Корисничке алатке

Алатке сајта


смрт_краљевић-андрије

Смрт Краљевић-Андрије

Смрт Краљевић-Андрије је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

Текст пјесме

0001    Скупила се велика дружбина,

0002    У дружбини Краљевићу Марко,

0003    Свак се фали својим рођенијем,

0004    Који братом, а који сестрицом,

0005    Јунак Марко коњем и оружјем.

0006    Коња језди Краљевићу Марко,

0007    Коњ језди своме б’јелу двору,

0008    Па бесједи својој старој мајци:

0009    “Ој старице, моја мила мамо,

0010    “Зашт’ не роди брата ја сестрицу,

0011    “Јал’ млађега, јали старијега

0012    “Да се имам киме пофалити?

0013    “Дружба ми се рођенијем фали,

0014    “Који братом, а који сестрицом,

0015    “Ја се фалим коњем и оружјем.”

0016    Бесједила остарила мајка:

0017    “Ја мој сине, Краљевићу Марко,

0018    “Родила сам млађег од тебека,

0019    “Али су га заробили Турци

0020    “Још нејака од седам година.”

0021    Мајци вели Краљевићу Марко:

0022    “М’јеси, мајко, бијеле колаче,

0023    “Да ја идем браца потражити.”

0024    Ђипи мајка рада и весела,

0025    Па ум’јеси бијеле колаче,

0026    И бесједи Краљевићу Марку:

0027    “Да мој сине, Краљевићу Марко,

0028    “Кад с ким будеш друму на сусрету,

0029    “Ти не питај Краљевић-Андрију,

0030    “Већ ти питај Кнежевић-Андрију.”

0031    Коња језди Краљевићу Марко,

0032    Коња језди кроз гору зелену,

0033    Намјера га намјерила била

0034    Накрај горе бељарице младе,

0035    Платно б’јеле, ситан везак везу.

0036    Њих питао Краљевићу Марко:

0037    “Бога вама, бељарице младе,

0038    “Знат л’ дворе Кнежевић-Андрије?”

0039    Марку веле бељарице младе:

0040    “Оно јесу Кнежевића двори,

0041    “Што на њима кула узвишена,

0042    “И на кули дгуња позлаћена,

0043    “Око дгуње гуја повила се,

0044    “У усти јој алем камен драги,

0045    “Који сјаје у по ноћи тавне,

0046    “У по ноћи као у пол данка,

0047    “Поред ког се Кнежевићу шеће,

0048    “Пред по ноћи наспрам мјесечине,

0049    “Са љубовцом кад не пече сунце,

0050    “Да му драго не опали благо.”

0051    Коња језди Краљевићу Марко

0052    Путем право Кнежевића двору

0053    Па удара пашмагом у врата.

0054    Како их је лако ударио,

0055    Сав је чардак с кулом задрмао.

0056    Истрчала Кнежевића љуба,

0057    Па говори Краљевићу Марку:

0058    “Ој Бога ти, незнани јуначе,

0059    “Која ми те нагони невоља,

0060    “Да ми лупаш пашмагом у врата,

0061    “И чардаке дрмаш са кулама?

0062    “Мол’ се Бога, манито кауре,

0063    “Што с’ не деси дома Кнежевићу,

0064    “Русу би ти одрубио главу.”

0065    Насмија се Краљевићу Марко,

0066    Па он пита Кнежевића љубу:

0067    “А ди ти је Кнежевић Андрија?”

0068    “Кнежевић је у џамији с Турци.”

0069    Шеће Марко Турком у џамију,

0070    Турски клања, српски с’ Богу моли.

0071    То гледали Турци јаничари,

0072    То гледали, па су се чудили,

0073    И овако собом бесједили:

0074    “Боже мили, лијепа јунака!

0075    “Висине је Краљевића Марка,

0076    “А облика Кнежевић-Андрије,

0077    “Турски клања, српски с’ Богу моли.”

0078    Кад су Турци коран савршили,

0079    Напред шеће Кнежевић Андрија,

0080    Себи зове Краљевића Марка,

0081    Себи зове у бијеле дворе,

0082    За њим шећу сви Турци остали.

0083    Кад дођоше двору бијеломе,

0084    Посједаше, па ђаконисаше,

0085    Тад ће рећи Краљевићу Марко:

0086    “Да мој брате, Кнежевић-Андрија,

0087    “Ја не иштем слатке ђаконије,

0088    “Ја не иштем пива ни јестива,

0089    “Већ ја иштем пуну купу вина,

0090    “Рујна вина од седам година,

0091    “Којано је од дванаест ока.”

0092    Бесједи му Кнежевић Андрија:

0093    “Богом теби, незнана делијо,

0094    “Још ту купу ни видио нисам,

0095    “А камо ли из ње пио вино.”

0096    Ал’ поскочи Краљевићу Марко

0097    Скочи јунак Шари у зенгије,

0098    И извади купу из мавлате,

0099    Напуни је из мјешине вином,

0100    И наздравља Краљевићу Маеко,

0101    Наздравља је Кнежевић-Андрији:

0102    “Здрав ми буди, брате Кнежевићу,

0103    “Попи вино, а купа на част ти

0104    “Да се имаш из чег напијати,

0105    “Тиме се је напијао бабо,

0106    “Кршан јунак Вукашине краљу,

0107    “Рођен отац меника и теби.”

0108    Ту се браћа братски изгрлише,

0109    Изгрлише па и познадоше.

0110    Па узима купу рујна вина,

0111    Узима је Кнежевић Андрија,

0112    Вино попи, паде без узглавља.

0113    Скочи лака љуба Кнежевића,

0114    Горе диже свога господара,

0115    Па проклиње Марка Краљевића:

0116    “Бог т’ убио, незнани јуначе,

0117    “ Зашт’ отрова мога господара,

0118    “ С тебе живо отпадало месо!”

0119    Љуби вели Краљевићу Марко:

0120    “ Сна моја, Кнежевића љубо,

0121    “ Не куни ме, твојега дјевера,

0122    “Не куни ме, већ коње опремај

0123    “Да идемо двору бијеломе

0124    “Нашој мајци, твојој свекрвици.

0125    “Нисам теби мужа отровао,

0126    “Веће сам га вином успавао,

0127    “До мајке ће с’ разабрат Андрија.”

0128    То је љуба Марка послушала,

0129    И витешке коње оправила,

0130    Дотле Марко пробуди Андрију,

0131    Па одоше двору старој мајци.

0132    Кад стигоше насред горе чарне,

0133    Говорио Кнежевић Андрија:

0134    “Да мој брате, Краљевићу Марко,

0135    “Тешка ме је оборила жећца,

0136    “Знаш ли, Марко, воде, ја мејане?”

0137    Бесједио Краљевићу Марко:

0138    “Има, брате, мејана ајдучка

0139    “Ево с десна међ’ витким јелама,

0140    “Но кад будеш мејани на врата,

0141    “ Ти не слази са коња витеза,

0142    “Нит’ дај другом коња ни оружја,

0143    “Већ заишти са коњица вина.”

0144    Коња језди Кнежевић Андрија

0145    Путем право мејани ајдучкој.

0146    Кад је био мејани на врати,

0147    Истрчала крчмарица Мара,

0148    Њој говори Кнежевић Андрија:

0149    “Изнеси ми, крчмарице Маро,

0150    “Пред капију један кондир вина,

0151    “Тешко ме је савладала жећца.”

0152    Њему вели крчмарица Мара:

0153    “Ту с’ не пије на коњицу вино,

0154    “Ни на коњу, нити под оружјем,

0155    “Већ се пије у мејани вино.”

0156    Правари се Кнежевић Андрија,

0157    Не хтје слушат’ брата рођенога,

0158    Већ послуша крчмарицу Мару.

0159    С коња слази, у мејану шеће,

0160    А оружје и добра коњица,

0161    Све предаје крчмарици Мари.

0162    У мејани тридесет ајдука,

0163    Вино пију у тамбуру бију.

0164    Лијепо га дочекали млади,

0165    Сви се редом с’ мјеста покренуше,

0166    И до главе мјесто учинише,

0167    Погледаше један на другога,

0168    На Андрију вином навалише,

0169    Ударише вином на јунака,

0170    Опојише Кнежевић-Андрију,

0171    И русу му одсјекоше главу.

0172    Играли се тридесет ајдука

0173    Мртвом главом Кнежевић-Андрије,

0174    Кога чека Краљевићу Марко.

0175    Кад се Марку чекати досади,

0176    Коња језди мејани ајдучкој,

0177    Па удари пашмагом у врата.

0178    Излазила крчмарица Мара.

0179    Њој говори Краљевићу Марко:

0180    “Бога теби, крчмарице Маро,

0181    “Дај ти мени једну купу вина,

0182    “Тешко ме је обрвала жећца.”

0183    Ал’ говори крчмарица Мара:

0184    “Бога теби, незнана делијо,

0185    “Ту с’ не пије на коњицу вино,

0186    “Ни на коњу, нити под оружјам,

0187    “Већ се пије у мејани вино.”

0188    Доље скочи Краљевићу Марко,

0189    Шарца свеза капији на врата,

0190    Па се шеће доље у мејану.

0191    У мејани тридесет ајдука,

0192    Играју се од Андрије главом.

0193    Сви ајдуци редом сместише се,

0194    И до главе Марка посадише,

0195    Погледаше један на другога,

0196    Напијаше Краљевићу Марку.

0197    Попи Марко тридесет здравица,

0198    Попи Марко, не окваси брка.

0199    Опет гледа један на другога,

0200    Повадише Кнежевића главу,

0201    Заметнуше игре и весеље.

0202    Кад је главу Марко угледао,

0203    Проговара грмно громовито:

0204    “Та то ј’ глава мог брата Андрије,

0205    “Шта чините да сад изгинете?”

0206    Па повади сабљу од појаса,

0207    Ману руком око себе Марко,

0208    Па начини још толко ајдука,

0209    Од тридесет учини шездесет.

0210    Па он узе Кнежевића главу,

0211    Завија је у свилен-мараму,

0212    Те је меће себи у џепове.

0213    То кад виђе крчмарица Мара,

0214    Заигра се преко горе чарне,

0215    Да утече Краљевићу Марку.

0216    Ал’ је стиже на коњицу Марко.

0217    Према себе одруби јој главу,

0218    Па он језди Андричиној љуби,

0219    И говори жаловитим гласом:

0220    “Снао моја, Андричина љубо,

0221    “Ево теби Кнежевића глава!”

0222    Стаде јаук Кнежевића љубе,

0223    Ал’ говори Краљевићу Марко:

0224    “Ти не плачи, нит’ ти рони суза,

0225    “Већ ајдемо двору бијеломе.”

0226    Кад стигоше двору старој мајци,

0227    Бесједи јој Краљевићу Марко:

0228    “Ој старице, моја мила мајко,

0229    “Ево теби твог Андрије љубе,

0230    “А ево ти од Андрије главе.”

0231    Мртва глава мајци проговара:

0232    “Ој старице, моја мила мајко,

0233    “Мол’ се Бога брату ми за здравље,

0234    “Што је мене ’вако осветио,

0235    “И тебе ме доно у дворове,

0236    “Он с тридесет једног осветио.

0237    “Љубу ми дај за кога ти драго,

0238    “Само не дај Турком у натраге.”

Литература

  • Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
  • Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899.

Smrt Kraljevic-Andrije

смрт_краљевић-андрије.txt · Последњи пут мењано: 2022/04/17 23:46