Птолемеј III Еуергет (грч. Πτολεμαῖος Εὐεργέτης) (око 284—222. пре Христа), трећи краљ хеленистичкога Египта из династије Птолемејида од 246. пре Христа до 222. пре Христа. Период његове владавине сматра се врхунцем моћи краљевине Птолемејида.¹⁾

Птолемеј III Еуергет је син Птолемеја II Филаделфа и Лисимахове ћерке Арсиноје I. Арсиноја II, сестра Птолемеја II Филаделфа, сплеткама је уклонила супарницу Арсиноју I, која је протерана 279. пре Христа у Горњи Египат. Арсиноја II се онда удала за брата Птолемеја II Филаделфа, а Птолемеј III Еуергет је службено проглашен њеним сином.

Током 251. пре Христа Птолемеј III Еуергет заручио се са рођаком Береником II, ћерком Мага од Кирене и Апаме II. Након Магове смрти Апаме II је удала Беренику II за ујака Деметрија Лепога²⁾ са циљем да заштити Киренаику од египатске инвазије. Апаме II је постала љубавница Деметрија Лепога, па га је Береника убила³⁾ и након тога отишла у Египат, где се удала за Птолемеја III Еуергета. Киренаика је поново постала саставни део Египта. Током 246. пре Христа умро је Птолемеј II Филаделф, па је Птолемеј III Еуергет постао трећи краљ Египта из династије Птолемејида.

Други сиријски рат између Селеукидскога царства и Египта окончан је 253. пре Христа споразумом и дипломатским браком. Антиох II Теос оженио се са Птолемејевом ћерком Береником Млађом и одрекао се прве жене Лаодике, са којом је имао два сина Селеука II Калиника и Антиоха Хијеракса. Добио је сина са Береником Млађом, а имао је и старије синове са Лаодиком, па се постављало питање наследства. Након смрти Птолемеја II Филаделфа 246. пре Христа Антиох Теос је напустио Беренику Млађу и једно време је живео са Лаодиком у Малој Азији. Умро је 246. пре Христа у Ефесу под мистериозним околностима,⁴⁾ а Лаодика је тврдила да је Антиох на самртничкој постељи одредио Селеука II за наследника.⁵⁾ Селеук II Калиник је признат за краља само у Селеукидској Малој Азији, а Береникин петогодишњи син је признат за краља у срцу царства.⁶⁾ Береника Млађа је одмах тражила помоћ од свога брата Птолемеја III Еуергета, који је те године наследио оца.

Трећи сиријски рат, назван и Лаодикин рат започео је септембра 246. пре Христа. Птолемеј III Еуергет је јурио да помогне својој сестри и њеном сину. Није наилазио на отпор јер је тај део царства подржавао Береникинога сина у борби за селеукидски трон. Птолемеј је освојио не само целу Сирију, него и престолнице Антиохију на Оронту и Селеукију на Тигру. Освојио је подручја и преко Еуфрата и Тигра. Птолемеј је лако освојио највећи део Селеукидскога царства без отпора јер се представљао као заступник легитимних интереса Береникинога сина. Међутим Лаодикине присташе су у Антиохији убиле Беренику Млађу и њенога малолетнога сина,⁷⁾ па су тако обесмислили Птолемејеву интервенцију.

Птолемеј се према Јустину због метежа у Египту морао повући.⁸⁾ У то време Антигон Гоната је освојио Кикладе, који су до тада били под Птолемејевом контролом. Губитак контроле над Кикладима био је разлог за Птолемејево повлачење из центра Селеукидскога царства. То је омогућило Селеуку II Калинику да под своју контролу врати велики део Селеукидскога царства. Изгледа да је до 242. пре Христа Селеук II Калиник поново контролисао територије до Еуфрата. Покушао је да врати контролу и над приморским градовима, који су се одметнули од њега.⁹⁾ Међутим у тим поморским операцијама Селеук је имао много мање успеха. Његова флота је страдала у бродолому, а он сам је једва спасио свој живот.¹⁰⁾ Убрзо је поново смогао снаге да започне операције против Птолемеја Еуергета, али био је тешко поражен. Птолемеј је освојио делове Киликије, Јоније и Памфилије до 241. пре Христа. Заузео је највећи део Коиле Сирије и антиохијску луку Селеукију Пијерију. Без Селеукије Пијерије Селеукиди нису имали веома важан излаз на Средоземно море. Птолемејидски Египат је након тога рата постигао врхунац своје моћи.

Птолемеј је при повлачењу из Селеукидскога царства покупио 40.000 таланата и многе предмете, који су били однешени из Египта након Персијскога освајања Египта 525. пре Христа. Било је ту око 2.500 разних предмета, углавном кипова и слика египатских богова. Пошто је донио натраг кипове и слике богова добио је надимак Еуергет (доброчинитељ).

Због губитка Киклада Птолемеј је у грчким пословима помагао непријатеље Македоније. Помогао је Арата, који је 243. пре Христа одузео Македонцима Коринт. Касније када је дошло до рата између Спарте и Ахајскога савеза почео је да помаже Спарту. Од 229. пре Христа до 222. пре Христа у Клеоменовом рату помагао је најпре Клеомена. Сматрао је да је Спарта постала много вреднији савезник против Македоније, па је зато помагао Спарту уместо ослабелога Ахајскога савеза.¹¹⁾ Нешто пре битке код Селасије Птолемеј III понудио је Клеомену помоћ, али под условом да своју мајку и децу преда као таоце. Клеомен је оклевао, али његова мајка је сама отишла у Египат.¹²⁾ Након пораза у бици код Селасије 222. пре Христа Клеомен III је стигао код Птолемеја III Еуергета, који му је обећао војску и флоту за освајања у Грчкој, али брзо након тога Птолемеј III је умро.

За време Птолемеја III уводи се пракса објављивања краљевих одлука на два језика и на три писма (грчки алфабет, египатски хијероглифи и египатско демотско писмо). Камен из Канопуса представља стелу из 238. пре Христа посвећену краљу, краљици и ћерки. Пошто је био написан двојезично Камен из Канопуса послужио је поред Камена из Розете за дешифровање староегипатских хијероглифа. Камен из Канопуса садржи и неколико краљевих наређења. Наредио је да се египатском календару од 365 дана дода преступни дан. Птолемеј III је у Александрији основао храм Серапеум, који је био посвећен Серапису. Шест векова је то био један од најзначајнијих паганских храмова.

Оженио се са Береником II, ћерком киренскога краља Мага од Кирене 244/243. пре Христа. Њихова деца били су:

• Арсиноја III, рођена 246/245, која је постала краљица удавши се за брата Птолемеја IV Филопатора
• Птолемеј IV Филопатор, рођен око 244. пре Христа, чертврти краљ из династије Птолемејида
• Један син рођен 243. пре Христа
• Александар, рођен око 242. пре Христа
• Маг, рођен око 241. пре Христа. Убијен је по наређењу брата Птолемеја IV Филопатора
• Береника, рођена око 239. пре Христа, а умрла годину дана касније

• Јустин
• Полибије, Историје
• Паусанија
• Апијан, Сиријски ратови
• The Cambridge Ancient History, Volume 7, Part 1: The Syrian/Egyptian wars and the new kingdoms of Asia Minor, H.Heinen, 2008
• Беван, Птолемејиди

Ptolemej III Euerget