Садржај
Турци и ускоци
Турци и ускоци је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
Текст пјесме
0001 Ал’ су многе учестале даве
0002 Од све Босне и Херцеговине
0003 На три села од Карадаглије:
0004 Зенђил’ Струга и Карамалинско,
0005 Из Љевишта мјеста ајдучкога,
0006 У њима су стотину ускока,
0007 Даву чини Ресулбеговићу:
0008 „Аман, пашо, Сточевић-везире!
0009 “На ускоке на наше крвнике,
0010 „Који нама много јада дају,
0011 “Робе буле, проваљују куле,
0012 „Воде младе у Морачу каде,
0013 “Те за влахе узимају каде.
0014 „То немогу подносити Турци.
0015 “Дај нам војску, ако Бога знадеш!
0016 „Да удримо на ускоке шњоме,
0017 “Да ајдучко сјеме разрушимо,
0018 „Да од врага не остане трага.“
0019 Но што рече Сточевић везире:
0020 „Ну одби се, Требињски лучаре!
0021 “И пријед си на војску ходио,
0022 „На укочка села ударао,
0023 “Ти удари и огњем опали,
0024 „Ускоци се цијели помами,
0025 “Па удари низ Херцеговину,
0026 „Роби, пали, а сијеци главе,
0027 “Те освети јаде свеколике.„
0028 Тек та Турска прекинула дава,
0029 Даву чини Бунгур Сали ага,
0030 Ишћера га везир из дивана.
0031 Ниско стоји Самил-агин Дерво (Дервиш)
0032 Ема добро гледа у везира,
0033 Пак се Турчин примаче везиру,
0034 Стаде даву на ускоке градит’:
0035 “Аман, пашо, Сточевић-везире!
0036 „На ускоке на наше крвнике,
0037 “Који су нам многе јаде дали,
0038 „И баба су погубили мога,
0039 “Мога баба Ченгић-Смаил-агу
0040 „У Дробњаку у племену јаку,
0041 “Пос’јече га Алексићу Мирко,
0042 „И понесе на Цетињу главу,
0043 “Власи су се хаси учинили,
0044 „Два чардака нова начинили:
0045 “Један Мирко на Карамалинско,
0046 „Други Вуле на зенђилу Стругу,
0047 “Све уз инад цару и везиру,
0048 „Како су се хаси учинили,
0049 “Све сијеку цареве делије,
0050 „А доносе главе на чардаке,
0051 “И теби су зулум учинили,
0052 „Силан пашо, на дивану твоме.
0053 “Кад оправи Мемеда кавеза,
0054 „Барјактара од свијех каваза,
0055 “И даде му двије бурунтије,
0056 „Да ти носи низ земљу Турћију,
0057 “Да узима у влаха верћију,
0058 „Дочека га чета од ускока,
0059 “А пред њима Бајагића Шундо,
0060 „Те пос’јече Мемеда каваза,
0061 “Однесе му и сабљу и главу
0062 „На Цетиње мјесто гласовито.
0063 “Други су ти зулум учинили,
0064 „Ђемије си нове начинио,
0065 “Ђемиџије Турке поставио;
0066 „И ту чета од ускока дође,
0067 “А пред њима Пивљанине Лука,
0068 „Ђемиџије исјекоше Турке.
0069 “Дај ми војску, ако Бога знадеш!„
0070 Кад то зачу Сточевић везире,
0071 Пак се Турчин зачудио дави,
0072 Па говори Смаил-агин’ сину:
0073 “Чу ли мене, пиле соколово,
0074 „Ето тебе до два муселима
0075 “И све Босне и Херцеговине,
0076 „Војске купи колико ти драго,
0077 “Ајде дна њих што гођ пријед можеш.
0078 „Тек се чувај, мој соколе сиви,
0079 “Ускоци су крвави јунаци,
0080 „Чете воде низ Херцеговину,
0081 “Да ти ђегођ не припазе војску.„
0082 Па му Дервиш прифатио руку.
0083 Брзо пође Дервиш из дивана,
0084 Ту наоди оба муселима,
0085 Па им Турчин казиваше јавно:
0086 “Чуј, Турчине, Ресул-беговићу!
0087 „Ајде брзо у Требињу пођи,
0088 “Војске купи што год више можеш,
0089 „У Никшиће што год брже можеш.“
0090 Па дозивље Бунгур-Сали-агу:
0091 ”Чуј, Турчине, Бунгур-Сали-ага!
0092 „Ти појаши дебела гаврана,
0093 “Гони брзо Фочи и Таслиџи,
0094 „А кад дигнеш на џади Таслиџу,
0095 “Води војску Колашину граду,
0096 „Те ти дигни наше крајичнике.“
0097 Дан почише кад ће ударити,
0098 У суботу уочи неђеље:
0099 „Ти ћеш удрит’ на широке Луке,
0100 “Ја ћу удрит’ Стругу и Малинску,
0101 „Силни ћемо табор учинити
0102 “У Тушину на Араповиште:
0103 „Ту су наша стара таборишта
0104 “Код танкијех кулах Церовића,
0105 „Ту ћу влашке доносити главе,
0106 “То су наше тахинџије старе,
0107 „И каурско робје доводити,
0108 “И ускочки шићар дијелити.„
0109 Но не рече Турчин: ако Бог да!
0110 Каконо му ни помоћи неће.
0111 У томе се раздвојише Турци,
0112 Оде сваки купит’ своју војску.
0113 Оде Дервиш Гацку пространоме.
0114 Кад од Гацка покупио војску,
0115 Па је диже Никшицкоме граду.
0116 А кад дође граду Никшицкоме,
0117 Кад ево ти од Требиња војска.
0118 А грађани кад су разумјели,
0119 Једва бјеху Турци дочекали,
0120 Па дебеле коње наредили,
0121 Пред Дервиша Турци долазише:
0122 “Долбро дошло, пиле од сокола!
0123 „Да ми баба осветимо твога.“
0124 У томе су Турци полазили,
0125 Ево ти их на поље Крновско.
0126 Ту су Турци коње разјахали,
0127 И велики табор учинили,
0128 Вијећаше кад ће ударити.
0129 Мили Боже, на свему ти хвала!
0130 Колика је сила у Турака!
0131 Ко знаваше два села ајдучка,
0132 Из свога би срца промислио,
0133 Оће л’ ока утјецати жива,
0134 И да каже каконо је било,
0135 А камо ли боја учинити.
0136 Док Бог даде добра пријатеља,
0137 Кога бјеше срце забољело,
0138 Да их мучке не покољу Турци,
0139 Па на тајно Срби говораху:
0140 „Да је мајка родила јунака,
0141 “Да он ноћас у ускоке пође,
0142 „И да абер ускоцима даде,
0143 “Да им ненад не ударе Турци,
0144 „Добра ти би задовио дара
0145 “И од Бога и од господара,
0146 „И ми ћемо за медију платит’.“
0147 Ту се момак добар наодио,
0148 Ема љуто бјеше оголио,
0149 А Богу се вијесрдно молио:
0150 „Ја ћу крају ускочкоме поћи.“
0151 Харман Сава од Горице Црне.
0152 Па довати танку халаманку,
0153 Измаче се лако од Турака.
0154 Кад се бјеше лако одмакнуо,
0155 Он похита у ускоке брзо,
0156 Ходом брдом, а долином трком.
0157 Брзо Харман у Бијелу сиђе,
0158 А на кулу Шћепановић-Пиља.
0159 А кад био под танчицу кулу,
0160 На кули се ватра расјајала,
0161 Кад ту сједе од Никшића Турци
0162 Чаркаџија и уводаџија,
0163 Пак питају Шћепановић-Пиља:
0164 „Рајо права, Шћепановић-Пиљо!
0165 “Да ми на њих сјутра ударимо.
0166 „Ускоци су крвави јунаци,
0167 “Побиће нас власи из колиба.„
0168 Слободи их Шћепановић Пиљо:
0169 “Не бојте се, од Никшића Турци,
0170 „Ђегођ знате крвава јунака,
0171 “Ниједнога на катуну нема:
0172 „Нема влаха Бајагића Шунда,
0173 “Што бољега каурина нема;
0174 „Ни курвића Пивљанина Луке,
0175 “Не трепћу му од оружја руке;
0176 „Ни Јакова Потураковића,
0177 “Да какав је Потурак Јакове,
0178 „Кад би врке објесио брке,
0179 “А на палош наслонио руку,
0180 „А узео пушку повозника,
0181 “Он би тридест’ гонио војника;
0182 „Тог јунака ниједнога нема,
0183 “Ласно ћете њима ударити.„
0184 Када Харман чуо лакрдију,
0185 Прође Харман на Карамалинско
0186 Бијеломе Миркову чардаку,
0187 И кад дође чардаку на врата,
0188 Тада виче Алексића Мирка.
0189 Стаде Мирко чардаку на врата,
0190 Њему Харман добро вече виче,
0191 Питају се за мир и за здравље,
0192 Но што Харман проговара Мирку:
0193 “Бјежи, Мирко, зло му јутро било!
0194 „Ето на те све Турћије листом,
0195 “Ако ли ми не вјерујеш, Мирко,
0196 „Ево виђи џебану везирску,
0197 “Којуно су дијелили Турци,
0198 „И с којом ће на ускоке поћи.“
0199 А кад виђе Алексићу Мирко,
0200 Ђе ће њему ударити војска,
0201 Он подвикну браћу Малишане:
0202 „Ајте, браћо, ноћу да бјежимо,
0203 “Ево на нас сила од Турака.„
0204 А кад чуше Малински ускоци,
0205 Из торина изјавише овце,
0206 А невјесте ђецу поведоше.
0207 Леден снијег земљу притиснуо,
0208 Стоји писка ђеце лудаије,
0209 Жалост бјеше, до неба се чује,
0210 Одбјежаше зелену Јаворју.
0211 Они вичу Брђанина Вула:
0212 “Бјежи, јадан Вуле, да бјежимо,
0213 „Ево на нас све силе цареве.“
0214 Вуле виче попа Милована:
0215 „Бјежи, јадан попе, да бјежимо.“
0216 А вели му попе Миловане:
0217 „Не бјеж’ тако, Брђанине Вуле,
0218 “А да што си чардак начинио,
0219 „Да га сама запаљују Турци.
0220 “Све бјежасмо, ништа не добисмо.
0221 „Јутрос дајбуд’ побјегнути нећу,
0222 “Да би знао ђе ћу погинути.„
0223 Па долеће пред своју колибу,
0224 Из торина изјављује овце,
0225 Дојави их попе до чардака.
0226 Па уљезе попе у чардаку
0227 Су четири брата Поповића,
0228 Оста чардак на Карамалинску,
0229 Да га сама запаљују Турци.
0230 Стадоше се корити јунаци,
0231 Да учине боја из чардака.
0232 Тада пође неколико друга,
0233 А пред њима двије сератлије,
0234 Прво Лека из Гацка питома,
0235 А за њиме Туровић Матија,
0236 А за њима избрани јунаци
0237 Седам осам један за другијем,
0238 Похиташе бијелу чардаку,
0239 Они желе заметнути кавгу.
0240 Кад дођоше момци у чардаку,
0241 Кроз прозоре пушкарице граде,
0242 Да се боље тврде за јунаштво.
0243 У планину истурише стражу,
0244 Младо момче Саву Лаковића.
0245 А кад Сава опазио војску,
0246 Брзо Сава у чардаку дође,
0247 Те он своју свободи дружину:
0248 “Не бојте се, моји соколови!
0249 „Јер је турска изметена војска,
0250 “Јутрос ћемо добити јунаштво.„
0251 Један другом слободу даваше:
0252 “Немојте се који препанути,
0253 „Ал’ далеко пушку изметнути,
0254 “Док не дођу Турци до чардака,
0255 „Да на празно пушке не падају.“
0256 У то војска на Кравицу дође,
0257 Стадоше се раздвајати Турци:
0258 Узе Дервиш половину војске,
0259 Па он пође на Карамалинско
0260 А на Мирка, очина крвника;
0261 А Мушовић половину војске,
0262 Па он оде Стругу зенђиломе,
0263 Те удари Вулову чардаку.
0264 У то Дервиш на Малинско дође,
0265 Па кроз војску коња нагоњаше,
0266 „И овако Турчин говораше:
0267 “Ко је јунак од моје ордије,
0268 „Да запали Миркова чардака,
0269 “Ал’ уграбит’ с Алексића главу,
0270 „Ево дара три оке дуката
0271 “И мојега хата најбољега.„
0272 Ту се многи сутекоше Турци,
0273 Да запале Миркова чардака,
0274 Ал’ уграбе с Алексића главу.
0275 Отолен су полазили Турци.
0276 Кад с’ чардаку примакоше близу,
0277 Док испаде турско момче младо,
0278 Којено се захвалило било,
0279 Да ће узет’ Алексића главу,
0280 Ал’ запалит’ бијела чардака,
0281 Пак наћера коња на чардаку.
0282 Виђоше га из чардака момци,
0283 Не могоше срцу одољети.
0284 Доклен дође до чардака близу,
0285 Док пукоше три пушке јуначке,
0286 Погодише на коњу Турчина,
0287 И с грдном га раном саставише,
0288 Но га добар дорат уносаше.
0289 Кад унесе њега у ордију,
0290 Кад виђоше ојађели Турци,
0291 Ђе се бију из чардака момци,
0292 Сваки себе метериза гради,
0293 Пак се огњем бију из пушака,
0294 У Турака пушке арчалије,
0295 А у њима љуте синџирлије,
0296 Па у чардак огањ обараху,
0297 Од чардака ћепанице скачу,
0298 А по њему разгоњаху стражу.
0299 Ал’ се лако ускоци не даду.
0300 Одмичу се Турци од чардака,
0301 Док на Вула Турци ударише,
0302 И ту пуче пушка из чардака.
0303 Те обрани серашћера војсци,
0304 Рањена га раја доватила,
0305 Те га носе у турску ордију.
0306 Оде јека на четири стране.
0307 То зачуо Бегане сердаре,
0308 Ђе удрише на ускоке Турци,
0309 Па доватиарачли шејшану,
0310 А за њима браћа Требјешани,
0311 Докле Стругу зенђиломе до’ше,
0312 Па с Турцима заметнуо кавгу.
0313 Одоше се Турци измицати,
0314 За њима се сердар примицати.
0315 А ту Турци оставише друга
0316 Од Турака Ненезића Вука,
0317 Пак у Турке удари нерука.
0318 Одмакли се Турца од чардака,
0319 Чардаку се отворише врата,
0320 А излеће сератлија млада,
0321 А на име попе Миловане,
0322 Гола носи у рукама ножа.
0323 А какав је попе Миловане!
0324 Но ти попе о души не ради,
0325 Него кавгу у крајини тражи,
0326 Не би ли се у њој намјерио,
0327 Не би л’ лтурску главу уграбио.
0328 Како трчи, овако говори:
0329 “А јуриш’те, браћо моја драга,
0330 „Ко би данас на смрт помислио,
0331 “Да од њега не остане трага!
0332 „Кога данас суђен данак нађе,
0333 “Они, браћо, умирати неће.„
0334 Отолен су потрчали момци,
0335 А пред њима појађели Турци.
0336 Док одоше испадат’ коњици,
0337 Као јунак Вујачић Стеване,
0338 Па у Турке коња угоњаше,
0339 Те разгоња на буљуке Турке.
0340 Како су се препанули Турци,
0341 Турцима се бјеше учињело
0342 Три су главе на коњу витезу,
0343 А три главе на добру јунаку.
0344 Отолен су Турци побјегнули,
0345 Добјежаше Миркову чардаку.
0346 Онда обје побјегоше војске.
0347 Тадар Дервиш коња нагоњаше,
0348 И потеже сабљу од мегдана,
0349 Да устави да се бију Турци.
0350 На њ’га Турци друге повадише,
0351 Да би боље Турци побјегнули.
0352 Од чардака одмакоше Турци,
0353 Из чардака испадоше момци,
0354 Па у Турке јуриш учинише.
0355 Мили Боже, на свему ти вала!
0356 Да је коме стати те гледати,
0357 Шта се чини по Карамалинском
0358 Од несретње Дервишеве војске!
0359 Колико је силе и ордије,
0360 Само сердар су педесет друга!
0361 Ала банда велика је кавга,
0362 Нож сијева, крв се пролијева.
0363 Што ускоци разгоњаху Турке!
0364 Као јунак попе Миловане,
0365 Он улеће у турску ордију,
0366 Па он силне Турке разгоњаше,
0367 И он живе фаташе војнике.
0368 Ришћани се крстом прекрстише,
0369 Но многога попе пролазаше,
0370 Тек му узми свијетло оружје,
0371 И пристиже Џаферовић-Муја,
0372 Пак га попе уфатио жива,
0373 По турском га позна одијелу,
0374 Те му живу одас’јече главу,
0375 Сердар дође Лакту каменоме,
0376 Нађе брата мртва Радована,
0377 Ту се бјеше мртав изврнуо.
0378 На њ се сердар није ни сврнуо,
0379 До протрча долу Бјелошеву,
0380 И ту стиже турско момче младо,
0381 Те Турчину посијече главу.
0382 Од бијела Миркова чардака
0383 До широка Дола Бјелошева,
0384 Ту педесет одсјекоше глава,
0385 Рањенику ни есапа нема.
0386 Нека млади пролијећу момци,
0387 И кидају од Турака главе.
0388 Него Круна, Лаковића мајка,
0389 Ђе уфати до три Јерковића,
0390 Па им скиде ђузел-одијело,
0391 Те оружје ускоцима дава.
0392 У томе су боја раздвојили,
0393 Одоше се вртати јунаци
0394 Бијелому Миркову чардаку,
0395 Доносити од Турака главе.
0396 Али Саве Лаковића нема.
0397 Доцно Сава Лаковићу дође,
0398 И донесе од Турчина главу.
0399 Отолен се дигоше јунаци
0400 На Цетиње Петровић-владици,
0401 Мртве турске понијеше главе.
0402 Владика их добро дароваше,
0403 Даде сваком војничке медаље.
0404 Јер ко није задобио главу
0405 Из срца је помислио свога,
0406 Ако боја биде и јунаштва,
0407 Голи главу посијећи нећу,
0408 Ал’ заисто своју изгубити.
0409 Дивно ти је добити јунаштво,
0410 Е је оно и слава и дика.
Литература
- Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
- Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900.
Turci i uskoci