Корисничке алатке

Алатке сајта


клеоменов_рат

Клеоменов рат

Клеоменов рат (229/228—222. пре Христа), рат између Спарте и Елиде на једној страни и Ахајскога савеза и Македоније на другој страни. Рат се завршио победом Македонаца и Ахајаца у бици код Селасије 222. пре Христа. Спартански краљ Клеомен III је по доласку на власт 235. пре Христа започео низ економских и политичких реформи са циљем да обнови некадашњу спартанску дисциплину и војну моћ Спарте. Пошто су се ефори супростављали његовим реформама он је слабио њихову моћ популарним војним походима против суседа. Када су током 229. пре Христа ефори послали Клеомена да заузме Мегалопољ тада је Ахајски савез прогласио рат против Спарте. Клеомен III је због тога пустошио Ахајом. У бици код Ликеја 227. пре Христа победио је војску Ахајскога савеза, која је тада била под заповедништвом дугогодишњега стратега Арата од Сикиона. Извојевао је и другу победу код Мегалопоља. Након ликвидације ефора покренуо је поход на Аркадију победивши Арата у бици код Диме 226. пре Христа. Суочен са спартанском доминацијом Ахајски савез је тражио помоћ од македонскога краља Антигона III Досона нудећи му коринтски акропољ. Пре доласка македонске војске Клеомен III је већ био заузео Коринт и Аргос, али био је онда присиљен да се повуче у Лаконију. У бици код Селасије 222. пре Христа спартанска војска је била потучена до ногу од стране македонске и ахајске војске, а Клеомен III је морао да бежи на двор свога савезника Птолемеја III Еуергета.1)

Увод

Клеомен III је ступио на спартански престо 236. или 235. пре Христа након смрти Леониде II.2) Његовим доласком на власт окончала се деценија метежа и сукоба две краљевске породице. Спарта је имала два краља, а Клеоменов отац Леонида II је дао да се погуби велики реформатор Агид IV. Током 229. пре Христа Клеомен је заузео значајне градове Тегеју, Мантинеју, Кафију и Орохомен у Аркадији. Ти градови су до тада били савезници Етолскога савеза. Полибије тврди да их је Клеомен заузео на превару, а Ричард Талберт и Н. Хамонд тврде да их је Клеомен заузео када су то они сами затражили. Те исте године ефори су послали Клеомена да заузме Атенеј близу Белбине, која је контролисала стратешки важан улаз у Лаконију, а била је и предмет спора Спарте и Мегалопоља. Ахајски савез је сазвао скупштину и прогласио је рат Спарти. Арат, стратег Ахајског савеза, покушао је да изненадним нападом ноћу преотме Тегеју и Орохомен, али акција се изјаловила, па се Арат повукао, надајући се да то нико неће видети.3) Клеомен је сазнао за то, па се подругивао Арату због неуспеха.4)

Ране године и спартански успеси

Када је утврдио Белбину Клеомен је са 300 пешака и нешто коњаника кренуо на Аркадију, али ефори су га позвали да се врати. Док се враћао Арат је заузео Кафију.5) Ефори су поново послали Клеомена, који је са 5.000 војника пустошио територију Аргоса и успут је заузео Метидриј.6) У то време 228. пре Христа Ахајски савез је послао нову велику војску под заповедништвом новога стратега Аристомаха од Аргоса. Ахајска војска је имала 20.000 војника и 1.000 коњаника. Пресрели су код Палантија спартанску војску, која је имала само 5.000 војника. Клеомен им је понудио битку, али Аристомах и Арат су одлучили да се не упуштају у битку, иако су били бројчано супериорнији.7) Арат је сматрао да је то ризично. Такав исход значајно је повисио морал спартанске војске.

Птолемеј III Еуергет је раније финансијски помагао Ахајски савез током њихова рата са Македонијом. Пошто је сматрао да је Спарта постала много вреднији савезник против Македоније предомислио се и почео је да помаже Спарту уместо ослабелога Ахајскога савеза.8) Током 227. пре Христа Арат је поново изабран за стратега Ахајскога савеза, па је напао Елиду. Елиђани су затражили помоћ од Спарте. Док се ахајска војска враћала из Елиде Спартанци су их пресрели код планине Ликеј маја 227. пре Христа.9) У бици код Ликеја Клеомен је напао и потпуно разбио целу ахајску војску.10) Причало се и да је Арат погинуо, али он је искористио прилику и док се нико није надао заузео је Мантинеју.11) У међувремену је умро спартански краљ Еудамида III, син Агида IV, па је Клеомен III одлучио да из изгнанства позове Архидама V, брата Агида IV. Надао се да ће уз помоћ њега да обузда моћ ефора. Они који су раније погубили Агида, бојали су се да ће их Архидам V прописно казнити, па су га убили чим се вратио у Спарту.12) Постоји и извесно размимоилажење међу античким изворима, па Полибије сматра Клеомена оговорним за убиство Архидама,13) а по Плутарху убили су га они који су убили његовога брата.14)

Битка код Ладокеје

Клеомен је касније током 227. пре Христа подмитио ефоре да му дозволе да настави са походима против Ахајаца. На територији Мегалопоља заузео је Леуктру.15) Ахајска војска је након тога успела да ослободи град и да оствари малу победу у околини града. Пошто су му Ахајци препречили пут, којим се могао вратити у Спарту Клеомен је био присиљен да се враћа у Спарту преко гудура.16) Арат је наредио Ахајцима да не прогоне спартанску војску преко гудура, али Лидијад из Мегалопоља није га послушао и кренуо је са коњицом у потеру за спартанском војском.17) Клеомен III је искористио неповољан терен на коме коњица није долазила до изражаја, па је уз помоћ критских праћкаша и Тарантинаца разбио непријатељску коњицу.18) Тада је погинуо Лидијад из Мегалопоља, а та победа охрабрила је Спартанце, па су се вратили, напали ахајску војску и готово целу је уништили.19)

Клеоменов преврат

Клеомен III је био сигуран у свој положај и снагу, па је почео да планира да уклони ефоре и започне реформе.20) План му је био да поново уведе заједничку имовину и да сви Спартијати буду једнаки, као што је то некада било. Са својим планом упознао је очуха, а он неколико својих пријатеља. Клеомен је након тога све своје политичке противнике повео у поход на два ахајска града, заморио их је на походу, оставио их у Аркадији, а сам се са лојалним плаћеницима вратио у Спарту.21) За време вечере Клеоменове присташе убиле су четири ефора, а петога су поштедели, јер се склонио у светилиште.22)

Клеоменове реформе

Реформе је започео тако да је он сам предао своју земљу држави, онда су то учинили његов очух, пријатељи, а онда и сви остали. Спартанску земљу су поделили дајући једанаке парцеле свим грађанинима. Повећао је број равноправних грађана додељујући статус грађана одређеним перијецима. На тај начин дошао је до 4.000 грађана,23) па је могао да регрутује 4.000 хоплита. Укинуо је ефоре. Одлучио је да све дужнике ослободи дугова. Обновио је спартанску дисциплину, начин одгоја омладине и многе старе спартанске обичаје.24) Имао је на располагању 4.000 хоплита, које је почео да увежбава, а наоружао их је и дугим копљима, сарисама. Свога брата је поставио за другога краља Спарте.

Спартанска доминација на Пелопонезу

Грађани Мантинеје су 226. пре Христа тражили од Клеомена да им помогне да избаце ахајски гарнизон из града.25) Једне ноћи Клеомен је ослободио Мантинеју, па је онда је кренуо према Тегеји. Од Тегеје кренули су у Ахају, јер се Клеомен надао да ће прислити ахајску војску на отворену битку и да ће тако да им зада тежак ударац. У бици код Диме Клеомен је победио целу ахајску војску, разбио њихову фалангу и заробио много војника.26) Након сјајне победе заузео је Лангон и вратио га Елиђанима.27) Ахајски савез је био потпуно деморалисан због тога катастрофалнога пораза, па је Арат одбио положај стратега.28) Када су и Атина и Етолски савез одбили да им помогну Ахајци су тражили мир од Клеомена.29) Клеомен је у почетку тражио само мање уступке од Ахајаца, али како су се преговори наставили Клеоменови захтеви су се проширили. Тражио је да он постане стратег Ахајскога савеза, а да ће он Ахајцима заузврат вратити заробљенике и утврђења.30) Ахајци су били спремни да удовоље његовим захтевима и позвали су га на скупштину у Лерну, али Клеомен се успут разболео и није могао да води преговоре.31) Одложио је преговоре, ослободио је заробљенике и вратио се у Спарту.

Арат саботира преговоре, па се рат наставља

Плутарх тврди да је Клеоменов недолазак у Лерну имао далекодосежне последице за Грчку.32) Да је Клеомен III стигао на ахајску скупштину Ахајци би прихватили његове услове, а то би променило однос снага.33) Арат је покушао да омете споразум, али Ахајци су спремно прихватали Клеоменове намере да врати Пелопонез на стари статус. Клеоменове реформе су биле привлачне за народ Пелопонеза, а поготово могућа подела земље и опрост дугова. Арат је због тога позвао македонскога краља Антигона III Досона. Арат је желео да македонски краљ дође на Пелопонез и да победи Клеомена. Заузврат му је нудио Акрокоринт.

Ахајци су каснији дошли у Аргос на скупштину, на коју је дошао и Клеомен.34) Арат је до тада већ био склопио споразум са Антигоном III Досоном, па је успео да саботира састанак.35) Клеомен се није појавио на преговорима, јер је Арат тражио да дође без пратње. Одмах је објавио рат Ахајском савезу. Многи Ахајци су били незадовољни са Аратом.36) Били су спремни да се побуне, народ је очекивао поделу земље и опраштање дугова, а сви су посебно били огорчени због позивања македонскога краља и војске на Пелопонез.37) Клеомен је искористио постојеће расположење међу Ахајцима, па је извршио инвазију и заузео је Пелену, Фенеј и Пентелиум, расцепивши на тај начин Ахају на два дела.38) Ахајци су били забринути због могуће издаје у Коринту и Сикиону, па су послали најамнике у те градове. Након тога отишли су у Аргос на прославу Немејских игара. Клеомен је искористио ту прилику, ноћу се привукао Аргосу и освојио га. Аргос је тада постао савезник Спарте.39) Клеомен је био први спартански краљ, који је освојио Аргос.

Након заузимања Аргоса Флиј и Клеона су прешли на страну Спарте. Убрзо су се Клеомену предали Коринт, Хермион, Трезен и Епидаур. Једино је у коринтском акропољу Акрокоринту остала ахајска војска. Клеомен је предложио Арату да заједнички држе Акрокоринт и обећао је Арату дупло више новца него што је добијао од Птолемеја III Еургета. Арат није прихватио, него је наговорио Ахајце да Акрокоринт предају Антигону Досону. Клеомен је онда напао и опседао Сикион и опустошио његову околину.

Македонска интервенција

Антигон III Досон је водио велику војску од 20.000 војника и 1.300 коњаника. Кретао се преко Еубеје према Пелопонезу. Етолски савез је држао делове Тесалије, а претили су македонској војсци да ће супростављати њиховом кретању јужно од Термопила. Арат се састао са Антигоном у Пеги и Антигон га је притискао да се Мегара преда Беотији. Када је Клеомен чуо за македонско напредовање према Пелопонезу обуставио је опсаду Сикиона и изградио је палисаду и ископао ровове на Онејским планинама крај Коринта.40) Клеомен III је настојао да избегне директан сукоб са македонском фалангом. Македонска војска је много пута покушала да разбије одбрамбене линије и дође до Лахеја, али одустали су тек након великих губитака. Антигон је онда одлучио да крене на Сикион. Арат је са друге стране планирао да преотме Аргос уз помоћ пријатеља из Аргоса. Заједно са јединицом македонске војске дошао је до Аргоса и напао спартански гарнизон, који се ту налазио.41) Када је Клеомен сазнао да је Аргос пред падом најпре је послао свога таста, а када ни он није успео, онда је сам Клеомен напустио Коринт и повукао се до Аргоса.42) Антигон III Досон је одмах након спартанскога повлачења заузео Коринт. Клеомен је дошао до Аргоса и када је био близу успеха појавила се македонска фаланга. Клеомен је тада одустао и од Аргоса. Антигон Досон је након опсаде заузео Тегеју, а на препад је заузео Орхомен и Мантинеју.43) Клеомену је остала само Лаконија.

Птолемеј III Еуергет је Клеомену понудио помоћ, али под условом да своју мајку и децу преда као таоце. Клеомен је оклевао, али његова мајка је сама отишла у Египат.44) Клеомен је онда кренуо према Селасији, претваравши се да намерава да нападне Аргос али је изненада ноћу променио правац према Мегалопољу.45) Заузео је Мегалопољ, а грађани су побегли у Месенију. Клеомен им понудио да им врати град, али да уђу у савез са Спартом.46) Када грађани нису пристали Клеомен је опљачкао град и сравнио га са земљом.47)

Битка код Селасије

Разарање Мегалопоља представљало је шок за Ахајски савез. Након тога Клеомен је харао територијом Аргоса, надајући се да ће Аргивци изгубити поверење у Антигона, јер не може да их заштити. У лето 222. пре Христа Антигон Досон је сазвао бројну војску из Македоније. Према Полибију македонска војска састојала се од 10.000 војника пешадије, а од тога је највише било војника фаланге, 3.000 пелтаста, 1.200 коњаника, 3.000 најамника, 8.600 грчких савезника и 3.000 ахајских војника.48) Укупно је Антигон имао 29.200 војника.49) Клеомен је са барикадама и рововима утврдио све пролазе у Лаконију. Са својом војском од 20.000 војника позиционирао се на прелазу Селасијима на северној граници Лаконије. Прелаз се налазио између два брда Евас и Олимп. Клеоменов брат Еуклеида запоиведао је савезничком војском и перијецима и био је распоређен на Еви, а Клеомен је командовао Спартијатима и најамницима на Олимпу.50)

Антигон се са својом војском улогорио на краткој удаљености од спартанске војске. Утврдио је да се спартанска војска налази на добром положају, па је неколико дана је настојао да нађе слабу тачку. Антигон се коначно одлучио за отворену битку. Део македонске пешадије и Илира поставио је насупрот Еуклеиде у одговарајућу фалангу. Иза њих је била војска из Епира и Акарнаније, 2.000 ахајске пешадије. Антигонова коњица распоређњна је насупрот Клеоменове коњице. Са остатком македонске пешадије и најамника Антигон је поставио насупрот Клеомена.

Битка је започела нападом Илира и македонскога деснога крила на спартанско лево крило под командом Еуклеиде. Ахајска пешадија није била заштићена отпозади, па је спартанска коњица и лака пешадија напала позадину македонскога деснога крила. У критичном моменту, када је претио распад деснога македонскога крила Филопемен је уз помоћ дела коњице спасао македонску војску.51) Након тога Македонци су се охрабрили и напали су спартанске положаје. Коначнои су успели да потисну спартанско лево крило и да убију Еуклеиду. Након тога уследио је бег спартанскога левога крила.

Македонска фаланга на левом крилу борила се против спартанске фаланге и најамника на десном крилу. Током почетнога напада македонска фаланга се доста повукла пре него што је потиснула спартанску фалангу. Спартанци су били савладани од стране македонске фаланге која је била дубља. Клеомен је успео да побегне са мањим бројем људи. Преживело је само 200 од 6.000 Спартанаца, који су се борили у тој бици.52)

После

Након пораза код Селасије Клеомен се повукао у Спарту. Грађанима је рекао да прихвате Антигонове услове, а он сам је побегао у Египат. Антигон III Досон је тријумфално ушао у Спарту, као први страни освајач. Ипак са становништвом је милостиво поступао. Опозвао је Клеоменове реформе и вратио ефоре. Ипак није обновио установу краљева. Неколико дана након пада Спарте Македонија се суочавала са инвазијом Дарданаца, па се Антигон вратио у Македонију остављајући гарнизоне у Акрокоринту и Орохомену. Моћ Спарте је пала у руке тирана. Клеомен III је стигао код Птолемеја III Еуергета, који му је обећао војску и флоту за освајања у Грчкој. Међутим Птолемеј III Еуергет је брзо умро 221. пре Христа и на трон је дошао слаби Птолемеј IV Филопатор. Птолемејев главни министар Сосибије ухапсио је Клеомена под оптужбом за заверу. Клеомен је 219. пре Христа побегао из затвора и убио се након пропалога покушаја да подбуни народ.

Литература


Kleomenov rat

1)
Чланак пренесен са Историјске енциклопедије
2)
Плутарх Клеомен 3
3) , 4) , 5) , 6) , 7)
Плутарх Клеомен 4
8)
Полибије 2.51
9) , 10) , 11) , 12) , 14)
Плутарх Клеомен 5
13)
Полибије 5.37
15) , 16) , 17) , 18) , 19)
Плутарх Клеомен 6
20) , 21)
Плутарх Клеомен 7
22)
Плутарх Клеомен 8
23) , 24)
Плутарх Клеомен 11
25) , 26) , 27)
Плутарх Клеомен 14
28) , 29) , 30) , 31)
Плутарх Клеомен 15
32) , 33)
Плутарх Клеомен 16
34) , 35) , 36) , 37) , 38) , 39)
Плутарх Клеомен 17
40) , 41)
Плутарх Клеомен 20
42)
Плутарх Клеомен 21
43) , 45)
Плутарх Клеомен 23
44)
Плутарх Клеомен 22
46)
Плутарх Клеомен 24
47)
Плутарх Клеомен 25
48) , 49) , 50)
Полибије 2.65
51)
Полибије 2.67
52)
Плутарх Клеомен 28
клеоменов_рат.txt · Последњи пут мењано: 2021/06/25 22:18