Предлози, несамосталне и непроменљиве врсте речи, које стоје испред именских речи, са којом чине предлошко-падежну синтагму и при томе изражавају различите односе тих речи према другим речима у реченици. Предлози обично чине акценатску целину са следећом речју (проклитике), а ређе могу стајати и иза речи.

Предлози у реченици не могу да стоје сами. Када се користе уз именске речи, предлози могу да имају различита значења:

• месно
  • Школа му је испред куће.
  • Свеску је заборавио на столу.
  • Млеко је оставио у фрижидеру.
• временско:
  • Испит је у јануару.
  • Доћи ће на лето.
  • Помоћи ће ти после часа.
  • Устаје пре зоре.
• узрочно
  • То је урадио из сујете.
  • Није дошао због болести.
  • Сија се од чистоће.
  • Зацрвенео се од стида.
• циљно или наменски
  • Скратио је састав ради концизности.
  • Није одустао упркос многим тешкоћама.
  • Научио је лекцију себе ради.
  • Купили су играчку за дете.
• поредбено
  • Памти лошије од осталих.
  • Лепша је од горске виле.
  • Нижи је од њега за главу.
• начински
  • Блистала је од среће.
  • Радили су раме уз раме.
• друштво или заједницу
  • На језеро ће отићи са сестром.

Предлозима се означавају односи, али се њима истовремно остварују и ближе одређују ти односи.¹⁾

Прави, изворни или немотивисани²⁾ предлози, су они који нису настали од других врста речи, искључиво обављају функцију предлога у реченици. Међу праве предлоге спадају: од, до, за, из, на, к(а), с(а), по, под, при, пред, према, уз, у.

Неправи или мотивисани предлози³⁾ су предлози настали од других врста речи, именица или прилога и могу да обављају двојаку функцију у реченици.

Међу предлоге који су настали од прилога спадају: близу, више, ниже, пре, после, око, преко.⁴⁾

• После смо се прошетали. (прилог)
• Прошетали смо се после ручка. (предлог)
• Школа је била близу. (прилог)
• Школа је близу куће. (предлог)

Међу предлоге који су настали од именица спадају: врх, дно, чело, дуж, пут,⁵⁾ место.

Прости предлози су они у чијем грађењу не учествују друге речи.

Сложени предлози се састоје из два дела, први део је прави предлог, а други може бити предлог или именица:⁶⁾

• уз + дуж = уздуж
• из + под = испод
• из + над = изнад
• из + међу = између
• по + више = повише
• на + крај = накрај
• на + врх = наврх
• на + место = наместо
• у + место = уместо

Очигледно је да прави предлози могу бити само прости предлози, док неправи предлози могу бити прости и сложени.⁷⁾ Међутим, без обзира на састав, сви предлози су функционално исти.

Један број простих предлога има и своје синонимне варијанте у облику сложених предлога, као на пример: ван - изван, крај - накрај, украј - покрај, дуж - уздуж, сем - осим. У српском језику, постоји тенденција повећања броја предлошких израза, услед утицаја разних стилова, међу њима посебно научно-административни.⁸⁾

По свом облику, предлози се слажу с облицима речи уз које стоје.⁹⁾ За предлог је веома важно знати у ком падежу стоји именица која уз њега стоји. Већина предлога иде с генитивом, посебно сви неправи предлози иду с генитивом, а неки предлози, у зависности од значења, могу стајати уз више облика падежа.¹⁰⁾ Различити предлози с истим падежом прецизно одвајају општа значења тог падежа.

• генитив одговара на питање одакле: из, с(а), од, до поред, крај, код, близу, изнад, испод, испред, иза, између, пре, после, након, уочи, усред, око, ван, изван, приликом, због, услед, ради, попут, упркос, против, сем, осим, место, у¹¹⁾
• датив: к(а), према, упркос¹²⁾
• акузатив означава циљ кретања:¹³⁾ на, у, о, по, уз, низ, кроз, за, над, под, пред, међу¹⁴⁾
• инструментал одговара на питање с ким, с чим:¹⁵⁾ с(а), над, под, пред, за, међу¹⁶⁾
• локатив означава место: на, у, о, по, према, при.¹⁷⁾

У стандардном српском језику, предлози не могу стајати испред инфинитива, као што се понекад може чути у говору. На пример израз: „Било је за очекивати“ није дозвољен, уместо тога може се рећи: „Могло се очекивати“.¹⁸⁾

• Мерима Х. Кријези, Значење предлога у албанском и српском језику - докторска дисертација, Филолошки факултет Универзитета у Београду, 2012.
• Иван Клајн, Граматика српског језика, уредник Светлана Стипчевић, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2005, ИСБН 86-17-13188-8
• Живојин Станојчић, Љубомир Поповић, Граматика српског језика, уџбеник за I, II, III и IV разред средње школе, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1992.

Predlozi