Корисничке алатке

Алатке сајта


селеук_никатор

Селеук Никатор

Селеук I Никатор (грч. Σέλευκος Νικάτωρ) (око 358—281. пре Христа), један од генерала Александра Великога, дијадох и оснивач Селеукидског царства. Након смрти Александра Великога приликом друге деобе Александровога царства именован је 320. пре Христа за сатрапа Вавилона. Антигон Једнооки га је истерао из Вавилона, али уз помоћ Птолемеја Сотера вратио се у Вавилон 311. пре Христа. После тога освојио је Персију, Медију и источне сатрапије и успоставио је савез са индијским краљем Чандрагуптом Маурјом. Победио је Антигона у бици код Ипса 301. пре Христа, а Лизимаха је победио у бици код Корупедија 281. пре Христа. Убио га је Птолемеј Кераун 281. пре Христа. Наследио га је син Антиох I. Основао је много нових градова, укључујући Антиохију и Селеукију.1)

Младост

Селеук је био син Антиоха из Ореста. Историчар Јустин тврди да је он био један од Филипових генерала.2) Међутим није поменут ни у једном другом извору и ништа се не зна о његовој каријери за време Филипа II Македонскога. Могуће је да је његова породица припадала вишем племићком сталежу. Селеукова мајка се звала Лаодика3) и ништа више се не зна о њој. Селеук је многима градовима дао име по својим родитељима. Био је један од краљевских пажева, а то је иначе био обичај да сви мушки потомци важнијих племића служе најпре као краљеви пажеви, а касније постају официри у краљевој војсци. Није прецизно позната година када се Селеук родио. Јустин је тврдио да је имао 77 година за време битке код Корупедија,4) па би по томе био рођен 358. пре Христа. С друге стране Апијан помиње да је тада имао 74 године, а Еусебије од Цезареје 75 година. Селеук је рођен у Еуропу, на северу Македоније.5) Баш 359. пре Христа, пре његовог рођења Пеонци су извршили инвазију тога подручја. Филип II Македонски је победио Пеонце, а неколико година касније их је потпуно покорио.

Бројне легенде су се испредале о Селеуку, слично као за Александра Великога. По једној од њих Селеуков отац Антиох је поверио сину да је његов прави отац бог Аполон. Аполон је наводно његовој мајци оставио прстен са сликом сидра, а Селук је рођен са младежом у облику сидра.6) Селукови потомци су наводно имали сличне младеже. Прича је слична причи о Александру и највероватније представља Селеукову измишљотину са циљем да се представи као природни наследник Александра Великога.7)

Служба у војсци Александра Великога

У пролеће 334. пре Христа Селеук је пратио Александра Великога на његовом походу на Персију. До индијскога похода, тј. 327. пре Христа постао је заповедник елитне јединице пешадије, хипасписта, касније названих Сребрени штитови. Када је Александар прешао реку Хидасп пратили су га Пердика, Птолемеј, Лизимах и Селеук. За време битке код Хидаспа Селеук је водио војску на слонове краља Пора.8) Могуће је да Селеук није учествовао у планирању битке. За разлику од Кратера, Хефестиона, Питона и Леоната не помиње се да је током битке држао неки већи независан положај.9) Селеукови краљевски хипасписти били су стално под Александровом пажњом и њему на располагању.10) Касније су учествовали у борбама са Малима и у преласку Гедросијске пустиње.

Апаме

Селеук је током тога похода са собом водио као љубавницу своју будућу жену, Спитаменову ћерку Апаме. Са њом се оженио на масовном венчању Александра и његових најближих пратилаца у Сузи 324. пре Христа.11) Пре тога родио им се ван брака најстарији син и наследник Антиох I. Касније му је Апама родила најмање две законите ћерке Лаодику и Апаму. На масовном венчању у Сузи многи Александрови пратиоци узели су за жене ћерке високих персијских племића или персијске принцезе. Tо је било у складу са Александровом политиком усмереном уједињавању великога царства. Након Александрове смрти многи су одбацили своје персијске жене. Селеук је био један од ретких, који није одбацио своју персијску жену.12) Касније након 312. пре Христа то се показало од огромне користи, приликом оснивања Селеукидскога царства. Апаме му је остала жена целога живота.

У служби регента Пердике

Александар Велики је умро 323. пре Христа у Вавилону. Према Вавилонској подели Пердика је постао регент царства, а за наследнике су именовани Александров ментално ретардирани полубрат Филип III Аридеј и његово тада још нерођено дете Александар IV Македонски. Селеук је подржао Пердику да добије положај регента,13) па је Селеук онда именован за хилијарха, тј. за заповедника краљевске коњице, зване коњаници-пратиоци.14) Ипак тај положај хилијарха је у ствари био положај хипарха, тј. команданта коњице, а Пердика је уствари држао положај хилијарха, а називали су га регентом.15) Пердика је у почетку имао подршку неколицине најмоћнијих. Пердикина моћ овисила је о његовој способности да Александрово царство држи на окупу и на способности да присили остале сатрапе да се повинују његовим наређењима. Избио је Први рат дијадоха између Пердике и већине других дијадоха. Пердика је прво кренуо да се обрачуна са Птолемејем Сотером, који је украо Александрово мртво тело и одвезао га у Александрију. Пердика је извршио инвазију Египта. Птолемеј је ступио у контакт са Пердикиним официрима сатрапом Медије Питоном и заповедником Сребрених штитова Антигеном. Након Пердикинога неуспешнога преласка рукавца Нила и великога страдања његове војске избила је побуна. Питон и Антиген су убили Пердику.16) Корнелије Непос помиње и Селеука Никатора као једнога од завереника.17)

Сатрап Вавилона

Након Пердикине смрти Антипатар је постао најмоћнији човек у царству, па је по споразуму у Трипарадису 321/320. пре Христа постао регент царства. У Трипарадису војска је била склона побуни и било је планова да се убије Антипатар, али Селеук Никатор и Антигон Једнооки су то спречили. Селеук је због издаје Пердике награђен добивши богату сатрапију Вавилонију.18) Селеукова Вавилонија била је окружена Пеукестовом сатрапијом Персијом, Антигеновом сатрапијом Сузом и Питоновом сатрапијом Медијом. Вавилон је био једна од најбогатијих сатрапија царства, али незнатне војне моћи. Могуће је да је Антипатар тако поделио источне сатрапије да не би могао ниједан сатрап да се уздигне изнад осталих. Након Александрове смрти Архонт из Пеле је био сатрап Вавилона. Пердика је намеравао да смени Архонта и уместо њега именује Антигона Докима. Када је започео инвазију Египта Пердика је послао Докима на Вавилон. Архонт из Пеле је ратовао са Докимом, али је погинуо. Када је Селеук именован за сатрапа Вавилона Доким није намеравао да преда Вавилон без борбе. Није јасно како је Селеук преузео Вавилон од Докима, али једна Вавилонска хроника помиње да је један значајна грађевина уништена током лета или зиме 320. пре Христа. Други вавилонски извори помињу да је Селеук стигао у Вавилон у октобру или новембру 320. пре Христа. Антигон Доким је успео да побегне из Вавилона.

Придобија свештенство у Вавилону

У међувремену царство је поново било у метежу. Сатрап Медије Питон узео је титулу сатрапа горњих сатрапија и истерао је 318. пре Христа сатрапа Партије и на то место поставио свога брата Еудама.19) Антигон Једнооки и Еумен водили су међусобни рат. Еумен је попут Питона и Селука био један од бивших Пердикиних присташа. Селеуков највећи проблем је био сам Вавилон. Локално становништво се раније побунило против Архонта из Пеле и подржавало је Антигона Докима. Вавилонско свештенство је имало огроман утицај на народ. Селеук је успео разним подмићивањима да придобије свештенство. Значајан удео у становништву Вавилона чинили су македонски и грчки ветерани из Александрових похода.

Други рат дијадоха

Након Антипатрове смрти 319. пре Христа Питон је почео са експанзионистичком политиком. Окупио је велику војску од око 20.000 војника. Други сатрапи у том подручју осећали су се угрожени па су се окупили под заповедништвом Пеукеста. Питон је био поражен од уједињене војске у једној бици у Партији.20) Побегао је у Медију, а победници се нису запутили за њим. Еумен и његова војска дошли су до Киликије, али морали су да се повлаче пред Антигоновом војском.21) Селеук се тада нашао у веома критичној ситуацији, јер се Еумен повлачио према Вавилону, а за њим је ишла много већа Антигонова војска. Еумен је молио Селеука да ратује на страни краљева и Полиперхонта, а против Антигона.22) Селеук није пристао. Селеук је тада напао Еуменову војску, али није успео да их спречи да оду у Персију.23) Селеук је доста неспретно покушао да омета Еумена приликом његовог преласка Еуфрата на путу према Сузи.24) Пошто није имао довољно војске није ни могао да спречи Еумена. Сатрапи горњих сатрапија су скупили војску на једном месту и удружили се са Еуменом.25) Заповедништво удружене сатрапске војске преузео је Пеукест, сатрап Персије.26) Удружена војска горњих сатрапија имала је 18.700 пешака и 4.600 коњаника.27) Еумен је у Сузи добио велику количину новца из царске ризнице, па је исплатио плате за шест месеци.

У исто време док је Питон је био у Медији, његови непријатељи су били у Сузијани. Антиген је био сатрап Сузијане и заповедник Сребрених штитова, а удружио се са Еуменом. Питон се суочавао са много вћом војском, па је тражио помоћ од Селеука.28) Стигао је ујесен 317. пре Христа у Вавилон. Питон је пре тога изгубио много војске у рату са околним сатрапима, а Селеук је и иначе имао мало војске. Антигон Једнооки је зимовао у Мезопотамији и 316, пре Христа стигао је у Вавилонију, где се договорио о сарадњи са Питоном и Селеуком Никатором.29) Антигон је од њих двојице добио војску и заједно су кренули преко Тигра.30) Антигон је од Сузе одлучио да крене према Екбатани у Медији и да одатле покуша да уз помоћ Питона и Селеука освоји горње сатрапије. Антигон је након тога оставио Селеука да спречава Еуменов повратак на запад. Антигон и Еумен сукобили су се у нерешеној бици код Паратекене. У бици код Габјене 316. пре Христа Еумен је био поражен и побубљен. Антигон Монофталмос је тада постао најмоћнији сатрап.

Бег у Египат

Након Еуменова пораза Антигон је постао најмоћнији. Почео је да показује своју моћ. Погубио је Питона, сатрапа Медије. Сатрапу Персије Пеукесту одузео је сатрапију,31) варао га обећавајући му неки високи положај, а онда га је истерао из Персије.32) Антигон је током 315. пре Христа стигао у Вавилон, где га је Селеук срдачно дочекао.33) Међутим њихови односи су се брзо захладили. Када је Селеук казнио једнога од Антигонових официра тада је бесни Антигон тражио да му Селеук Никатор преда приход своје сатрапије. Селеук је одбио да то учини, али пошто се бојао Антигона одлучио је да му је паметније да побегне у Египат са 50 коњаника.34) Постоји прича да су Халдејски астролози прорицали Антигону да ће Селеук постати господар Азије и да ће га убити. Након тога Антигон је послао потеру за Селеуком, који је побегао најпре у Мезопотамију, па онда у Сирију.35) Антигон је погубио новога сатрапа Мезопотамије Блитора зато јер је помогао Селеуку да побегне. За време Селеукова бега у Египат у Македонији је био велики метеж. Касандар је погубио краља Филипа III Аридеја, његову жену Еуридику и Александрову мајку Олимијаду. Млади дечак Александар IV Македонски постао је нови краљ, али под Касандровом контролом.

Адмирал код Птолемеја

Када је стигао у Египат Селеук Никатор је послао пријатеље у Грчку да обавесте Касандра и Лизимаха о Антигону.36) Антигон је постао најмоћнији дијадох, а то је било непосредно пре Трећега рата дијадоха, када се већина дијадоха борила против Антигона. Птолемеј Сотер је тада 315. пре Христа склопио савез са Касандром, Лизимахом и Селеуком Никатором против Антигона. Од Aнтигона су тражили да Селеуку врати Вавилонију, Хелеспонтску Фригију даде Лизимаху, Кашадокију и Ликују Касандру и да Сирија остане под Птолемејевом контролом.37) Антигон није пристао и започео је тада пропагандни рат оптуживши Касандра да је убио Олимпијаду и да је одговоран за утамничење Александрове жене и детета.38)

Рат између њих отегао се од 315. до 311. пре Христа. Био је то нерешен рат. Пошто је Птолемеј Сотер имао бољу морнарицу Антигон је избегавао поморске битке. Међутим Антигон Једнооки је имао бољу копнену војску, па је Птолемеј избегавао копнене битке. Антигон је релативно лако заузео Јопу и Газу, али опсада Тира се отегла 15 месеци. Антигон се удружио са Родосом, који је имао јаку морнарицу и стратешки важан положај. Птолемеј је Селеуку дао 100 бродова.39) Пошто то није била довољно јака флота за освајање Родоса Селеук је присилио сатрапа Карије Асандра да пређе на страну Птолемеја. Након тога Селеук је са Птолемејевим братом Менелајем опседао Китион на Кипру. Наговорио је Птолемеја да изврше инвазију Коиле Сирије,40) зато јер је освајање Сирије отварало пут Селеуку према Вавилонији. У бици код Газе 312. пре Христа Птолемеј и Селеук победили су Антигоновога сина Деметрија Полиоркета. У тој бици погинуо је Питон Агеноров, кога је Антигон пре тога био именовао за сатрапа Вавилона.

Повратак у Вавилон 311. пре Христа

Селеук се припремао за повратак у Вавилон. Добио је од Птолемеја 800 пешака и 200 коњаника и кренуо је на Вавилон.41) Селеук је претпостављао да ће у својој бившој сатрапији добити помоћ од становништва и да ће многи прећи на његову страну, а то се заиста и десило. Придружили су му се и македонски војници насељени у Карама.42) Дошао је до Вавилона у другој половини маја 311. пре Христа.43) Већина становништва изашла је у сусрет Селеуку. Наклоност народа је стекао током четири године власти као сатрап Вавилоније. Пришли су му и неки војни команданти. Они који су остали лојални Антигону склонили су се у тврђаву.44) Селук је изградио брану на Еуфрату, па је помоћу бране створио уметно језеро. Током аугуста је срушио брану, па је уз помоћ бујице срушио зидине тврђаве.45) Тако је Селеук заузео тврђаву, у којој су били заточени многи који су му били лојални.46) Селеук је поново овладао Вавилонијом. Датум освајања Вавилона 311. пре Христа сматра се датумом оснивања Селеукидског царства.

Селеук осваја Персију, Медију и источне сатрапије

Антигонови сатрапи у Медији и Арији Никанор и Евагора одлучили су да интервенишу са 10.000 пешака и 7.000 коњаника.47) Селеук Никатор је са 3.000 пешака и 400 коњаника из Персије прешао Тигар и чекао је у заседи у једној од мочвара.48) Спремао се да нападне ноћу. Никанор је са својом војском дошао до Тигра и пошто није наишао на Селеукову војску мислио је да су побегли. Селеук је напао Никанорову војску ноћу. Никанорови Персијанци су пружали отпор све док није погинуо Евагора. Након тога већина војника прешла је на страну Селеука.49) Никанор је након тога побегао са малим бројем војника. Селеук је тада, новембра 311. пре Христа добио велике војне снаге. Након тога Селеук је прешао планине Загрос и лако је освојио Сузу, Медију и остале области.50)

Антигонов контраудар

Селеук је тада већ, сакупио 20.000 војника, али још увек је био свестан да не може да се супростави Антигоновој војсци. Антигон је најпре послао свога сина Деметрија Полиоркета да поново успостави ред и да поврати Вавилон и источне сатрапије. Дао му је 5.000 Македонаца,10.000 најамника и 4.000 коњаника.51) Деметрије Полиоркет је стигао у Мезопотамију у пролеће 310. пре Христа, када се Селеук Никатор још увек налазио на истоку.52) Деметрије је освојио једну од две тврђаве, истерао Селеуков гарнизон и у њој је оставио својих 7.000 војника.53) Другу тврђаву није успевао да освоји, па је ту оставио Архелаја да настави опсаду.54) Након пљачкања Деметрије Полиоркет се вратио у Сирију.55)

Антигон неуспешно покушава да поврати Вавилон

Антигон Монофталмос је ујесен 310. пре Христа поново покушао да освоји Вавилонију и успео је да уђе у Вавилон.56) Ипак марта 309. пре Христа био је присиљен да напусти град.57) Антигон је морао да се враћа на запад, јер је Птолемеј напао Киликију. Враћао се на северозапад и ту се срео са Селеуковом војском. Селеук Никатор је напао Антигоново војску за време доручка и победио је искористивши фактор изненађења. Вавилонски рат окончао се Селеуковом победом. Антигон је био присиљен да се повуче на запад. Обе стране утврдиле су своје границе.

Селеукија

Селеук Никатор је између 307. и 305. пре Христа основао град Селеукију на обалама Тигра. Селеукија је постала његов главни град. Пре њега Лизимах, Касандар и Антигон су именовали градове по свом имену. Преселио је и ковницу новца из Вавилона у Селеукију. Вавилон је остао у сенци новооснованога града. Селеуков син Антиох I је 275. пре Христа преселио све становништво Вавилона у Селеукију. Град је просперирао, све док га Римљани нису уништили 165.

Селеук постаје краљ

Када је Касандар убио Александровога сина Александра IV тада више није било преживелих чланова македонске династије. Антигон Монофталмос се први прогласио краљем око 306. пре Христа након заузимања Кипра. Краљем је прогласио и свога сина Деметрија Полиоркета. Након њих то су учинили и Птолемеј, Селеук Никатор, Касандар и Лизимах. Селеук је држао у поседу Мезопотамију, Јерменију, Селеукидску Кападокију, Персију, Партију, Бактрију, Арабију, Тапурију,Согдијану, Арахосију и Хирканију.

Чандрагупта и источне провинције

Селеук је 305. пре Христа кренуо у поход према истоку и заузео је територије све до Инда. Водио је рат са индијским краљем Чандрагуптом Маурјом. Чандрагупта је основао Маурја царство, покорио је долину Инда и најисточније делове Александровога царства. Селеуков индијски поход био је неуспешан. Не зна се тачно шта се десило, али по свој прилици Селеук је био поражен. Склопио је споразум са Чандрагуптом и предао му много територије за 500 ратних слонова. Сматра се да је тада Арахосија припала Чандрагупти. Индијски ратни слонови послужили су Селеуку у ратовима, који су уследили.

Битка код Ипса 301. пре Христа

Касандар, Селеук и Лизимах победили су Антигона и Деметрија Полиоркета у бици код Ипса 301. пре Христа. Антигон је погинуо у тој бици, а након битке Сирија је припала Селеуку. Међутим Палестина и Феникија припадале су Птолемеју. Селеук Никатор је добио највећи део Антигонове територије. Контролисао је Сирију, Мезопотамију, Јерменију, највећи део Мале Азије и велике делове Ирана и Авганистана. Птолемеј Сотер је почео да гледа на Селеука као на опасност, па је закључио дипломатске бракове са Лизимахом. Лизимахов син оженио се Птолемејевом ћерком, а сам Лизимах се оженио са Арсиноје. Дошло је до новога распореда снага и новога савеза Птолемеја, Касандра и Лизимаха на једној страни и Деметрија Полиоркета и Селеука Никатора на другој страни. Деметрије Полиоркет је још увек држао Кипар, Тир, Сидон и остатке морнарице. Међутим међу дијадосима је дошло до замора од сталнога ратовања. Током 299. пре Христа Селеук је склопио споразум са Деметријем Полиоркетом и оженио се његовом ћерком Стратоником. Стратоника I је била ћерка Деметрија и Антипатрове ћерке Филе I. Једна од ћерки Стратонике I и Селеука такође се звала Фила II.

Оснивање градова

Селеук није имао довољно грчке и македонске војске. Током битке код Ипса имао је мање пешадије од Лизимаха. Имао је јаку персијску коњицу и ратне слонове. Да би повећао своју војску Селеук је оснивао нове градове у које је настојао да привуче колонисте. Основао је Антиохију на Оронту, Апамеју, Селеукују Пјерику на обали, Лаодикеју. Нова Селеукија Пјереја постала је нова поморска база. Саградио је огроман број градова, 16 Антиохија, 9 Селеукија и 6 Лаодика.

Пораз Деметрија

Селеук је 292. пре Христа свога сина Антиоха именовао за сувладара и вицекраља источних сатрапија. Савез Селеука и Деметрија Полиоркета окончао се 294. пре Христа када је Селеук освојио Киликију. Деметрије Полиоркет је 286. пре Христа вратио Киликију под своју контролу, па је био угрожен најзаначајнији део Селековога царства Сирија. Деметријева војска била је исцрпљена, а дуго времена нису добили плату. Селеук је био лукав и богат владар, који је уживао велико поштовање своје војске. Блокирао је Киликију са југа и успео је да наговори Деметријеву војску да напусти свога команданта. Војска је напустила Деметрија, па га је Селеук заробио. Држао га је заточенога у Апамеји неколико година, а ту је Деметрије и умро.

Пораз Лизимаха

Лизимах и Птолемеј Сотер подржавали су Селеука у рату са Деметријем, али након Деметријевога пораза тај савез се почео распадати. Лизимах је владао Македонијом, Тракијом и Малом Азијом. Лизимах је убио свога сина Агатоклеа, па је Агатоклеова жена побегла у Вавилон код Селеука. Лизимах је постао омражен због убиства сина, па је Селеук могао то да искористи, да би уклонио свога противника. Селеуку је помагао Птолемеј Кераун, који је након доласка Птолемеја II Филаделф 283. пре Христа на египатски трон побегао најпре код Лизимаха, па код Селеука. Селеук је извршио инвазију Мале Азије и победио је Лизимаха у бици код Корупедија 281. пре Христа. Лизимах је погинуо у тој бици.

Смрт

Селеуково царство је након битке код Корупедија обухватало све што је Александар Велики освојио сем Египта. Селеук је због тога намеравао да освоји Македонију. Намеравао је да Антиоху препусти Азију, а да он сам влада Македонијом у њеним старим границама. Једва да је прешао Херсонез и тада је Птолемеј Кераун извршио на њега атентат близу Лизимахије септембра 281. пре Христа

Литература


Seleuk Nikator

1)
Чланак пренесен са Историјске енциклопедије
2) , 3) , 6)
Јустин 15.4
4)
Јустин 17.1
5)
Грајнгер стр. 4
7)
Грајнгер стр. 8
8)
Аријан Анабаза 5.13,16
9) , 10)
Грајнгер стр. 9
11)
Аријан Анабаза 7.4
12)
Грајнгер стр. 12
13)
Грајнгер стр. 17
14)
Диодор 18.3
15)
Грајнгер стр. 19
16)
Диодор 18.36
17)
Непос, Еумен 5
18)
Диодор 18.39
19)
Диодор 19.14.1
20)
Диодор 19.14.2
21) , 23)
Диодор 18.73
22) , 24)
Диодор 19.13
25) , 28)
Диодор 19.14
26)
Диодор 19.14.4
27)
Диодор 19.14.8
29) , 30)
Диодор 19.17
31) , 32)
Диодор 19.48.5
33) , 34) , 35)
Диодор 19.55
36)
Диодор 19.56
37) , 38)
Диодор 19.57
39)
Диодор 19.63
40)
Диодор 19.80
41)
Диодор 19.90
42) , 44) , 46)
Диодор 19.91
43) , 45) , 56) , 57)
Хроника дијадоха 4
47) , 48) , 49) , 50)
Диодор 19.92
51) , 54)
Диодор 19.100
52) , 53) , 55)
Плутарх, Деметрије 7
селеук_никатор.txt · Последњи пут мењано: 2021/06/25 22:04