0086    ”Куда ћемо окренути војску? ”

0087    Једни веле: ајте на Котаре,

0088    Да тјерамо Цмиљанића мобу.

0089    Други кажу: ајте низ приморје.

0090    Трећи кажу: дома да идемо.

0091    Онда Мујо поче бесједити:

0092    ”Браћо Турци, да се послушамо,

0093    ”Ја сам добар шићар запазио

0094    ”У Глибовац богату паланку,

0095    ”Тамо има дванест базрђана,

0096    ”Код свакога по рпа дуката. ”

0097    Тад бесједи стари Ћеиване,

0098    Шушка, тепа, проговара тио:

0099    ”Прођ’ се, Мујо, врага и Глибовца,

0100    ”Ја сам досад ишо на Глибовац,

0101    ”Браћо Турци, три пут одлазио,

0102    ”Некад с триста, некад пет стотина,

0103    ”Па ниједног нисам доводио.

0104    ”Да ме није кулаш уносио,

0105    ”Не би ни ја главу износио.

0106    ”Није лако на Глибовац доћи,

0107    ”Ваља проћи тридесет градова,

0108    ”И у њима тридесет банова.

0109    ”Код свакога капетана кажу

0110    ”И са њима по триста момака.

0111    ”Ваља проћи тридест паланака,

0112    ”И на њима тридест караула,

0113    ”И у свакој има стражарбаша,

0114    ”Па у њега по тридест стражара,

0115    ”У средини на Клисуру тврду,

0116    ”Тамо има караула тврда,

0117    ”На њој сједи Вуче оклопниче:

0118    ”Са Вуком је шесет оклопника.

0119    ”Добро стражу од Турака чува,

0120    ”Ко год дође на Клисуру тврду,

0121    ”Што не лети и не носи крила,

0122    ”Ништа Вуку утећи не може.

0123    ”Већ чујте ме, Турци Удбињани,

0124    ”Ако ћете мене послушати,

0125    ”Вратите се натраг у Удбињу. ”

0126    Разљути се буљубаша Мујо,

0127    Ћеифану поче бесједити:

0128    ”Страшљивицо, стари Ћеивану,

0129    ”Ја ћу серат и Крајину кренут’

0130    ”И Глибовац оћу поробити,

0131    ”И здраво се натраг повратити.

0132    ”А ти иди у нашу Удбињу,

0133    ”Па отпаши свијетло оружје,

0134    ”И припаши женску опрежину,

0135    ”Па ми гаће и кошуље преди,

0136    ”Ја ћу тебе исе учинити.

0137    ”Не плаши ми крваве газије. ”

0138    Па повика грлом бијелијем.

0139    ”О Алиле, брате од матере,

0140    ”Деде разви свилена барјака,

0141    ”Па ти за мном сву окрени војску. ”

0142    То је Алил Муја послушао,

0143    Разви Турчин свилена барјака,

0144    Па окрете низ приморје војску.

0145    Сва се сила и ордија крену,

0146    Сам остаде старац Ћеиване.

0147    Све мислио шта ће и како ће,

0148    Баш да иде у турску Удбињу,

0149    То се старцу срамота чињаше,

0150    А да старац на Глибовац пође,

0151    Он се боји оће погинути.

0152    Све мислио, па једно смислио,

0153    Боље, рече, па и погинути,

0154    Но срамотно у Удбињу поћи.

0155    Па посједе претила кулаша,

0156    И пристиже силу и ордију.

0157    Отоле се војска подигнула,

0158    Дању иде гором и планином,

0159    Ноћу иде друмом широкијем,

0160    Док прођоше тридесет градова,

0161    И у њима тридесет банова,

0162    И прођоше тридес паланака,

0163    И на њима тридес караула,

0164    Здраво Турци дошли на Глибовац .

0165    Тада Мујо уставио војску,

0166    Поразреди на четири старне,

0167    Како ваља од куд ударити.

0168    А бесједи старац Ћеивану:

0169    ”Чу ли, Мујо, од Крајине крило,

0170    ”Добро гледај што ћеш учинити.

0171    ”Ти не пали бијела Глибовца,

0172    ”Јер у њему имаде топова,

0173    ”Топови ће оглаисти Турке,

0174    ”Па ће наске Власи поватати.

0175    ”Има кула базрђан-Илије,

0176    ”И у њега бијела Латинка,

0177    ”Од како сам јунак постануо,

0178    ”И на моје ноге устануо,

0179    ”Ништа љепше виђео нијесам.

0180    ”Ко Латинке базрђан-Илије. ”

0181    А кад чуо буљубаша Мујо,

0182    На жену се ашик учинио,

0183    Пушти војску са четири стране,

0184    И он први удри на Глибовац.

0185    А да видиш буљубаше Муја,

0186    Тражи кулу базрђан-Илије,

0187    Док му кули и авлији дође,

0188    Па се пење на вренђију кулу,

0189    Тамо нађе базрђан-Илију,

0190    На руци му бијела Латинка.

0191    Кад га виђе базрђан-Илија,

0192    Нешто стаде јунак бесједити,

0193    И на своју сабљу погледује,

0194    Не даде му буљубаша Мујо,

0195    Сабљом махну, посјече му главу,

0196    Па увати бијелу Латинку,

0197    А запали пребијелу кулу.

0198    Ђе је срећа ту је и несрећа,

0199    Око куле дванаест топова.

0200    Докле Турци благо покупише,

0201    А и млого роба заробише,

0202    Ту Илијна сагорела кула ,

0203    Припали се дванаест топова,

0204    Абер даде уз приморје равно.

0205    То је чуло тридесет градова,

0206    И у њима тридесет банова,

0207    И чуло је тридест паланака,

0208    И у њима тридест караула,

0209    А то Вуче зачу оклопниче,

0210    Па повика шесет оклопника.

0211    Оде Вуче друму широкоме,

0212    Па уводи друма широкога.

0213    Кад је Вуче друму долазио,

0214    Великом се чуду зачудио,

0215    Ђе је Турска сила пролазила,

0216    На Глибовац војска ударила.

0217    Том се јаду Вуче досјетио,

0218    Па увати друме и богазе.

0219    Мало стало, за дуго не било,

0220    Док ето ти тридест стражарбаша,

0221    За свакијем по двадест стражара.

0222    Мало стало за дуго не било,

0223    Док ето ти тридесет банова,

0224    И са њима тридест капетана,

0225    За свакијем тридесет момака.

0226    Све им Вуче по истини каже,

0227    Ђе су Турци прошли на Глибовац.

0228    Добро бани разредише војску.

0229    Док ето ти силе и ордије,

0230    Пред свијема стари Ћеиване,

0231    Јер се стари јаду досјетио.

0232    Подалеко старац измакнуо,

0233    Те уводи друме и богазе.

0234    Тек је војска друма опколила,

0235    И међу се Турке упустила,

0236    Пропустише стара Ћеивана.

0237    Старац прође тридесет банова,

0238    И сувише тридест капетана.

0239    Докле старац на Клисуру дође,

0240    Дочека га тридест стражарбаша,

0241    Па на старца ватру оборише.

0242    Код Турчина добра срећа била,

0243    Ниједан му рану не зададе,

0244    Олово га приватити неће,

0245    Здраво Турчин стражарбаше прође.

0246    А да видиш муке и невоље,

0247    Дочека га Вуче оклопниче,

0248    Са његово шесет оклопника,

0249    Не да Вуче проћи Ћеивану,

0250    Срете старца насред друма пута.

0251    Кад га виђе стари Ћеиване,

0252    Одиста се стари препануо,

0253    Па потеже перли буздована,

0254    Те удара Вука оклопника.

0255    За то Вуче ни абера нема,

0256    Но под њиме увати кулаша,

0257    И старину за прси широке,

0258    Са њим удри под коња кулаша,

0259    Па му веже руке наопако.

0260    У том бани дочекаше војску,

0261    Ала банда заметну се кавга,

0262    Од Турака млоге јаде граде,

0263    Никог жива не ктеше пустити:

0264    Што гођ пусти тридесет банова,

0265    Ту не пушта тридест капетана:

0266    А што пушта тридест капетана,

0267    То не пушта тридест стражарбаша;

0268    А што би се њима измакнуло,

0269    Не да Вуче утећ’ ђавољему

0270    Са његово шесет оклопника.

0271    Исјекоше Турке Удбињане,

0272    Од њи жива ока не пустише,

0273    Ни да кажу како им је било.

0274    Како таде, тако и данаске,

0275    Више Турци на Глибовац неће.

• Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
• Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899.

---

Turci na Glibovcu