Корисничке алатке

Алатке сајта


томановић_живко

Томановић Живко

Томановић Живко је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

Текст пјесме

0001    Фала Богу, чуда великога!

0002    Како викну Томановић Живко

0003    Баш на расвит зоре од истока

0004    На широко Гацко поље равно

0005    Под Орлину високу планину,

0006    Живко викну ка да соко крикну:

0007    „Чекајте, се, турске буљубаше!

0008    “Ево вама Живко на оџаке,

0009    „Око мене друга три сторине

0010    “Све бирана мрка Црногорца;

0011    „Ево земан и вријеме дође,

0012    “Да плаћате моје достојање,

0013    „Што ми лани, Турци, поробисте,

0014    “Поробисте, овце одјависте,

0015    „Гола, боса мене остависте

0016    “У јадовну ломну Гору Црну;

0017    „Но јесу л’ се буле пробудиле,

0018    “Да у б’јеле не изгоре куле?„

0019    Хоћаху му одговарат’ Турци,

0020    Ма не даше мрки Црногорци,

0021    Но на турске куле ударише.

0022    Боже мили, чуда великога!

0023    Стаде цика мало и велико,

0024    Помами се Турско свеколико.

0025    Црногорци добро ударише,

0026    Бијеле им куле запалише,

0027    Турске буле из кућа пуштише,

0028    Да у ватру не изгоре живу;

0029    Али виђи невоље за Турке:

0030    И куле се десет затворише,

0031    И у ватру изгореше живу,

0032    А дванаес избјежа из кућа,

0033    Те свијема посјекоше главе,

0034    А велики плијен окренуше

0035    Од Дулића и од Ратковића

0036    И бијеле Путешеве овце.

0037    Ма се веља поточ подигнула

0038    Од бијела Кључа Гатачкога

0039    И велике шехер-Метовије

0040    И од свега поља Гатачкога,

0041    Јест хиљада пјешца и коњика

0042    И за њима Срба пет стотина

0043    Од широка Гацка поља равна,

0044    Све за Живком у поћеру пође.

0045    Ма се брани Томановић Живко,

0046    Око њега мрки Црногорци.

0047    Докле бише уз Утес планину,

0048    Ту их Турска сила освојила,

0049    Ма се добро бране Црногорци.

0050    Пуче пушка од поточи сјајна,

0051    Те погоди добра Црногорца,

0052    Јест Ненада Усејиновића

0053    Од малена села Велестова,

0054    Ни живога земља не шчекала,

0055    Паде јунак у траву на главу;

0056    Пуче друга од Црногораца

0057    Те погоди једнога јунака,

0058    Од Црнице искрај Гацка равна

0059    По имену Јаганда Башира,

0060    Ни живога земља не шчекала;

0061    Пуче трећа пушка од Турака,

0062    Те погоди момче из Бјелица

0063    По имену Андрића Ивана,

0064    Ни живога земља не шчекала;

0065    Но се добро Туре намјерило,

0066    Јест од Гацка Путешу Мумине,

0067    Па искочи између Турака,

0068    А пламене ножа повадио,

0069    Па овако ријеч бесједио:

0070    “Стани, курво, Томановић-Живко!

0071    „Амо си ми браћу погубио,

0072    “А бијелу кулу запалио,

0073    „Ма си мене жива оставио;

0074    “Но ако ти мајка није курва,

0075    „Изиди ми на мегдан јуначки,

0076    “Да гледају Турци и хајдуци.„

0077    А вели му Томановић Живко:

0078    “Ти си, курво, Путешевић-Мујо!

0079    „Одавно те јесам и тражио;

0080    “Курва био, ко ти побјегао!„

0081    Па истрже ножа пламенога,

0082    На Турчина загон учинио.

0083    А кад виђе Путешевић Мујо,

0084    Препаде се, срамота му била!

0085    Не смје Живка чекат’ на мегдану,

0086    Но га Мумин гађа џеверданом.

0087    Ма је Живку добра срећа била,

0088    Те му Турчин ране не зададе,

0089    А кад виђе Путешу Мумине,

0090    Плећи даде, а бјежати стаде,

0091    А ћера га Томановић Живко,

0092    И тако му ријеч говораше:

0093    “Стани, курво, Путешевић-Мујо!

0094    „Срамота је бјежат’ са мегдана

0095    “Ђе гледају војске обадвије.„

0096    А кад виђе е га стић’ не може,

0097    Гађа њега Живко џеверданом.

0098    Тако Живку Бог и срећа дала,

0099    Те Мумина бјеше погодио,

0100    Ни жива га земља не шчекала,

0101    А на њега загон учинио,

0102    Да Турчину посијече главу,

0103    Но га не да Путешевић Салко,

0104    Код њега се близу намјерио,

0105    Брани брату главу и оружје.

0106    А то виђе једне момче младо,

0107    Јест од Цуца од села Трњина,

0108    А на име Трипковићу Ђуро:

0109    Од образа брешци огањ даде,

0110    Те погоди Путешевић-Салка

0111    Посред паса, не даде му гласа,

0112    Ни жива га земља не шчекала.

0113    Хоћаху му посјећ’ добру главу,

0114    Но је веља поточ освојила,

0115    Обиграше овце и војнике,

0116    Побише се около оваца

0117    На Утесу поврх Дубочака:

0118    Није шала, драги побратиме!

0119    Биранијех петнаес стотина

0120    На уморно три стотин’ хајдука!

0121    Отеше им овце свеколике,

0122    Ма им доста јада учинише:

0123    Седам осам кула изгорјеше,

0124    И двадесет и пет погубише,

0125    А тридесет ранам’ обранише,

0126    Под Орлину у село Чараће

0127    Турско јадно село раселише,

0128    Већ се није никад населило.

0129    Но дозивље Ченгићу Дедага:

0130    “О ускоче, Томановић-Живко!

0131    „Ходи к мени да се састанемо

0132    “На Дубочке под Копје планину,

0133    „Да од мира вјеру уватимо,

0134    “Да јуначку крв не прољевамо;

0135    „Ако сам ти жалост учинио,

0136    “Из Гацка те поља ишћерао,

0137    „Бијелу ти кулу запалио,

0138    “То је твоја све кривица била:

0139    „Не хоћаше давати хараче

0140    “Ни агинске аке са земаља;

0141    „Него ходи да се умиримо.“

0142    А Живко му ријеч бесјеђаше:

0143    „О Турчине, Ченгићу Дедага!

0144    “Када дођем тебе на Липника

0145    „Ка и јутрос на Путеша Салка,

0146    “Па ћемо се тада умирити,

0147    „Пријед нећу за живота мога,

0148    “Да бих знао изгубити главу.„

0149    То рекоше, па се раздвојише.

Литература

  • Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
  • Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900.

Tomanovic Zivko

томановић_живко.txt · Последњи пут мењано: 2022/04/18 16:35