Добро дошли на Српску енциклопедију

Симеон Наранџић Зорић

Симеон Наранџић Зорић (Чуруг, 1743—Шклов, 18. новембар 1799) је био српски генерал у војној служби царске Русије. Учествовао је и истакао се јунаштвом у ратовима против Прусије и Турске. Био је љубавник руске царице Катарине Велике. Оснивач је прве модерне војне школе у Русији на свом имању у Шклову.

Порекло и прелазак у Славеносрбију

Симеон Наранџић Зорић родио се око 1743, вероватно у Чуругу у Бачкој.1) 2) Симеонов отац се звао Гаврило Наранџић, а мајка Стефанија је била ћерка Јована Зорића.3) Многи Срби су се због верског и политичког прогона од 1752. до 1754. преселили из Аустрије у Русију.4) Прва група Срба под вођством Јована Хорвата населила је област Нове Србије, а друга група под вођством Јована Шевића и Рајка Прерадовића населила је Славеносрбију.5) Под Шевићевом командом била су тада два брата Максим Зорић и Василије Зорић.6) Максим Зорић је постао генерал-поручник и добио је велико имање, а пошто је имао само ћерку посинио је Симеона Наранџића, који је био унук Максимовог стрица Јована Зорића.7) Доселили су се 1754. у Русију, у област Славеносрбије.8)

Прво ратно искуство

Симеон Зорић је 1. маја 1754. са 11. година уписан у један од хусарских пукова у Славеносрбији.9) Брзо је напредовао у војсци и војним вештинама уз велику подршку свога поочима.10) Посебно је волео јахање, мачевање и стрељање.11) Прва ратно искуство стекао је 1760. учешћем у Седмогодишњем рату против Прусије, када је био накратко заробљен и пуштен.12) Због показане храбрости у децембру 1760. унапређен је у корнета и у потпоручника.13) Учествовао је у многим биткама, да би на крају рата био унапређен у поручника.14) Учествовао је у руској војној интервенцији у Пољској.15) Царица Катарина Велика је посебним манифестом 1765. насељеничке хусарске аутономне пукове преобратила у редовне хусарске пукове, а Зорић је био у комисији, којој је поверено да спроведе царичину одлуку.16) Током 1767. произведен је за ротмистра.17) Царичиним реформама сељаци су потпуно везани за земљу поставши спахијски робови, што је изазвало побуну сељака, у чијем гушењу је учествовао и Зорић.18)

Руско-турски рат

Учествовао је у Руско-турском рату 1768-1774 и толико се истакао да је одмах на почетку рата унапређен у премијер-мајора.19) Брзо се прочуо по успешној обрани на реци Прут.20) Пуних седам месеци он је са својом јединицом одбијао турске нападе.21) Велики успех остварио је када је 3. јула 1770. одбацио турску војску код Рјабе Могиле.22) Тада је јуришајући на турске положаје био три пута рањен и онда заробљен.23) Турци су га одвели у затвор Једи куле крај Цариграда.24) У затвору је био 4 године и три месеца све до окончања рата, а онда је осам месеци провео у Цариграду до коначне размене заробљеника.25) У Петроград се вратио 1775. и одмах су га послали у дипломатску мисију у Шведску.26) По повратку из Шведске царица га је одликовала орденом св. Ђорђа 4. степена.27)

Вртоглави успон царичина љубимца

Постао је ађутант кнеза Григорија Потемкина, царичиног љубимца и готово савладара Русије.28) Потемкин је био главни царичин љубимац, али страховао је од претендената, па је тражио некога ко њему не би био опасан, а истиснуо би опасне претенденте.29) За ту сврху одабрао је Зорића.30) Потемкин је Зорића препоручио царици и брзо је уследио вртоглави успон Симеона Зорића.31) Унапређен је 1777. у потпуковника, а онда за командира хусарског телесног ескадрона и козачке телесне чете.32)33) Исте године заједно са млађим братом унапређен је у пуковника и царичиног крилног ађутанта.34) Постао је царичин љубимац и љубавник.35) Већ 3. октобра 1777. унапређен је у генерал-мајора.36) Царица му је дала крунска имања у Сесвегену у Лифландији, вредна 200.000 рубаља, а поред тога добио је велику палату у Петрограду, као и 300.000 рубаља у готовини.37) И страни владари су уочили колико је Зорић омиљен, па су га обасипали поклонима.38) Царица му је 1778. поклонила место Шклов у могиљевској губернији (данашња Белорусија), а на том имању је живело 16.000 људи.39) Исте године добио је још једно имање у полоцкој губернији.40)

Пад у немилост

Потемкин је намеравао да Симеона Зорића искористи као привремено средство за уклањење опаснијих претендената.41) Међутим када је Зорић показао намеру да засени Потемкина и не буде потчињени љубимац Потемкин је почео да говори царици да је време да се изабере достојнији ађутант, па се царица охладила према Зорићу.42) Симеон је онда маја 1778. изазвао Потемкина на двобој.43) Потемкин га је одбио, а Зорић је јуна 1778. био присиљен да напушти двор.44) Једно време живео је у Паризу утеху тражећи у расипању и оргијама.45) У септембру 1778. вратио се на своје имање у Шклову и тада је задњи пут добио велики додатак уз плату.46)

У Шклову је водио раскошан живот, али трошио је новац и на корисне ствари. Отворио је племићку војну школу за децу сиромашних племића.47) Насвом дворцу држао је оркестар сталну позоришну трупу.48) Био је издашан у давању помоћи. Подигао је фабрике коже, ужарија, лађа, једрила, бакра и ракије. Међутим надзор над тим подузећима поверавао је другима, који су злоупотребљавали његово поверење и упропаштавали Зорићеву имовину.49)

Расипништво

Када је царица Катарина Велика 1780. кренула да обиђе Белорусију, добијену након деобе Пољске пролазила је кроз Шклов, где ју је Симеон Зорић величанствено дочекао.50) После тога царица се у Шклов вратила са аустријским царем Јосифом II.51) Том приликом приређен је ватромет са 50.000 ракета, што је било веома скупо.52) Зорићево имовно стање се нагло окрњило након раскошног живота, дарежљивости и таквога дочека.53) Поред тога Зорић је био познат по великим губицима на коцки, то је навело браћу Зановиће, двојица чувених пустолова, да се привежу за Зорићевог брата и дођу 1781. у Шклов.54) Већ тада Зорић се налазио у дуговима, иако ја имао приходе од 100.000 рубаља годишње. Браћа Зановићи предложили су онда Симеону Зорићу да они управљају његовим имањем и да исплате све његове дугове и поред тога му дају годишње 100.000 рубаља.55) Пристао је на њихову понуду, али убрзо су Зановићи ухапшени због растурања лажног новца.56)

Цар Павле I га изузетно цени

Зорић је пензионисан 1784. и отада је живео повученије и једноставније.57) Бринуо се само за своје питомце. Његова школа била је прва модерна војна школа у Русији.58) Толико је држао до те школе да је једно време 1788. у њој наставник био Доситеј Обрадовић.59) Међутим дугови су му све више расли, па се више пута обраћао царици, која га је спасавала потпуног упропаштавања.60) Након смрти царице на руски престо је 1796. ступио Павле I, који је Зорића поставио за команданта изјумског хусарског пука, који се онда називао хусарски Зорићев пук.61) Цар је Зорића 1797. унапредио у чин генерал-лајтанта.62) Цар је ценио способнога војсковођу Зорића. Симеон је септембра 1797. поднео оставку на државну службу, а кад је за време његова одсуства у иностранству имање дошло до расула руски цар је наредио да се имање спаси.63) Маја 1799. избио је велики пожар у коме је страдала школа и део Шклова, што је толико потресло Зорића да се тешко разболео.64) Умро је 7/18. новембра 1799.

Литература

1)
МИ http://www.rastko.rs/rastko-ukr/istorija/2003-ns/rmicic.pdf Радован Мићић: Генерал Симеон Зорић
2)
КГ http://scc.digital.bkp.nb.rs/view/P-1010-1913-002&p=486&e=f&w=1280&h=899 Српски књижевни гласник, 1913, књига 2, стр 430-437
3) , 12) , 13) , 15) , 20) , 22) , 28) , 33)
Радован Мићић: Генерал Симеон Зорић
4) , 5) , 6) , 7) , 8) , 9) , 10) , 11) , 14) , 16) , 17) , 18) , 19) , 21) , 23) , 24) , 25) , 26) , 27) , 29) , 30) , 31) , 32) , 34) , 35) , 36) , 37) , 38) , 39) , 40) , 41) , 42) , 43) , 44) , 45) , 46) , 47) , 48) , 49) , 51) , 52) , 53) , 54) , 55) , 56) , 57) , 58) , 59) , 60) , 61) , 62) , 63) , 64)
Српски књижевни гласник, 1913
50)
КГ http://scc.digital.bkp.nb.rs/view/P-1010-1913-002&e=f&p=586&z=3&x=0&w=1280&h=899&x=b Српски књижевни гласник (1913) књига 2, стр 516-525
Штампање