Сава Сретеновић
Рођење: јануар 1828. Дедовци, Кнежевина Србија Смрт: 12. октобар 1893. Београд, Краљевина Србија Познат као: богослов, професор и службеник

Сава Сретеновић (Дедовци, 14.? јануар 1828 — Београд, 30. септембар/12. октобар 1893), српски богослов, начелник у Министарству просвете и професор богословије (Београд).

Рођен је у селу Дедовци или Дедевци, у Чачанском округу.¹⁾ Основну школу је у учио у местима Врдили и Склапнице, полугимназију у Чачку, па је започео богословију у Београду. Затим је исто као и митрополит Милоје Јовановић, послат у Кијев, на духовну семинарију.²⁾

Вратио се у Србију 1849. године и постао професор на београдској семинарији, а онда архивар, па секретар и на крају начелник Министарства унтрашњих послова.³⁾

Дуго је радио у просвети и написао је неколико уџбеника којима су се десетинама година служиле школе у Србији.⁴⁾

Редовни је члан Друштва српске словесности од 2. I 1855. Редовни је члан Српског ученог друштва (Одсека за науке моралне, језикословне и литерарне) наименован 29. VII 1864. и Одбора за ширење наука и књижевности у народ од 1883. Секретар је Одсека философског и филолошког 1869–1870, 1889, 1890–1891. Почасни је члан Српске краљевске академије од 15. XI 1892.

Умро је, после дуже болести, 30. септембра/12. октобра 1893. године у Београду. Сахрањен је, према сопственој жељи у манастиру Раковица.⁵⁾

Написао је⁶⁾:

• Непромењиве речи црквенословенског језика⁷⁾
• Граматика црквено-словенског језика⁸⁾ (1853)
• Хрестоматија црквенословенског језика⁹⁾ (1854)
• О црквенословенском језику, превод с руског језика (1855)
• О епској српској поезији, превод с руског језика (1856)
• Нова година у Срба у старо доба (1856)

• Mилан Ђ. Милићевић, Губици академије: Сава Сретеновић, Годишњак, број VII, Српска краљевска академија, Београд, 1894, стр. 182
• Милан Ђ. Милићевић, Додатак поменику од 1888, Српска краљевска штампарија, Београд, 1901, стр. 150-151
• Радован Пилиповић, Српски богослови на школовању у Русији у другој половини 19. века према оцени руског царског дипломате, Годишњак за научну историју, број 1, Удружење за друштвену историју, Београд, 2012.
• В. Алексијевић: Савременици и последници Доситеја Обрадовића и Вука Стеф. Караџића : био-библиографска грађа. Рукопис се чува у Одељењу посебних фондова Народне библиотеке у Београду. Ρ 425/12 (В. Алексијевић).
• М. Ђ. Милићевић: Школе у Србији. Гласник Српског ученог друштва 24 (1868) 1–135.
• Б. Миљковић: Друштво српске словесности од 1841 до 1864. У: Чланци и прилози о српској књижевности прве половине XIX века. Нови Сад, Матица српска, 1914. Стр. 18–81. (Књиге MC, 46).

• Краћа биографија на сајту САНУ

Sava Sretenovic