Сеут III (грч. Σεύθης) (до око 300. пре Христа), краљ Тракије (Одриско краљевство) од око 331. до око 300. пре Христа. У прво време био је вазал Александра Великога. Заузео је Тракију 325. пре Христа након нестанка Зопирионове војске. Сукобио се 323. пре Христа са Лисимахом у неодлучној бици, након које је изгледа постојао неки споразум између њих, по коме је Сеутов положај био сличан савезу. Потакнут од стране Антигона ратовао је 313. пре Христа са Лисимахом, а у бици је Лисимах једва победио. Изградио је Сеутополис, као просперитетан град са хеленистичком културом.¹⁾

Филип II Македонски покорио је делове Тракије 347/346. пре Христа, а јужну Тракију је покорио 341. пре Христа. Тракија је била за Македонију од великога значаја јер су туда водили копнени путеви према Хелеспонту и Азији. Након Филипове смрти Трачани су се побунили 336. пре Христа, па је Александар Велики био подузео поход против њих. Тада је ратовао и покорио Гете и Трибале. Сви други Трачани су му слали војску. Трачани Одрисци били су македонски вазали, тако да је одриска коњица учествовала у Александровоме походу.²⁾

Током 331. пре Христа побунио се Мемнон, Александров стратег Тракије.³⁾ Поред великога броја своје војске побунио је и Трачане, тако да је располагао великом војском. Антипатар је тада са целом војском кренуо на њега да сломи побуну. Трачку побуну и Антипатрово одсуство искористио је спартански краљ Агид III, па је објавио рат против Македоније. Пошто је сазнао за Агидову војску Антипатар је окончао рат у Тракији што је могао брже и кренуо на југ.⁴⁾

Мемнон је остао стратег Тракије, а негде између 328. и 326. пре Христа Зопирион постаје нови стратег Тракије. Управник Тракије, македонски генерал Зопирион је кренуо у поход на Гете и тада је изгубио целу војску у олуји у Тракији.⁵⁾ Јустин помиње да је кренуо на Ските са 30.000 војника и да му је цела војска била одсечена.⁶⁾ Након тога Сеут III је 325. пре Христа заузео целу Тракију.⁷⁾

Након Александрове смрти 323. пре Христа Лисимах је постао сатрап Тракије. Постао је само номинално сатрап, јер Тракија је тада фактички припадала Сеуту. Сеут је располагао са 20.000 пешака и 8.000 коњаника.⁸⁾ Лисимах је против Сеута кренуо са 4.000 пешака и 2.000 коњаника.⁹⁾ За разлику од трачке војске Лизимах је имао на располагању војску прекаљену у ратовима. Битка између две војске завршила је неодлучено.¹⁰⁾

После тога нема никаквих информација све до 313. пре Христа. Ипак изгледа да је Сеут касније признао Лизимахову власт. Међутим његов статус изгледа да је био више сличан савезу, а не вазалу. Археолошке ископине главнога града Сеутополиса (данашњи Казанлак у средишту Бугарске) показују просперитетан град, у коме су се ковали и златници са Сеутовим ликом. Изгледа да је Лизимах постигао нели споразум са Сеутом, по коме је признао Сеуту право да влада подручјем горњега Тонсуса (данашња река Тунџа у Бугарској).¹¹⁾ Сеутова тежња за хеленизацијом је вероватно олакшала такав споразум.¹²⁾

Током Трећега рата дијадоха Антигон Једнооки је ратовао против Лисимаха, Птолемеја и Касандра. Да би Лисимаху створио проблеме 313. пре Христа Антигон је потакао Западни Понт на побуну. (Били су то градови на западној обали Црнога мора) Антигон је финансијски и војно помагао побуну, са циљем да осигура Тракију као погодан правац за напад на Македонију.¹³⁾ Сеут III је исто тако могао да има користи од Лисимахова пораза, јер би му то омогућило да прошири своју сферу утицаја на југоисточну Тракију, тј. Одриску територију пре Филипових освајања.¹⁴⁾ Многи градови Западног Понта побунили су се против Лисимаха, избацили његове посаде и успоставили међусобни савез.¹⁵⁾ Успоставили су добре односе и са Трачанима и са Скитима.

Лисимах је кренуо са војском и повратио је све градове сем Калантије, а победио је оближње Трачане и Ските.¹⁶⁾ Док је опседао Калантију Антигон је послао две војске да помогне устаницима. Лисимах је део војске оставио да опседа град, а сам је кренуо преко Хема (Балкана) и ту га је дочекао Сеут III са војском. Сеут III је био Антигонов савезника и блокирао је прелазе преко Хема.¹⁷⁾ Веома дуго је трајала битка на превоју, а било је много мртвих на обе стране и на крају је ипак Лисимах надвладао.¹⁸⁾ Након тога Лисимах је победио Антигоновога генерала Паусанију.

Изгледа да се Сеутов статус није много променио након пораза, јер његов град је наставио да напредује, а Сеут је и даље ковао свој новац.¹⁹⁾

• Диодор са Сицилије, Историјска библиотека
• Аријан, Анабаза
• Јустин
• Квинт Курције Руф
• Helen.S.Lund Lуsimachus, A study in early Hellenistic kingship, Routledge 2002,ISBN 0-415-07061-9

Seut III