Пеул капетан и Хрњетина Мујо је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић у дјелу Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846.

0001    Мили Боже чуда великога!

0002    Кад се д’јели срећа од несреће,

0003    Тавна ноћца од бијела дана,

0004    Удбињска се отворише врата,

0005    Те изиђе једна чета мала,

0006    У чети су тридест и три друга.

0007    Ја ко ли је чети четобаша?

0008    Четобаша Хрњетина Мујо,

0009    Барјак носи Сиротан Алиле.

0010    Примише се горе уз Кунару,

0011    Уз Кунару високу планину;

0012    Кад дођоше к води чобаници,

0013    Туна Турци коње одјахаше,

0014    А у земљу барјак ударише,

0015    Воду пију, авдес узимају.

0016    Мало било, за дуго не било,

0017    Ево друге чете од Удбиње

0018    И у њојзи за тридесет друга.

0019    А ко ли је чети четобаша?

0020    Четобаша Танковић Османе,

0021    Барјак носи Рамо барјактаре;

0022    Примише се поља Удбињскога

0023    И врлетне Куноре планине;

0024    Кад дођоше к води чобаници,

0025    Те се двије чете састадоше,

0026    А сједоше двије четобаше,

0027    Шећер ију, а ракију пију,

0028    Докле мало ћеив задобише,

0029    Тад’ одоше ријеч говорити:

0030    ’Вако вели Хрњетина Мујо:

0031    „Бре сестрићу, Танковић-Османе!

0032    „Докле ли си чету подигао?

0033    „Ђе си пуста опазио блага?”

0034    Али вели Танковић Османе:

0035    „Мој даиџа, Хрњетина Мујо!

0036    „Ево сам ти чету подигао

0037    „До Варада украј мора града,

0038    „Јер ми тамо чудно чудо кажу:

0039    „Шенлук чини од Варада бане,

0040    „Сина жени, милу ћер удаје,

0041    „Чудан шићар на кошију тура,

0042    „Кажу, тура три товара блага,

0043    „А под благо три коња буина,

0044    „Уз буине танана робиња,

0045    „Те је, кажу, у Стамболу нема;

0046    „Хоћу ићи ка Вараду граду,

0047    „Јал’ добити, јали изгубити;

0048    „Но даиџа, Хрњетина Мујо!

0049    „Докле си ти чету подигао?

0050    „До кога ли каурскога града?

0051    „Чију ли ћеш уцв’јелити мајку?”

0052    Али вели Хрњетина Мујо:

0053    „О сестрићу, Танковић-Османе!

0054    „Кад ме питаш, да ти право кажем:

0055    „Ево сам ти чету подигао

0056    „До бијеле Крље винограда,

0057    „А отоле мору на закуку,

0058    „Јер ми чудо у приморју кажу,

0059    „Чудно чудо кулу Пеулову,

0060    „Око куле мермерли авлију,

0061    „На авлији димирли капију,

0062    „На капији седам русих глава

0063    „Од Удбиње наших поглавица,

0064    „Уз њих кажу седам џевердана,

0065    „А покрај њих седам бритких сабљи;

0066    „И сувише, мој мио сестрићу!

0067    „Кажу људи четири сеира:

0068    „Двије кћери и два мила сина

0069    „Све старога Пеул-капетана.”

0070    Пак у ешку Турчин повикао:

0071    „Дед’, Алиле, очи ти испале!

0072    „Понесидер зелена барјака,

0073    „Далеко је мору путовати.”

0074    А кад чуо Сиротан Алиле,

0075    Он поскочи од земље на ноге.

0076    А довати зелена барјака,

0077    Отиште се мору низ планину.

0078    Оде право Хрњетина Мујо

0079    Ка бијелој Крљи винограду,

0080    Пеулову дубоку подруму;

0081    А отиде Танковић Османе

0082    Ка Вараду украј мора граду.

0083    Добро бјеше Турчин уграбио:

0084    Тек изишли коњи на кошију,

0085    А уд’рише Турци Удбињани,

0086    Те отеше у пољу кошију;

0087    Но им лоша срећа прескочила;

0088    Пеул био у земљи Латинској,

0089    Те ковао свијетло оружје,

0090    Па пошао ка Вараду граду,

0091    Да он пушти вранца на кошију;

0092    А кад виђе, шта су учинили,

0093    Међу Турке јуриш учинио,

0094    Погуби им двије поглавице,

0095    Па им веза у терћију главе,

0096    А оте им три добра шићара,

0097    И рашћера тридест Удбињана,

0098    Па отиде рујно пити вино,

0099    А за кулу ни хабера нема.

0100    Но да видиш Хрњетине Муја!

0101    Када дође Крљи винограду,

0102    На подруму обише капију,

0103    Жељни Турци вина приморскога,

0104    Па одоше рујно вино пити;

0105    Ал’ не пије Хрњетина Мујо,

0106    Већ повади дурбин од биљура,

0107    Па он гледа мору на закуку,

0108    Док угледа украј мора кулу

0109    И на кули зелену јабуку,

0110    Око куле мермерли авлију,

0111    На авлији димирли капију,

0112    Капији се отворише врата.

0113    А наљезе дванаест солдата,

0114    Голе сабље носе у рукама,

0115    Право иду Крљи винограду,

0116    А за њима од злата кочије,

0117    У кочијам’ четири буина

0118    На кочијам’ четири сеира,

0119    Млада ђеца Пеул-капетана.

0120    Кад то виђе Хрњетина Мујо,

0121    Баци дурбин о мермер-калдрму,

0122    Па весело у дружину рече:

0123    „Бац’те вино, на зло вама било!

0124    „Чудан шићар иде к винограду:

0125    „Ето иду од злата кочије

0126    „И у њима четири буина,

0127    „А на њима четири сеира,

0128    „А прати их дванаест солдата;

0129    „Но побрже друма уватите,

0130    „Погубите дванаест солдата,

0131    „Уватите од злата кочије;

0132    „Ко увати од злата кочије,

0133    „Даћу њему стотину дуката.”

0134    Кад то чуше Турци Удбињани,

0135    Уватише друма широкога.

0136    Кад наљезе дванаест солдата,

0137    У глас пуче тридесет пушака,

0138    Те погибе дванаест солдата,

0139    А допаде дијете Алиле,

0140    Те погуби млада кочијаша,

0141    И устави од злата кочије.

0142    Ал’ говори Хрњетина Мујо:

0143    „О братићу, дијете Алиле!

0144    „Хајде саде право уз планину,

0145    „И ти води од злата кочије,

0146    „Па ме чекај код воде чатрње;

0147    „А ја одох кули Пеуловој,

0148    „Да обиђем кулуПеулову,

0149    „И да узмем Турске русе главе,

0150    „Да закопам под мермер-калдрму,

0151    „Па ћу стићи к води у планину.”

0152    Послуша га дијете Алиле,

0153    Оде с робљем уз Кунор планину,

0154    Мујо оде пребијелој кули,

0155    Па пред кулом одсједе ђогина,

0156    Заведе га за бијелу кулу,

0157    А он оде уз бијелу кулу.

0158    Кад изиђе на ћошка првога

0159    Од мермера студена камена,

0160    Ал’ на њему дванаест столова,

0161    Ђе сиђело дванаест солдата,

0162    Те чувало пребијелу кулу.

0163    Оде Турчин на чошка другога,

0164    Ал’ на њему два астала златна,

0165    На једноме дви е преље златне,

0166    Ђе сиђеле двије миле кћери,

0167    Преле свилу на златно вретено;

0168    А на другом дивит и хартија,

0169    Ђе сиђела два нејака сина,

0170    Те водила по књизи јазију.

0171    Оде Турчин на ћошка трећега,

0172    Ал’ он застрт свилом и кадивом,

0173    Па на њему четири јастука,

0174    И под њима четири душека,

0175    А по свему пули рисовина

0176    Са сувијем поднизана златом,

0177    Ђено сједи пеул капетане,

0178    Кад уморан из крајине дође.

0179    Но да видиш Хрњетине Муја!

0180    Оде право на ћошак четврти:

0181    Ал’ да видиш чуда још већега:

0182    На њему је седам русих глава,

0183    А покрај њих седам џевердана;

0184    Позна главу Ковачине Рама

0185    И његова лака џевердана,

0186    Па га од стра’ увати грозница,

0187    Те се погна кули на прозора.

0188    Ал’ да видиш јада још горијех:

0189    Ето пољем Пеул-капетана

0190    На вранчићу коњу помамноме,

0191    Крваве му ноге до кољена,

0192    А пеулу руке до рамена,

0193    Бијела му брада до појаса,

0194    Па се кроз њу токе просјаују,

0195    Као јарко кроз горицу сунце;

0196    Двије носи у терћијам’ главе;

0197    Право дође под бијелу кулу.

0198    А кад виђе, да је кула пуста,

0199    Баци двије из терћије главе,

0200    Па отиде трагом за кочијам’.

0201    Кад то виђе Хрњетина Мујо,

0202    Од старца се Турчин препануо,

0203    Оде мислит’, куд ће побјегнути;

0204    Све мислио, на једно смислио,

0205    Оде право трагом за Пеулом,

0206    И понесе двије русе главе.

0207    Но да видиш Пеул-капетана!

0208    Када виђе дванаест солдата,

0209    Ђе су њему редом изгинули,

0210    Проли сузе низ бијелу браду,

0211    Па отиде трагом уз планину

0212    Докле стиже у планини Турке;

0213    На њих старац јуриш учинио,

0214    Неколико глава укинуо,

0215    И међ’ њима главу Алилову,

0216    Па поврати коње и кочије.

0217    Ал’ ето ти Хрњетине Муја!

0218    Кад га виђе Пеул капетане,

0219    Привикну му из грла бијела:

0220    „Стани курво, хрњави Мустава!

0221    „Чију ли си кулу похарао?

0222    „А чију л’ си ђецу поробио?”

0223    Па потеже копље убојито

0224    На Муставу у прси јуначке;

0225    Но Турчину добра срећа била,

0226    Коњ му паде на прва кољена,

0227    Високо га копље претурило;

0228    Кад то виђе Хрњетина Мујо,

0229    Он потеже копљем убојитим

0230    На Пеула у прси јуначке,

0231    Не погоди на коњу Пеула,

0232    Но вранчића међу оба ока.

0233    Вранац паде у зелену траву,

0234    А допаде Хрњетина Мујо,

0235    Да Пеулу одсијече главу:

0236    Но га добро старац дочекао

0237    На његову пушку Даницкињу,

0238    Погоди га у чело јуначко,

0239    Ђе саставља самур и обрве.

0240    Туре паде, а Пеул допаде,

0241    Сабљом ману, откиде му главу,

0242    Привеза је ђогу у терћију,

0243    Па отиште право у приморје,

0244    Те укопа дванаест солдата,

0245    Па отиде пребијелој кули;

0246    Боље чува у приморју кулу.

0247    И одрани два нејака сина

0248    До доброга коња и оружја,

0249    А удаде двије кћери младе

0250    Преко мора у земљу Латинску,

0251    Те он стече добре пријатеље.

0252    Бог му дао са животом здравље!

0253    Вама, браћо, на срећно весеље!

• Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
• Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846. Исто издата и у Београду, 1988.

---

Peul kapetan i Hrnjetina Mujo