Смрт Сењанина Ива

Смрт Сењанина Ива је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић у дјелу Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846.

Текст пјесме

0001    Санак снила Иванова мајка,

0002    Ђе је Сење тама попанула,

0003    Ђе се ведро небо проломило,

0004    Сјајан мјесец пао на земљицу

0005    На Ружицу насред Сења цркву,

0006    Ђе звијезде крају прибјегнуле,

0007    А даница крвава ижљегла,

0008    А кука јој тица кукавица

0009    Усред Сења на бијелој цркви.

0010    Кад се баба из сна пробудила,

0011    Узе штаку у десницу руку,

0012    Оде право ка Ружици цркви,

0013    Те казује протопоп-Неђељку,

0014    Казује му, шта је у сну снила.

0015    А кад стари баку саслушао,

0016    Он јој оде санак толковати:

0017    „Чујеш мене, остарила мајко!

0018    „Зло си снила, а горе ће бити,

0019    „Што је Сење тама попанула,

0020    „Оно ће ти пусто останути;

0021    „Што л’ се ведро небо проломило,

0022    „И што мјесец пао на Ружицу,

0023    „То ће тебе Иво погинути;

0024    „Што су зв’језде крају прибјегнуле,

0025    „То ће остат’ млоге удовице;

0026    „Што ј’ даница крвава ижљегла,

0027    „То ћеш стара остат’ кукавица,

0028    „Што л’ ти тица кука на Ружици,

0029    „То ће ти је оборити Турци,

0030    „А и мене стара погубити.”

0031    Тек што стари у ријечи бјеше,

0032    Ал’ ето ти Сењанина Ива,

0033    Сав му вранац у крв огрезнуо,

0034    На Ивану седамнаест рана,

0035    Носи десну у лијевој руку;

0036    Догна вранца пред бијелу цркву,

0037    Па говори остарилој мајци:

0038    „Скин’ ме, мајко, са коња вранчића,

0039    „Умиј мене студеном водицом,

0040    „А причести вином црвенијем.”

0041    Хитро га је мати послушала,

0042    Скиде њега са коња помамна,

0043    Па га уми студеном водицом,

0044    И зали га вином црвенијем;

0045    Па га пита остарила мајка:

0046    „Што би, сине, у земљи Талији?”

0047    Оде Иво ’вако говорити:

0048    „Добро, мати, у земљи Талији:

0049    „Доста, мајко, робља наробисмо,

0050    „А јошт више блага задобисмо,

0051    „Па се здраво дома повратисмо;

0052    „Но кад бисмо на првом конаку,

0053    „Ту нас стиже и прва поћера,

0054    „Црни коњи, а црни јунаци,

0055    „Црне носе око главе чалме,

0056    „По једном се ватром претурисмо,

0057    „Од њих нико не остаде, мајко,

0058    „Од нас нико не погибе, мајко;

0059    „Но кад бисмо на другом конаку,

0060    „Ту нас стиже и друга поћера,

0061    „Б’јели коњи, а бјешњи јунаци,

0062    „Бијеле им око главе чалме,

0063    „По једном се ватром претурисмо,

0064    „Од нас нико не погибе, мајко,

0065    „Од њих нико не остаде, мајко;

0066    „Но кад бисмо на трећем конаку,

0067    „Ту нас стиже и трећа поћера,

0068    „Црна струка, а дугачка пушка,

0069    „Прегореле ноге до кољена,

0070    „По једном се ватром претурисмо,

0071    „А по други бити започесмо,

0072    „Од њих, мајко, нико не погибе,

0073    „Од нас, мајко, нико не остаде,

0074    „До остаде твој сине Иване,

0075    „И он ти је рана допаднуо,

0076    „Ево десне у лијевој руке!”

0077    То говори, а с душом се бори,

0078    То изусти, лаку душу пусти,

0079    И умрије, жалосна му мајка!

0080    Бог му дао у рају насеље!

0081    Нама, браћо, здравље и весеље!

Литература

  • Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
  • Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846. Исто издата и у Београду, 1988.
Штампање