Корисничке алатке

Алатке сајта


публије_корнелије_сципион

Публије Корнелије Сципион

Публије Корнелије Сципион (лат. Publius Cornelius Scipio) (до 211. пре Христа), римски државник и војсковођа. Био је римски конзул 218. пре Христа на почетку Другога пунскога рата. Ханибал га је победио у бици код Тицина. Због рањавања у тој бици предао је другом конзулу Тиберију Семронију Лонгу заповедништво у бици на Требији у којој су Римљани поново били поражени. Заједно са својим братом Гнејом Корнелијем Сципионом успешно се борио против Картагињана на Иберијском полуострву од 217. пре Христа до 211. пре Христа. Успели су да створе мрежу савеза са иберским племенима и да сабију картагињанске поседе само на југ Иберије око реке Бетис (Гвадалкивир). Својом активношћу браћа Сципиони спречили су да Ханибал добија појачања из Иберије. Погинули су у бици на горњем Бетису 211. пре Христа. Публије је отац чувенога Сципиона Африканца и Сципиона Азијатика.1)

Конзул на почетку Другога пунскога рата

Изабран је за конзула 218. пре Христа заједно са Тиберијем Семпронијем Лонгом. Те године започео је Други пунски рат. Добио је као провинцију Хиспанију. Ту је требао да му помаже брат Гнеј Корнелије Сципион Калв. Кренуо је са 2 римске легије, 15.000 савезничких војника и 60 бродова из Писе у савезнички град Масилију (данашњи Марсељ), где је сазнао да је Ханибал тада већ прешао Пиринеје. Својој војсци дао је неколико дана одмора сматрајући да има довољно времена да спречи Ханибала да пређе Рону. Међутим Ханибал се кретао много брже него што је Публије очекивао. Успео да пређе Рону поред римских савезника галскога племена Волка, који су спречавали да Ханибал пређе на другу страну реке. У бици на Рони Волки су потучени до ногу.

Неуспели покушај да се Ханибал заустави пре Алпа

Публије Корнелије Сципион је послао 300 римских коњаника и нешто галских најамника, са циљем да га известе где се налази Ханибалова војска. Они су успели да победе мању јединицу нумиђанске коњице, која је извиђала за Ханибала. Римски извиђачи су обавестили Сципиона о положају, где се налази Ханибалов логор. Сципион је након тога кренуо северно да пресретне картагињанску војску. Ханибал је имао много више војске од Сципиона, али ипак је одлучио да крене северно према Алпима дуж источне обале Роне. Када је Сципион дошао до напуштенога картагињанскога логора сазнао је да је Ханибал удаљен три дана хода, па се због тога вратио у Масилију.2) Пошто је већ у Италији било довољно војске Публије је своју војску предао брату Гнеју Корнелију Сципиону Калву и наредио му је да иде на Иберијско полуострво.3) Публије Корнелије Сципион се са мањим делом војске вратио у Цисалпинску Галију (Падска низија) да би организовао одбрану против Ханибалове инвазије.

Битка код Тицина

Ханибал је прешао Алпе уз велике губитке. Ипак по доласку у Падску низију победио је Таурине и осигурао је савез са Галима. Сципион је по доласку преузео заповедништво од претора Луција Манлија Вулсона и прешао је реку По и након тога кретао се левом обалом. Журио је да се сукоби са Ханибаловом војском док се није опоравила од преласка Алпи.4) Изградио је мост преко реке Тицин и прешао је реку са коњицом и лаком пешадијом. Након преласка реке Сципионова коњица и велити налетили су на картагињанску коњицу. Дошло је до коњичке битке код Тицина новембра 218. пре Христа. Сципион је напред распоредио велите, који су требали након бацања копаља да се повуку иза коњице.5) На почетку битке коњица је тако брзо ушла у битку, да римски велити нису имали времена да баце копља, 6) а касније су ометали властиту коњицу.

Битка је била нерешена док нумиђанска коњица није обишла око римских крила и ударила иза леђа.7) Римска коњица је имала велике губитке, па се дала у бег. Током повлачења Публије Корнелије Сципион је био рањен, а спасио га је његов син Сципион Африканац и вратио се са њим у логор уз подршку коњице.8)

Рањени Сципион неуспешно упозорава другога конзула

Сципион је и након мањега пораза и даље имао велику војску у логору, али знао је да због надмоћније противничке коњице не сме да ризикује битку у равници. Пошто је постојала опасност да Ханибал распореди своју војску између мостова и римске војске Сципион се са војском вратио на десну обалу реке По све до Плацентије (Пјаћенца) и иза себе је срушио мостове. У римском логору се побунило око 2.000 галских најамника и прешли су на страну Ханибала. Пошто се Ханибал приближио Плацентији Сципион је поново кренуо да бежи са својом војском до реке Требије, где се у децембру 218. пре Христа састао са другим конзулом Тиберијем Семпронијем Лонгом, који је дошао са великим појачањем. Пошто због ране Сципион није могао да командује Тиберије Семроније Лонг је преузео команду. Желио је да започне битку пре него што Сципион може да се опорави и поново преузме команду. Семпроније се није обазирао на Сципионова упозорења да буде опрезан. Желео је да се прослави пре избора нових конзула. Ханибал је сазнао за Семпронијеву нестрпљивост и зато му је припремио замку. Ханибал је победио римску војску у бици код Требије децембра 218. пре Христа.

У Иберији

Током 217. пре Христа изабрани су нови римски конзули, а Публије Корнелије је као проконзул отишао у Хиспанију са флотом од 30 бродова и са 8.000 војника. Остао је у Хиспанији заједно са својим братом Гнејем Корнелијем Сципионом Калвом све до заједничке погибије 211. пре Христа. Када је дошао у Хиспанију његов брат Гнеј је већ био успоставио чврсте темеље. Гнеј се током 218. пре Христа искрцао у Емпорији и успоставио је добре односе са локалним владарима дуж обале. Ујесен 218. пре Христа Гнеј је победио у бици код Кисе и након тога је овладао подручјем северно од реке Ебро. У пролеће 217. пре Христа римска флота под Гнејевим заповедништвом победила је картагињанску флоту у бици на Ебру. Публије Корнелије Сципион је дошао у Иберију са 30 бродова и 8.000 војника и са инструкцијама да он и брат спречавају да Ханибал добија помоћ из Иберије.9) Браћа Сципиони заједнчки су делили заповедништво у Иберији. Нападали су картагињанске делове Иберије и Балеарска острва. Регрутовали су помоћне трупе из иберских племена. Учвршћивали су своје поседе северно од реке Ебро. Савезничка иберска племена су охрабривали да нападају иберска племена лојална Картагињанима. Хасдрубал Барка је 215. пре Христа кренуо у поход, али Сципиони су га победили у бици код Дертосе. Пораз код Дертосе спречио је Хасдрубала Барку да пошаље помоћ Ханибалу у критичном тренутку рата на Апенинском полуострву.

Територијално ширење до горњега тока Гвадалкивира

И након тога наставили су са својом политиком потчињавања иберских племена и напада на картагињанске поседе. Публије Корнелије Сципион је током 214. пре Христа нападао све до Сагунта. Сципиони нису добијали појачања из Италије, јер су Римљани били у веома тешком положају на Апенининма. Хасдрубалу Барки су стигла појачања. Стигле су две војске, једна под командом Магона Барке, а друга под командом Хасдрубала Гискона. Те војске водиле су неколико неодлучних битака са Сципионима у периоду 215-211. пре Христа. Сципиони су наговорили нумиђанскога краља Сифакса, да се 213. пре Христа побуни и започне рат са Картагињанима. Хасдрубал Барка је због тога отишао у Африку, где је 213/212. пре Христа угушио Сифаксову побуну. Браћа Сципиони су до 212. пре Христа заузели Кастулу у горњем току Бетиса (Гвадалкивира) и Сагунт. Хасдрубал Барка се вратио 212. пре Христа са 3.000 Нумиђана под командом Масинисе.

Публијева погибија

Браћа Сципиони унајмили су 20.000 келтиберских најамника10) као појачање својој војсци од 30.000 пешака и 3.000 коњаника. Картагињанске снаге су биле раздвојене на три дела, па су и браћа Сципиони одлучили да раздвоје своје снаге. Публије Корнелије Сципион је одлучио да са 20.000 војника нападне Магона Барку11) крај Кастуле. Гнеј Корнелије Сципион је са мањом војском од 10.000 војника и келтиберским најамницима требало да нападне Хасдрубала Барку.12) Хасдрубал Барка је наредио Хасдрубалу Гискону, Масиниси и иберском поглавици Андобалу да помогну Магону крај Кастула. Нумиђанска коњица је непрекидно узнемиравала и нападала Публијеву војску13) током његовога приближавања Кастулу. Када је сазнао да се иза његових леђа налази 7.500 Келтибера под командом Андобала14) Публије је због могућега опкољавања променио план, па је одлучио да уместо Магона нападне Андобала.15) Крећући се целу ноћ 18.000 римских војника изненадило је Андобала. Ипак, Келтибери су успели да задрже Римљане довољно дуго, до доласка нумиђанске коњице, када су се изједначиле снаге.16) Долазак Магона Барке и Хасдрубала Гискона потпуно је преокренуо однос снага, па се римска војска разбежала.17) Публије Корнелије Сципион и већина његових пријатеља је тада погинула.18) Публијев брат Гнеј Корнелије Сципион погинуо је веома брзо након тога.

Литература

1)
Чланак пренесен са Историјске енциклопедије
2) , 3)
Полибије 3.49
4)
Ливије 21.39
5) , 6) , 7)
Полибије 3.65
8)
Ливије 21.46
9)
Ливије 22.22
10) , 11) , 12)
Ливије 25.32
13) , 14) , 15) , 16) , 17) , 18)
Ливије 25.34
публије_корнелије_сципион.txt · Последњи пут мењано: 2021/07/05 21:42