Груица и паша од Загорја је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић у дјелу Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846.

0001    Књигу пише паша од Загорја,

0002    Те је шаље на Грахово равно,

0003    А на руке Милутину кнезу:

0004    ”Милутине, од Грахова кнеже!

0005    ”Готови ми господска конака:

0006    ”Очисти ми тридесет одаја

0007    ”За мојијех тридесет делија,

0008    ”Набави тридест ђевојака

0009    ”У твојијех тридесет одаја

0010    ”А на мојих тридесет делија;

0011    ”Мене простри на бијелој кули,

0012    ”Ту нек буде твоја мила ћерка,

0013    ”Мила ћерка дилбер Иконија,

0014    ”Да је љуби паша са Загорја.”

0015    Оде књига од руке до руке

0016    Докле дође на Грахово равно

0017    А на руке Милутину кнезу;

0018    Када кнеже књигу проучио,

0019    Уд’рише му сузе од очију.

0020    А гледа га ћерка Иконија,

0021    Па му оде смјерно говорити:

0022    ”О мој бабо, Милутине кнеже!

0023    ”Откуд књига? Огњем изгорела!

0024    ”Те је учиш, а сузе прољеваш?

0025    ”Што л’ ти тако жалостиво пише?”

0026    Ал’ говори кнеже Милутине,

0027    ”Ћери моја, дилбер Иконија!

0028    ”Књига јесте са Загорја равна

0029    ”Од проклетог паше са Загорја,

0030    ”Хоће паша нама на конака,

0031    ”Па ми иште тридесет одаја

0032    ”И у њима тридест ђевојака

0033    ”На његових тридесет делија,

0034    ”Тебе иште на бијелу кулу,

0035    ”Да те љуби за живота мога;

0036    ”За то плачем и сузе прољевам.”

0037    Али вели дилбер Иконија:

0038    ”О мој бабо, Милутине кнеже:

0039    ”Ти очисти тридесет одаја.

0040    ”И готови господску вечеру,

0041    ”Не брини се за моје ђевојке,

0042    ”Набавићу тридест другарица;

0043    ”Ја ћу бити на бијелој кули.”

0044    Кад ђевојка баба научила,

0045    Она узе дивит и хартију,

0046    Те написа књигу на кољену

0047    Побратиму Новакович-Грују:

0048    ”Побратиме, Новаковић-Грујо!

0049    ”Како тебе ситна књига дође,

0050    ”Одмах избер’ из ваше дружине,

0051    ”Побратиме, тридест младих друга,

0052    ”Којино су као и ђевојке,

0053    ”Хајде шњима на Грахово равно

0054    ”А нашему пребијелу двору.”

0055    Кад ђевојка књигу написала,

0056    На вришко је Грују оправила.

0057    Кад хајдуку ситна књига дође,

0058    Намах викну у своју дружину;

0059    Скупи му се тридест младих друга,

0060    Сваки бјеше љепши од ђевојке;

0061    А поскочи челебија Грујо,

0062    Па довати лака џевердана,

0063    Оде право на Грахово равно,

0064    По акшаму стиже у Грахово

0065    А пред кулу Милутина кнеза;

0066    Дочека га дилбер Иконија,

0067    Руке шири те г’ у лице љуби,

0068    А дружину у бијелу руку,

0069    Одведе их на бијелу кулу,

0070    Па отвори попете сепете,

0071    Те извади рухо ђевојачко,

0072    Те обуче тридесет хајдука,

0073    Па их води у тридест одаја,

0074    Али вели дијете Груица:

0075    ”Браћо моја, тридест мојих друга!

0076    ”Сваки сједи у својој одаји,

0077    ”Па кад дођу пашине делије,

0078    ”Љубите их у скут и у руку,

0079    ”Отпаш’те им свијетло оружје,

0080    ”А служите вино и ракију,

0081    ”А слушајте моје Даницкиње:

0082    ”Када пукну на бијелој кули,

0083    ”Ја ћу онда пашу погубити,

0084    ”А ви сваки свога погубите,

0085    ”Па хајдете на бијелу кулу,

0086    ”Да видите што ј’ од паше било.”

0087    Одведе их дилбер Иконија,

0088    Растури их у тридест одаја,

0089    Па се врати на бијелу кулу,

0090    Те извади своје рухо дивно,

0091    Те облачи дијете Груицу:

0092    Обуче му танану кошуљу

0093    Са сувијем узведену златом,

0094    А на ноге гаће сандалије,

0095    А на плећи три кавада жута,

0096    А по њима три ћемера златна,

0097    Око грла три ситна ђердана

0098    И четврту мрежу од бисера,

0099    А на ноге местве и папуче,

0100    Па су местве златом шиковане,

0101    А папуче сребром потковане;

0102    Кад обуче дијете Груицу,

0103    Тад’ га покри златали тулбенгом,

0104    Па се уњга млада загледала,

0105    Па ми оде млада говорити:

0106    ”Лијеп ти си, мио побратиме!

0107    ”Та љепши си од мене ђевојке.”

0108    Тек што они у ријечи бјеху,

0109    Стаде звека мермерли калдрме,

0110    Ето иде паша са Загорја;

0111    Кад опази дилбер Иконија,

0112    Затвори се млада у ризницу,

0113    Грујо оста на бијелој кули

0114    Чекајући пашу Брђанина.

0115    Мало било, за дуго не било,

0116    Ето паше уз бијелу кулу.

0117    Пред њим иде Милутине кнеже,

0118    И он носи вењер и свијећу.

0119    А за пашом тридесет делија:

0120    Присрете их Новаковић Грујо,

0121    Љуби пашу у скут и у руку,

0122    Он Груицу међу очи чарне,

0123    Па говори Милутину кнезу:

0124    ”Врат’ се, кнеже, с мојим делијама,

0125    ”Те им подај господску вечеру;

0126    ”Ја ти не ћу ништа вечерати.”

0127    Тад’ се кнеже натраг повратио,

0128    Он растури тридесет делија

0129    У његових тридесет одаја,

0130    А даде им господску вечеру;

0131    Но да видиш паше Брђанина!

0132    Оде скидат’ господске хаљине,

0133    А Груица намештат’ душеке:

0134    Кад се паша с рухом одлакшао,

0135    А он паде на меке душеке,

0136    Па говори Новаковић-Грују:

0137    ”Сједи доље, дилбер Иконија,

0138    ”Да преноћиш са мном у душеку,

0139    ”Па ћеш бити млада пашиница.”

0140    Сједе Грујо на меке душеке

0141    Но да видиш паше Брђанина!

0142    Одмах Груја задиркиват’ пође,

0143    Завлачит’ му руке у пазуке;

0144    Но се хајдук није научио,

0145    Па се скочи на ноге лагане,

0146    Узе пашу за бијелу браду,

0147    А поче му тихо говорити:

0148    ”Стани курво, пашо са Загорја:

0149    ”Није ово дилбер Иконија,

0150    ”Већ је ово Новаковић Грујо!”

0151    Па потрже пињал од појаса.

0152    Закла пашу на бијелој кули,

0153    Па истрча кули на пенџере,

0154    Те опали двије Даницкиње,

0155    Хабар даде у своју дружину;

0156    А кад чуло тридесет хајдука,

0157    За бритке се сабље доватише,

0158    Погубише тридесет делија,

0159    Од њих пусто одузеше благо,

0160    Па одоше своме харамбаши,

0161    Да га виде на бијелој кули,

0162    Шта је њима с пашом учинио;

0163    Али Грујо пашу погубио,

0164    Па он сједи на бијелој кули,

0165    Те он пије црвенику вино,

0166    А служи му дилбер Иконија.

0167    Када дође тридесет хајдука,

0168    Поскидаше рухо ђевојачко,

0169    У своје се рухо обукоше,

0170    Па сједоше за софру готову,

0171    Вечераше господску вечеру;

0172    Ал’ ето ти Милутина кнеза,

0173    И он носи шест стотин’ дуката,

0174    Те их даде челебији Грују:

0175    ”Нај то тебе, мој посинче Грујо!

0176    ”Пола тебе, а пола дружини,

0177    ”Што сте мене у невољи били!”

0178    За њим иде дилбер Иконија,

0179    Она носи тридесет кошуља,

0180    Те дарива тридесет хајдука;

0181    Побратиму Новаковић-Грују,

0182    Њему даде златна бошчалука,

0183    И даде му од злата челенку,

0184    Па их здраво натраг повратила

0185    Поочиму Старини Новаку,

0186    Њему млада бјеше оправила

0187    У јабуци стотину дуката,

0188    А сувише чичи Радивоју,

0189    Оправи му сабљу бабајкову,

0190    Па овако млада говорила:

0191    ”Ето, побро, дара свакојака,

0192    ”Што си мене био и невољи.”

0193    Па се с Грујом у образ пољуби,

0194    Грујо оде гори Романији

0195    А ђевојка на бијелу кулу.

• Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
• Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846. Исто издата и у Београду, 1988.

---

Gruica i pasa od Zagorja