Поп пашин зет је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Сима Милутиновић Сарајлија. Објављена је најприје у дјелу Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

0001    Подиже се Соколовић-паша,

0002    подиже се у лов у планину

0003    са његово тридесет тевабијах,

0004    лов ловио за неђељу данах,

0005    не улови срне ни кошуте

0006    ни љељена рога повитога,

0007    лов ловио, ништа не добио

0008    докле силну паши дојадило,

0009    па се отле врну низ планину.

0010    Намјера га нанијела била

0011    на дворове Јања капетана

0012    и Јањо га виђе капетане

0013    па га сврну на бијелу кулу

0014    са његово тридест тевабијах.

0015    По кули му чудна грађевина,

0016    по кули су сребрни столови,

0017    по кули су писани прозори

0018    и свакаква чуда невиђена,

0019    па донесе вина и ракије,

0020    стаде служит два Јањића млада,

0021    једно Комнен а друго Андрија,

0022    јоште Јањо силан капетане

0023    сам доноси злаћену трпезу,

0024    на трпезу сваку ђаконију,

0025    док се паша напојио вина

0026    су његово тридест тевабија,

0027    кад му винце уљезе у лице,

0028    а ракија стаде бесједити,

0029    таде вели паша Соколовић:

0030    „О бога ти, Јањо капетане!

0031    Је с’ ли ђегођ вјерио ђевојку

0032    за Комнена али за Андрију?“

0033    Таде рече Јањо капетане:

0034    „А бога ми, пашо Соколовић!

0035    За Андрију јесам испросио,

0036    а Комнен је књигу научио,

0037    одиста га ни женити нећу.“

0038    Њему рече Соколовић-паша:

0039    „А бога ми, Јањо капетане!

0040    За Андрију кад си испросио,

0041    сад запопи дијете Комнена,

0042    а у мене ј’ Хајкуна ђевојка,

0043    своје добро фалит је срамота,

0044    али што ћу, већ ми није друга,

0045    има пуно петнаес’ годинах,

0046    од како ми у кавезу расте

0047    а не види сунца ни мјесеца,

0048    ни бијела дана ни јунака,

0049    ти запопи дијете Комнена,

0050    па Хајкуна нек је попадија.“

0051    Ал’ му рече Јањо капетане:

0052    „Баш аверим, пашо Соколовић!“

0053    То толик’ је паши омиљело,

0054    сам је паша свадбу одгодио:

0055    „Ја отидох ка Новину граду,

0056    а ти, Јањо, покупјај сватове.“

0057    Паша скочи од земље на ноге,

0058    па још вели Јању пријатељу:

0059    „Чујеш ли ме, Јањо пријатеље!

0060    Купи сватах колико ти драго,

0061    не остави двоје ђеце лудо,

0062    пак Андрија нек је ђевербаша,

0063    а Комнене нек је ђувеглија,

0064    да га виде свасти и пунице

0065    и новинска остала господа

0066    коме даде Хајкину ђевојку.“

0067    Паша оде ка Новину граду,

0068    оста Јањо купљећи сватове,

0069    покупио стотину сватовах,

0070    а поведе двоје ђеце лудо,

0071    и доведе у Новина града.

0072    Кад их виђе паша од Новина,

0073    онда срете Јања и сватове,

0074    а остала новинска господа,

0075    разведоше свате на конаке,

0076    по двојицу и по четверицу,

0077    тек да им је љепше на конаку.

0078    Паша води Јања пријатеља

0079    и његово двоје ђеце лудо,

0080    тако тавну ноћцу боравише,

0081    док ујутру данак освануо,

0082    повикнуше сватовски чауши:

0083    „Хазур свати, хазур је ђевојка!

0084    Хазур да сте свати и ђевојка.“

0085    Скушише се кићени сватови,

0086    а сам паша доведе ђевојку

0087    и даде је Јањићу Андрији,

0088    па донеседара госпоскога,

0089    све сватове редом даривао,

0090    даде Јању од злата јабуку,

0091    а Комнену младу ђувеглији,

0092    њему даде коња даровника

0093    и још двије пушке леденијке,

0094    па отле свате испратише.

0095    А кад бише пољем зеленијем,

0096    по два и два из грла пјевају,

0097    по четири пушке изметају,

0098    до не хоће Јањићу Комнене,

0099    ни пјеваше, ни пушке меташе,

0100    до он иде сјетно невесело,

0101    а птиа га Јањићу Андрија:

0102    „О бога ти, Јањићу Комнене!

0103    Што ти идеш сјетно невесело,

0104    пто не играш коња даровника,

0105    што не мећеш до два леденијка,

0106    али си се јунак посилио,

0107    те што си се данас оженио

0108    а Туркињом лијепом ђеовјком?“

0109    Њему рече Јањићу Комнене:

0110    „А не лудуј, Јањићу Андрија!

0111    Чему сам се данас посилио,

0112    неого сам се ово ускарио,

0113    е сае јесам јунак оженио

0114    а Туркињом једном наметницом.

0115    Наметница на грло тавница,

0116    а коју су паше миловале

0117    по кахвама и по хамамима.“

0118    Он то мњаше нико не чујаше,

0119    а то зачу Туркиња ђевојка,

0120    пак ју јесу сузе пропануле,

0121    врану коњу гриву поквасиле,

0122    а пита ју Јањићу Андрија:

0123    „О бога ти, моја мила снашо!

0124    Што се јеси данас ускарила,

0125    што и сузе ваљаш низ образе?

0126    Али су ти свати не у вољу,

0127    али ђевер Јањићу Андрија,

0128    али Комнен млади ђувеглија

0129    али свекар Јањо капетане?“

0130    А она му таде бесједила:

0131    „Мој ђевере Јањићу Андрија!

0132    Нијесу ми свати не у вољу,

0133    нити ђевер Јањићу Андрија,

0134    а ни Коменен млади ђувеглија,

0135    а ни свекар Јањо капетане;

0136    до се јесам млада раскарила,

0137    имала сам зуећир прстен златан,

0138    ранила га на десници руци,

0139    ради среће и нарока свога,

0140    пак јесам га данас изгубила

0141    и за њиме тако ускарила.“

0142    Ал’ јој збори Јањићу Андрија:

0143    „Ах не лудуј, моја мила снашо!

0144    Како Јању сјашеш у доворове,

0145    свашта доста има се у Јања,

0146    доста блага, близу кујунџија,

0147    сковаће ти зећир прстен златни.“

0148    А она му опет бесједила:

0149    „О бога ти, ђевере Андрија!

0150    Отвори ми сахтијан сепета,

0151    други мис е прстен намјерио

0152    да га турим на деснциу руку!“

0153    Ал’ не тражи други зећир прстен,

0154    но измаче дивит и хартију,

0155    ситну књигу на кољену пише,

0156    оправи је паши бабу своме:

0157    „У з’о час ме поклонио, бабо,

0158    поклонио силну каруину,

0159    још данас ме свати прекорише,

0160    прекорише данас још у путу,

0161    што л’ ће бит икад им у дом дођем?

0162    Но чули ме, пашо од Новина!

0163    Избави ме из Јањова двора,

0164    ако ли ме нећепш избавити,

0165    како Јању дођем у дворове,

0166    хоћу му се у двор објесити.“

0167    Оправи је по пратиоцима,

0168    а кад паши така књига дође,

0169    те видо што му књига пише,

0170    ону гледа а три ситне пише:

0171    једну шиље на Босну поносну,

0172    а на име са Босне везира

0173    да му дође триста пашајлијах,

0174    другу шаље на крајину Мују

0175    да му дође тиста крајичниках,

0176    трећу пише Скадру на Бојану,

0177    да му дође три стотин’ Скадранах.

0178    Тако било, млого не трајало,

0179    док му дође триста пашалијах,

0180    и дође му триста крајишниках

0181    и дође му три стотин’ Скадранах,

0182    покупи их на бијелу кулу,

0183    а кад свану и огриај сунце,

0184    онда шађа окренуо војску,

0185    ковиђаше свако се чуђаше,

0186    а у томе ријеч говораше:

0187    „Фала богу чуда великога!

0188    Пто је паши Јањо омилио

0189    те му не да у двор свадбовати,

0190    брже Хајки у походе пође.“

0191    Отале су окрнеули Турци,

0192    док дођопше двору Јањовоме,

0193    а кад дошли двору Јањовоме,

0194    све поспало кано и поклано,

0195    но уљезе триста крајишниках,

0196    уљегло је на бијелу кулу,

0197    те заклало ститинусватовах,

0198    па уфате Јања пријатеља

0199    и обје му очи извадише,

0200    а обје му ноге саломише,

0201    па гусли му на крило турише,

0202    и овак отурци бисједише:

0203    „Пјевај, Јањо, пјевај капетане!

0204    Зашто л’ не би на весељу твоме?“

0205    Јаош Јањову Јану уфатише,

0206    обје очи њојзи извадише

0207    и обје јој дојке прорезаше,

0208    а проз дојке протурише руке,

0209    пак овако Турци бесједише:

0210    „Играј, Јано, остарјела бако!

0211    А зашт’ не би на весељу твоме?“

0212    Но још двоје ђеце уватише,

0213    обојици савезаше руке,

0214    па их отле жив еповедоше,

0215    а Јањово покупише благо,

0216    поведоше коње са чаирах,

0217    па Јанове двор езапалише,

0218    тад’ отоле Турци окренуше,

0219    отидоше у Новина града,

0220    а кад паша дође у Новина,

0221    два Јањића тури у тавницу,

0222    тавновала три неђеље данах,

0223    но варошка долази ђевојка,

0224    све долази тавници на прозор,

0225    док досади Јањићу Комнену

0226    пак јој Јањић Комненговораше:

0227    „Бог т’ убио, варошка ђевојко!

0228    Што долазиш јутром и вечером,

0229    нит шта носиш, нит шта проговараш?“

0230    Ал’ варошка говори ђевојка:

0231    „Ах како ћу, Јањићу Комнене!

0232    Нијеи ли, Комнен, запазио

0233    када си ме младу испроисо,

0234    за Андрију млађег брата твога

0235    и похарчи дванаес дукатах,

0236    зећир прстен од девет дукатах?“

0237    Њојзи таде Комнен бесјеђаше:

0238    „О бога ти, снахо несуђена!

0239    Јеси л’ скоро на чаршију била,

0240    јес’ ли чула што говоре Турци?“

0241    А она је мњему бесједила:

0242    „Ој бога ми, Јањићу Копменен!

0243    Јесам јуче на чаршију била

0244    и све чула што говор еТурци:

0245    данас пета а сјутра субота,

0246    прекосјутра царица неђеља,

0247    хоће доћи тридесет пашалијах,

0248    повести вас оба на вјешала;

0249    но чу ли ме, Јањићу Комнен,

0250    провесте ве кроз труску ордију,

0251    а провести проз варош ришћанску,

0252    ти запјевај грлом бијелијем:

0253    “Ај није ли брата ришћанина,

0254    ја л’ каквога добра пријатеље,

0255    ја л’ Турчина за бога душевна,

0256    да донсесе у кондијер вина,

0257    да причести два Јањића млада?!„

0258    То им рече па отле отиде,

0259    петак дође и субота прође,

0260    па им дође царица неђеља,

0261    ето дође тридест пашајлијах

0262    и тавницу отворише клету,

0263    изведоше два Јањића млада,

0264    проведошђе проз труску ордију,

0265    а кад бише проз варош ришћанску,

0266    запјевао Јањићу Коменен:

0267    “Ај није ли брата ришћанина,

0268    ја ли каква давна пријатеља,

0269    ја л’ Турчина за бога душевна,

0270    да донесе у кондијер вина

0271    и причести два Јањића млада

0272    које но ће данас објесити?!„

0273    Док варошка допаде ђевојка,

0274    донесе им у кондијер вина,

0275    под пазухо бијеле кошуље,

0276    у кошуље замотане маче,

0277    пак је Турке богом братимила:

0278    “богом браћо, тридесет пашалијах,

0279    Јањићима попуштите руке,

0280    да причестим два Јањића млада.„

0281    Нешћеше јој за братску примити

0282    но су коње на њу нагонили,

0283    кад се виђе на јаду варошка,

0284    она просу из џеповах благо,

0285    а Турци су на благо поклапни,

0286    сташе купти по сокаку благо,

0287    а ђевојка маче разавила,

0288    Јањићима отпуштила руке

0289    па у руке додаде им маче.

0290    Ма да видиш чуда и нарока,

0291    кад се ђца мачах доватише,

0292    погубише ридесет пашалијах,

0293    пак се отле натраг поврнуше,

0294    наљегоше прот турску ордију

0295    а све губе Турке око себе,

0296    добар јесу сокак начињели

0297    док су прошли проз турксу ордију,

0298    па кад прошли проз турксу ордију,

0299    осдиста се ђецазамислила

0300    куд ће ђеца толе окрнеути,

0301    пак им нешто дошло до памети,

0302    те се ђеца натраг повратила,

0303    на пашине двор еударила,

0304    а кад били на високу кулу,

0305    сједи силан паша од Новина

0306    са његово тридесет тевабијах,

0307    а кад виђе паша од Новина,

0308    када виђе довје ђеце лудо,

0309    у рукама с пламенијем мач’ма,

0310    одиста се јесте зачудио,

0311    зачудио па и поплашио,

0312    шћаше нешто њима бесједити,

0313    но Јањићи зборит му не даше,

0314    посјекоше све около паше,

0315    силна пашу жива уфатише,

0316    свезаше му наоипако руке,

0317    пак се мало туда обазреше,

0318    два пашина сина угледаше,

0319    објици главу окидоше,

0320    пак пашину булу находише,

0321    обје њојзи очи извадише,

0322    а обје јој дојке прорезаше

0323    и проз дојке промолише руке

0324    пак овак ђеца бесједише:

0325    “Ха сад двори, честита кадуно!

0326    Ха што л’ не би господара свога?„

0327    Ал’ погледа Јањићу Коменен

0328    док угледа своју заручницу,

0329    пак јој био језик изваидо

0330    и бијеле саломио руке,

0331    пак јој таде женик бесједио:

0332    “Двори, двори, моја заручнице!

0333    Што ли не би а женика свога?„

0334    Још пашино благо покупише

0335    и с чаирах хате поведоше,

0336    свеколике дворе поробише

0337    пак најпотље огњем сагорјеше,

0338    поведоше пашу пријатеља,

0339    а кад ш њиме били у планину,

0340    обје и њем’ очи извадили,

0341    а пребише и ноге и руке

0342    и пушку му на крило турише,

0343    дугу пушку и демиски ђорду,

0344    овако му ђеца говорише:

0345    “Ловак лови, пашо, по планини,

0346    рашта л’ не би кад си научио?„

0347    Ђеца пашу туне оставише,

0348    нек набраја што је учинио,

0349    но још су се ђеца обазрела,

0350    ал’ за њима пристала варошка,

0351    узеше је по бијеле руке,

0352    одведоше свом госпоску довору,

0353    како дође Јањићу Комнене,

0354    привјенча је за себа истога,

0355    а доста си блага донијели,

0356    донијели своје и пашинско,

0357    дворе своје боље оградили,

0358    и оба се брата оженили,

0359    оженили пород оставили,

0360    ха да им га бог наспори драги!

• Сима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

---

Pop pasin zet