битка_на_горњем_бетису
Садржај
Битка на горњем Бетису
Битка на горњем Бетису, представља две битке које су се 211. пре Христа одиграле између картагињанске и римске војске. Картагињанима је командовао Хасдрубал Барка, Магон Барка и Хасдрубал Гискон, а Римљанима Публије Корнелије Сципион и његов брат Гнеј Корнелије Сципион. Картагињани су победили у обе битке, а оба Сципиона су погинула. Пре пораза Сципиони су седам година ширили римске територије у Иберији и успели су да битно ограниче средства и људство, које је могло да помогне Ханибалов рат на Апенинском полуострву. Битка представља једну од великих копнених битака у којој су Картагињани победили без Ханибала.1)
Стратешка ситуација
Након пораза Хасдрубала Барке у бици код Дертосе 215. пре Христа Римљани су осигурали своје базе северно од реке Ебро. Након тога кренули су да придобију нека иберијска племена, нападали су неке картагињанске територије јужно од Ебра. Публије Корнелије Сципион је током 214. пре Христа нападао све до Сагунта. Сципиони нису добијали појачања из Италије, јер су Римљани били у веома тешком положају на Апенининма. Хасдрубалу Барки су стигла појачања. Стигле су две војске, једна под командом Магона Барке, а друга под командом Хасдрубала Гискона. Те војске водиле су неколико неодлучних битака са Сципионима у периоду 215-211. пре Христа. Сципиони су наговорили нумиђанскога краља Сифакса, да се 214-213. пре Христа побуни и започне рат са Картагињанима. У Иберији је тада била довољно мирна ситуација, па је Хасдрубал Барка отишао у Африку, где је 214-213. пре Христа угушио Сифаксову побуну. Током 212. пре Христа вратио се у Иберију са 3.000 Нумиђана под командом Масинисе, будућега краља Нумидије. Током његовога одсуства Римљани су заузели Сагунт и Кастулу у горњем току Бетиса (Гвадалкивира). Ханибал је на Апенинском полуострву успео да придобије Капуу, да заузме Тарент и да задржи контролу над Луканијом, Брутијем и Апулијом. Римљани су онда успели да заузму неколико градова, па су опседали Капуу и Сиракузу.
Увод
Браћа Сципиони унајмили су 20.000 келтиберских најамника2) као појачање својој војсци од 30.000 пешака и 3.000 коњаника. Картагињанске снаге су биле раздвојене на три дела тако да је Хасдрубал Барка са 15.000 војника био крај Амторгиса,3) а Магон Барка и Хасдрубал Гискон сваки са по 10.000 војника били су западно. Било је то у горњем току реке Бетис (данашњи Гвадалкивир). Због тога су Сципиони одлучили да раздвоје своје снаге. Публије Корнелије Сципион је одлучио да са 20.000 војника нападне Магона Барку4) крај Кастуле. Гнеј Корнелије Сципион је са 10.000 војника и келтиберским најамницима кренуо на Хасдрубала Барку.5) Та одлука Сципиона довела је до две битке у размаку мањем од месец дана, битке код Кастула и битке код Илорке. Гнеј је први стигао на циљ. Хасдрубал Барка је до тога тренутка већ наредио Хасдрубалу Гискону, Масиниси и иберском поглавици Андобалу да се придруже Магону крај Кастула. Хасдрубал Барка је успео да подмити Келтибере да издају Гнеја Корнелија Сципиона.6) На тај начин смањио је противничку војску, па је Гнеј без Келтибера морао да се повлачи.
Битка код Кастуле
Нумиђанска лака коњица под командом Масинисе је дању и ноћу узнемиравала и нападала војску Публија Корнелија Сципиона7) током његовога приближавања Кастулу. Када је сазнао да се иза његових леђа налази 7.500 Келтибера Суесетана под командом Андобала8) Публије се препао да би могао да буде опкољен, па је због тога променио план и одлучио да уместо Магона нападне Андобала.9) У свом логору оставио је 2.000 војника под командом Тиберија Фонтеја и кренуо је увече према Андобалу.10) Целу ноћ су се кретали и ујутро је 18.000 римских војника изненадило Андобала, који је имао 7.500 војника. Ибери су успели да задрже Римљане довољно дуго, тако да су дочекали да им Масиниса са својим коњаницима дође у помоћ.11) Нумиђанска коњица је почела да напада Римљане, па је римски притисак попустио. Долазак Магона Барке и Хасдрубала Гискона означио је слом римске војске.12) Римска војска се разбежала, а Публије Корнелије Сципион и већина његових пријатеља је тада погинула.13) Већина римске војске сасечена је покушавајући да побегне.14) Магон је дао Нумиђанима да попљачкају погинуле, па су након тога кренули према Хасдрубалу Барки, са циљем да и њему помогну да победи. Када се спојило више картагињанских војски победа је охрабрила целу војску да докрајчи Гнејову војску.15)
Битка код Илорке
Гнеј Корнелије Сципион је изгубио предност због прелаза најамника у противничку војску. Иако није знао за Публијеву погибију Гнеј је након доласка војске Магона Барке и Хасдрубала Гискона одлучио да се повуче према северној Иберији.16) Римљани су да заварају непријатеља у свом логору оставили упаљене ватре, па су се преко ноћи повукли према Ебру. Међутим, током следећега дана открили су их Нумиђани и почели да их нападају.17) Римљани су се онда склонили да преноће на једном брду крај Илорке.18) Током ноћи стигла је главнина картагињанске војске, тј снаге Хасдрубала Барке, Хасдрубала Гискона и Магона Барке. Терен на коме су се налазили Римљани био је стеновит, па нису могли да се укопају. Уместо тога оградили су дефанзивни зид од свога пртљага и од седала.19) Картагињани су их лако прегазили, уништили су им већину војске, а у бици је погинуо и Гнеј Корнелије Сципион.20) Ливије и Апијан помињу и верзију по којој је Гнеј побегао до једне тврђаве, коју су Картагињани потпалили, па је ту погинуо.21) Размак између две битке био је 29 дана.22)
Последице
Преживели Римљани из две битке побегли су северно од Ебра, где је енергични Луције Марције успео да окупи преживеле и да састави некакву војску од 8.000 војника.23) Заповедници Картагињана нису учинили координисани покушај да их прегазе и да Ханибалу пошаљу помоћ. Пошто Римљани нису елиминисани из Иберије Ханибал није добио појачање из Иберије током кључне 211. пре Христа за време опсаде Капуе. Рим је након освајања Капуе крајем 211. пре Христа послао 13.000 војника под командом Гаја Клаудија Нерона.24) Нерон није постигао неку значајну победу, а ни Картагињани нису напали римску Иберију. Картагињани су касније зажалили због своје неактивности, јер је током 210. пре Христа стигао Сципион Африканац са 10.000 војника, а 209. пре Христа заузео је Нову Картагину (Картагену).
Литература
битка_на_горњем_бетису.txt · Последњи пут мењано: 2021/07/05 22:06