Скопа (грч. Σκόπας) (до 196. пре Христа), више пута стратег Етолскога савеза. Посебно се истицао за време Савезничкога рата (220-217. пре Христа). Склопио је 211. пре Христа савез са Римљанима усмерен против Македоније, па је након тога Етолски савез учествовао у Првом македонском рату на страни Рима. Ратовао је у служби Птолемејида против Антиоха Великога. Погубљен је 196. пре Христа у Александрији под оптужбом да је настојао да постане главни министар Египта.¹⁾

Био је рођак Аристона, стратега Етолскога савеза. Аристон није у то време могао да обавља дужност, па је Скопи поверио вођење послова Етолскога савеза.²⁾ Аристон је био рођак и Скопе и Доримаха. Етолци су у Фигалију на граници са Месенијом послали Доримаха из Трихонија са циљем да тобоже штити град и територију. Месенија је још увек била у саставу Етолскога савеза, али постојала је могућност да се ситуација преокрене, јер је антиетолска странка била у успону.³⁾ Доримах је организовао пљачкашке нападе изгледа на имовину истакнутијих антиетолских политичара и њихових присташа, обесхрабрујући их и поткопавајући њихов утицај.⁴⁾ Доримах је своју банду послао да пљачка стоку Месењана, а када су се Месењани жалили он је жалбе игнорисао.⁵⁾ Месенијски ефори су због тога наредили Доримаху да надокнади штету, а Доримах је по повратку у Етолију нахушкао заменика етолскога стратега Скопу да прогласи рат против Месеније.⁶⁾ Доримах је објаснио Скопи да нема опасности од Македоније, пошто је Македонијом владао 17-годишњи Филип V Македонски. С друге стране Етолци су могли рачунати на савез са Елидом и на мржњу Спарте против Месењана.

На почетку 220. пре Христа Скопа и Доримах повели су Етолце на Пелопонез, па су напали Месенију и неометано је опљачкали.⁷⁾ Приликом проласка преко Пелопонеза било је пљачки и на територијама Ахајскога савеза. Арат је сакупио војску у Мегалопољу и упутио је ултиматум Етолцима да напусте Месенију.⁸⁾ Скопа и Доримах су пристали да се повуку, па су се повлачили до Елиде натоварени пленом. У бици код Кафије Арат је са 3.000 Ахајаца напао Етолце док су напуштали равницу.⁹⁾ У тој бици етолска војска је тешко поразила Ахајце. Етолци су се повукли преко ахајских територија пљачкајући територију Сикиона.¹⁰⁾

Када се у Коринту појавила македонска војска и Филип V Македонски Етолци су се повукли са Пелопонеза. Филип V Македонски је окупио у Коринту представнике Беотије, Аркадије, Епира, Ахајскога савеза и Фокиде, па су донели одлуку да започну рат против Етолскога савеза.¹¹⁾ Тај рат познат је као Савезнички рат (220-217 пре Христа). Скопа је на скупштини Етолскога савеза изабран за стратега Етолскога савеза.¹²⁾ Филип V Македонски је у Епиру спровео мобилизацију и по наговору Епираца напао је Амбракију у којој је био етолски гарнизон.¹³⁾ Док је опседао добро утврђену Амбракију Скопа је имао довољно времене за општу мобилизацију Етолаца.¹⁴⁾ Скопа је са великом војском у пролеће 219. пре Христа извршио инвазију Македоније искористивши Филипово одсуство.¹⁵⁾ Неометано је пустошио околину Пјереје, па је заузео Дијем и разорио га. Опљачкао је и спалио чак и чувени храм у Дијему.¹⁶⁾ Док је Скопа пустошио делове Македоније занемарио је обрану Етолије, па је Филип освојио Акарнанију и неке етолске градове.¹⁷⁾ Доримах је изабран за етолскога стратега при крају 219. пре Христа. Послао је у пролеће 218. пре Христа Скопу и Агелаја са најамницима у Елиду. Даље нема никаквих информација о Скопиним операцијама све до краја Савезничкога рата.

Скопа је био етолски стратег 211. пре Христа и председавао је скупштином Етолскога савеза када су се састали са Марком Валеријем Левином.¹⁸⁾ На тој скупштини Етолски савез је склопио споразум о савезу са Римском републиком против Македоније. Према споразуму Етолски савез је био задужен за копнене, а Римљани за поморске операције. Римљани су требали да добију ратни плен и робове, а Етолски савез је добијао освојене територије.¹⁹⁾ Током лета 211. пре Христа Марко Валерије Левин је освојио град Закинтос и Онијаде у Акарнанији, предао их Етолцима и повукао се на Коркиру.²⁰⁾ Био је то мамац за Скопу и Етолце. Скопа се припремао за инвазију Акарнаније, па су се очајни и малобројнији Акарнанци обратили за помоћ Македонији. Акарнанци су били спремни да се одупру, заклели су се сви да ће се борити до смрти, а страшним проклетством претили су свакоме кривоклетнику. Сазнавши за одлучност Акарнанаца, Етолци су почели да оклевају, а када су сазнали да долази Филип са својом војском одустали су од инвазије Акарнаније.²¹⁾²²⁾

Почетком 210. пре Христа Скопа учествује са Марком Валеријем Левином у опсади Антикире у Локриди.²³⁾ Скопа је нападао копненим снагама, а Левин је нападао уз помоћ римске флоте. Антикира се предала након кратке опсаде.²⁴⁾ Град је припао Етолцима, а плен и робови Римљанима. Савезу са Римом и Етолцима за време Првога македонскога рата прикључили су се Пергам, Елида, Месенија и Спарта.²⁵⁾

По окончању рата Етолски савез је 204. пре Христа био у великим дуговима,²⁶⁾ па је дошло до незадовољства. Да би се решили нагомилани проблеми и дугови Скопа и Доримах су били изабрани 204. пре Христа да напишу нови устав.²⁷⁾ Они очито нису били квалифицирани за законодавце. Скопа је тај задатак подузео само да би добио положај, али када није добио жељени положај повукао се у Александрију у Египат.²⁸⁾ Египат је на почетку Петога сиријскога рата 202. пре Христа изгубио готово целу Коиле Сирију, па је због тога неуспеха смењен регент Тлеполем. Нови регент позвао је Скопу да ступи у службу Птолемеја V Епифана, па је Скопа добио положај команданта и велику плату.²⁹⁾ Био је главни командант у рату са Селеукидима за Коиле Сирију. У прво време Скопа је веома успешно ратовао и повратио је велике територије. Покорио је целу Јудеју, укључујући и Јерусалим. Међутим онда је Антиох Велики кренуо са новом војском и победио је Скопу крај извора Јордана у бици код Панија 200 или 198 пре Христа.³⁰⁾ Скопа се након пораза са 10.000 војника склонио у Сидон, који је Антиох онда опседао. Неуспешни су били сви египатски покушаји да помогну опседнутима, па су опседнути због глади били присиљени да се предају. Скопа је био пуштен да се врати.

И након неуспеха још увек је био цењен на египатском двору, па су га 200. пре Христа послали у Грчку са великом количином новца. Вратио се у Египат са преко 6.000 етолских најамника.³¹⁾ Скопа је имао велику и одану војну силу, а у служби краља сакупио је велико богатство, па је изгледа почео да гаји високе амбиције да постане главни министар Египта.³²⁾ Главни Птолемејев министар открио је да Скопа припрема заверу, па је дао да га ухапсе.³³⁾ На саветовању код краља Скопа је осуђен на смрт.³⁴⁾ Погубљен је у затвору 196. пре Христа.

• Полибије, Историје
• Тит Ливије
• John D. Grainger, The League of the Aitolians, 1999, Leiden: Brill Publishers, ISBN 90-04-10911-0

Skopa